MUKOTRPNO OSTVARIVANJE IDEJE ZA OPERACIJU BALKAN: Projekat Balkan je propao zbog izričitog protivljenja Delkasea, ministra spoljnih poslova

DANA 6. oktobra 1914. komandovao sam V armijom, štab armije bio je u mestu Rominji...

NERAZUMEVANjE Rejmon Poenkare, predsednik Francuske od 1913. do 1920. godine, Foto Vikipedija

Tog dana su me u štabu armije u Rominjiju posetili predsednik Republike, Rejmon Poenkare i predsednik vlade Rene Vivijani. U toku posete, kao što je Poenkare i naveo u svojim memoarima, ja sam mu predočio značaj koji bi imala operacija na Balkanu. Pružila bi podršku pobedonosnim Srbima, zapretila neprijateljski nastrojenim Turcima, pružila ruku Rusima, i podstakla Grke, Rumune i Bugare, koji su još uvek oklevali, da nam se pridruže. Na ovaj način bi smo stvorili front u zaleđu neprijateljske koalicije, po ugledu na Napoleonov pohod u Italiji 1796-1797, ali sada u epohi parne mašine i električne energije.

To je bio predmet naših razgovora te večeri u oficirskoj kantini. Malo kasnije moj novi načelnik štaba, pukovnik De Lardemel, čovek pun ideja, sastavio je plan za transport i koncentraciju francuske armije, koja bi se iskrcala u Solunu, i železnicom, koja ide dolinom Vardara, bi stigla do Dunava.

Poznavao sam Balkan jer sam bio na službi u četvrtom odeljenju francuskog Vrhovnog štaba (zaduženom za transport trupa železnicom ). Stoga mi se odmah učinilo da ovaj projekat ima lošu osnovu. Pruga je bila jednotračna, stanice su bile međusobno vrlo udaljene, snabdevanje vodom bilo je ograničeno, a broj lokomotiva i vagona bio je nedovoljan da se u prihvatljivom vremenskom periodu transportuje armija od najmanje četiri korpusa i sve prateće jedinice.

Upravo sam postavio kapetana Furnijea, koji je prethodno bio u mom štabu, za komandanta 49. pešadijskog bataljona. Furnije je vrlo dobro poznavao Balkan gde je bio u pratnji generala Debeneja. Pozvao sam ga da dođe iz Betenija gde se njegov bataljon tada nalazio.

Istovremeno sam poslao poručnika Halbrenera, učenog čoveka, u biblioteku u Remsu po karte i sva potrebna dokumenta. Na osnovu ovako dobijenih informacija postalo je moguće preraditi i na prihvatljivu osnovu postaviti rad pukovnika De Lardemela. Trupe bi se iskrcale u Solunu i etapnim marševima bi stigle u Srbiju, dok bi železnica služila pre svega za ispomoć, za prevoz prethodnice i snabdevanja i evakuaciju. Na taj način bi na proleće osam francuskih pešadijskih divizija moglo da bude koncentrisano kod Beograda, spremne da izvrše naređenja savezničke koalicije.

U tom trenutku bi Italija ušla u rat, Rusi bi odneli pobedu u Galiciji, Bugari bi ostali neutralni, a srpska vojska bi bila sačuvana.

DANA 22. januara, na podstrek advokata Pola Benazea, Dešanel me je posetio u mestu Žonšeri sa namerom da dobije više informacija o projektu i otišao je potpuno uveren u njegovu ostvarivost. Projekat ponovo postaje aktuelan. Brijan, Vivijani, Poenkare, uspeli su da pridobiju Milerana. Tražio sam 8 francuskih pešadijskih divizija, koje je bilo moguće obezbediti bez slabljenja francuskog severozapadnog fronta. Dve divizije, koje su potom otišle na Dardanele, i šest francuskih divizija formiranih od novih pukova serije 400 i od novih bataljona lovaca serije 100.

Potom su se Englezi umešali. Maršal Frenč je neprijateljski raspoložen, ali 3. februara 1915, tokom razgovora u Jelisejskoj palati, Lojd Džordž je prihvatio ideju o francusko-engleskoj intervenciji na Balkanu. Francuska vlada razmatra ovo pitanje 4. februara i 7. februara Mileran poziva Žofra na razgovor.

Projekat je definitivno propao oko 15. februara zbog protivljenja Teofila Delkasea, nekadašnjeg ministra mornarice, a tada ministra spoljnih poslova,  koji je izjavio da mornarica nije u stanju da preveze toliku vojsku i da je snabdeva na tolikoj udaljenosti.

Pošto se njegov veliki neprijatelj, Klemanso, takođe protivio ovoj operaciji, vlada je projekat napustila.

Ovu informaciju mi je preneo sam Poenkare mnogo kasnije dok smo jedan uz drugog išli u pogrebnoj povorci Delkasea, kojega sam mu ja tada hvalio.

Malo više sam se zadržao na događajima koji su prethodili mom dolasku u Solun kako bih pokazao kakve sve teškoće ima parlamentarna vlada u vođenju rata, ali i da bi istakao moj udeo u ovom projektu.

Jednom kad sam uspeo da svoj projekat realizujem, svi su sebi pripisivali ovu ideju.

Istina je međutim da sam ja 6. oktobra 1914. razgovarao sa Predsednikom Republike, tokom novembra je moj načelnik štaba razradio plan operacija i koncentracije trupa, koji je početkom decembra Benaze odneo u Pariz. Ja sam 27. januara izneo plan operacije predsedniku Narodne Skupštine tražeći osam pešadijskih divizija, tačno koliko sam imao četiri godine kasnije.

TOKOM leta 1915. Marsel Semba,  koji je tada bio ministar, poslao mi je, mislim Benazea, sa sledećom porukom:

„Vlada zna da se vi interesujete za Orijent, i spremna je da vas imenuje za Vrhovnog komandanta savezničkih trupa koje će se iskrcati u Solunu, pod uslovom da vi obezbedite da general Žofr, umesto vas, imenuje generala Saraja na mesto komandanta 5. Armije.“

Nije mi bilo teško da uverim Sembaovog posrednika u beskorisnost tog predloga.

Kad je Peten preuzeo komandu vojske na severu i severoistoku u Francuskoj on je početkom svakog meseca okupljao komandante svih grupa armija na sastanak u svom štabu. Na sastanku u decembru 1917. on me je upozorio da Klemanso ima nameru da me pošalje u Solun da zamenim Saraja. Prijateljski je dodao: „Ako ne želite da idete sad je vreme da reagujete.“

Bilo mi je teško da zamenim Saraja. Bili smo zajedno u visokoj vojnoj školi. Dobro je znao da se sa njim ne slažem po više pitanja, ali mi je ipak pomogao u vreme kad je ministar vojni bio Andre,  jer me poslao u Kinu umesto da me jednostavno smeni s mesta na kome nisam bio poželjan.

Žil Ženene, senator Gornje Saone, bio je državni podsekretar u predsedništvu vlade.

Dok sam komandovao 60. pukom bio sam smešten kod njega u Riozu, a njegov mlađi brat bio je kapetan u mom puku. Kada sam napuštao Kompijenj da bih prešao u Aviz,  prošao sam kroz Pariz i odmah bio primljen kod njegovog šefa kabineta, ljubaznog Blodea koji je bio u mom štabu kod Mirakura. Ženene me je dobro poznavao i pred njim sam slobodno govorio.

„Glavnokomandujući  mi je dao na znanje da Predsednik vlade ima nameru da me pošalje u Solun. Spreman sam da poslušam ali vi znate da je potrebno tamo izvršiti ozbiljne promene u vrhovnom štabu. Inače, ja idem na misu i nemam nameru da prestanem da idem.

Odlazak Saraja će prouzrokovati određene emocije u Narodnoj skupštini. Ako odlazak Saraja bude povezan sa prekomandom na moj zahtev, onda će to biti propraćeno sledećim komentarima: „Vidite klerikalci dižu glave, žrtvuju republikanske oficire itd.“ „To će stvoriti neprilike predsedniku vlade u skupštini.“

Žanene mi nije dao nikakva uveravanja, ali je potom Gijoma (Adof Gijoma, glavnokomandujući savezničkih snaga na Solunskom frontu, decembar 1917-jun 1918) bio imenovan za komandanta u Solunu. Kada sam ga šest meseci kasnije ja zamenio, na osnovu reakcije Klemansoa sam zaključio da je obratio pažnju na moje primedbe i da je cenio moju iskrenost. 

POKOLEBAN PREDSEDNIK

U DECEMBRU1914. sastala se Narodna skupština da izglasa budžet za 1915. godinu. Benaze  je napustio štab armije da bi učestvovao u radu Narodne skupštine i tom prilikom je odneo jedan primerak  plana za operaciju Balkan Polu Dešanelu, predsedniku Narodne skupštine. Projekat za Balkan  je kružio i 7. januara vrhovnokomandujući francuske vojske je pozvan u Jelisejsku palatu. General Žofr je bio odlučno protiv svakog smanjivanja trupa kojim je komandovao. Podržan od Milerana, koji je tada bio ministar vojni, svojim argumentima je pokolebao predsednika Poenkarea, Vivijanija i Aristida Brijana.

 SUTRA: ZAPADNI  FRONT JE BIO POD KONTROLOM NEMACA  

Preporučujemo

Feljton

0 1

SAVEZNICI UMANjUJU ZNAČAJ PROBOJA SOLUNSKOG FRONTA: U jednom momentu generalu Ftanše D’Epereu je pretila opasnost i da bude smenjen

21. 08. 2025. u 18:00

Feljton

0 1

SRPSKA ARMIJA OTVARA PUT KA NIŠU I BEOGRADU: Žorž Klemanso, predsednik francuske vlade, nije verovao da rat može biti dobijen na Balkanu

20. 08. 2025. u 18:00

Feljton

0 2

SRPSKI VOJVODA KOMANDUJE GRUPOM UDARNIH DIVIZIJA: Srpskoj vojsci je pripala nezahvalna uloga da probiju neprijateljski front u planinama

19. 08. 2025. u 18:00

Feljton

0 3

PRIHVATANjE DRUGAČIJIH SKUSTVA BEZ PREDRASUDA: Franše d’Epere je pripadao Afričkoj armiji, što je bio sinonim za francuske oficire

18. 08. 2025. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije