FELJTON - SVEMIRCI NADLEĆU JUGOSLAVIJU: "Brodovi" sa dečanske freske su idealani za kretanje kroz vazduh

U DOKUMENTACIJI "Večernjih novosti" postoji obiman tekst koji govori o neobičnoj fresci "Raspeće Hristovo" u manastiru Visoki Dečani, podignutom na Kosovu i Metohiji u 14. veku, neobičnoj, jer se svojim izgledom i sadržajem neobjašnjivo razlikuje od ostalih fresaka.

Foto Arhiva

Tekst pod naslovom "Kosmički brod kao u Dečanima" objavljen je pre 44 godine, a napisao ga je Sreten Petrović, tadašnji urednik "Večernjih novosti" za nauku, posle razgovora sa sovjetskim naučnikom Vladimirom Ivanovičem Avinskim, koji je detaljno analizirao izgled dva vrlo slična detalja sa te freske i, rečima i crtežima, objasnio zašto pretpostavlja da oni predstavljaju letelice vanzemaljskog porekla.

Tekst je objavljen 13. marta 1974. godine.

Na pitanje novinara da li je upoznat sa freskama iz Dečana, Avinski je odgovorio:

- Njih je još 1963. godine u svojim knjigama pomenuo sovjetski pisac naučnofantastičnih romana Aleksandar Kazancev, o njima je, kao o svom otkriću i dokazu govorio Deniken, ali ne i kad je bio u Jugoslaviji. To su u stvari dva fragmenta freske koja bi trebalo da predstavljaju slike nekih davnih kosmičkih brodova.

OBJAŠNjAVAJUĆI dalje, ruski naučnik je ukazao da "brodovi" sa dečanske freske imaju idealan oblik za kretanje kroz vazduh i da bismo, kada bismo ih stavili u aerodinamički tunel, dobili savršenu aerodinamiku kosmičkih letelica kakvu ljudska ruka još nije napravila.

U svom tekstu iz 1974, Petrović navodi i rad stručnjaka Nase Jozefa Blumriha, koji Bibliju nije čitao kao religijski tekst već kao izveštaj o "stvarnim zbivanjima", baš kao pre njega 1961. sovjetski naučnik Agrest.

Blumrih je posle čitanja Biblije "na tehnički način" rekonstruisao kosmički brod koji je, prema njegovom mišljenju, služio davnim kosmonautima za vezu između matičnih brodova u orbiti i površine Zemlje. I izgled njegovog broda poklapa se sa "dečanskim šatlovima".

I ZAISTA, teško da je neko u 14. veku, kad su nastale freske u Dečanima, uopšte razmišljao o letelicama u obliku koji će imati najmanji otpor vazduha. Teško je objasniti zašto je autor u fresku "Raspeće Hristovo" ukomponovao dve letelice koje očigledno ne pripadaju ni ljudima, ni vremenu u kome su naslikane, osim ako ih sam nije video na nebu ili je u nekim manastirskim spisima pročitao zapis o njima.

Na kraju, iza Avinskog je ostala teorija paleokontakta kao nauke čije je centralno pitanje da li su se, u istoriji čovečanstva ili u njegovoj preistoriji, žitelji planete Zemlje sreli sa predstavnicima vanzemaljskih civilizacija, odnosno sa došljacima iz kosmosa.

PRVI štampani dokument o pojavi neidentifikovanih letećih predmeta nad Jugoslavijom datira od 26. oktobra 1954. godine. Toga dana - zabeležio je Jovan Knežević, u ono vreme dopisnik "Novosti" iz Splita - gotovo svi dnevni listovi, a sutradan i svetske novinske agencije, objavili su veoma opširne informacije o NLO-ima koji su dan ranije, u ranim jutarnjim časovima, viđeni iznad Ljubljane, Celja, Zagreba, Sarajeva, Šapca, Beograda i još nekoliko mesta.

Prema izjavama nekoliko stotina očevidaca, među kojima su bili i stručnjaci za vazduhoplovstvo, ukupno je bilo sedam letelica - bar su ih toliko prebrojali iznad Šapca i Osijeka. Iznad Beograda i Lukavca su ih videli po četiri, iznad Zagreba i Jajca po dve, a iznad Ljubljane, Perušića, malog mesta u Lici, Splita, Sarajeva i Dubrovnika po jednu, kao i iznad ostrva Raba. Kretale su se brzinom od oko 5.000 kilometara na čas, horizontalno, na visini od tri hiljade metara. Tamo gde ih je viđeno više, letele su u "klinastom poretku".

PRVA letelica u toj formaciji bila je najveća i nešto izduženog oblika, dok su ostale, koje su se kretale za njom, bile manje i elipsaste. Sve su zračile jakom narandžastom svetlošću, nisu ispuštale nikakav zvuk ni šum, a povremeno bi se iza njih pojavio magličasti trag kao od usijanog gasa. Njihovo preletanje pojedinih gradova trajalo je svega pet-šest sekundi.

Jedna takva letelica izduženog oblika viđena je iznad Trsta između 6.00 i 6.20 časova, što je upućivalo na pretpostavku da su doletele iz pravca Italije i da su se usmerile prema raznim krajevima naše zemlje. Međutim, kasnija upoređivanja izjava očevidaca su to opovrgla. Prema izveštajima Rojtersa, posle preletanja Beograda, letelice su krenule u pravcu Bugarske, odakle su se vratile posle dvadesetak minuta. Stekao se utisak da su se grupisale najpre iznad Šapca, a kasnije iznad Osijeka. Ali, naknadnim proveravanjem i to je opovrgnuto. U komandi Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva, koju su novinari odmah posetili, rečeno je da se "o ovim pojavama zna i da se one ispituju". Međutim, zvanično saopštenje o svemu tome nikada nije dato.

UPOREĐIVANjE izjava očevidaca omogućilo je da se izvrši rekonstrukcija leta neidentifikovanih letećih predmeta. Gotovo sa sigurnošću se može reći da su bile dve grupe - jedna koja je doletela iz pravca Jadranskog mora, preko Brindizija u Italiji, i druga, koja je stigla nešto kasnije iz Mađarske, odnosno Austrije, jer su nekoliko minuta ranije neidentifikovani leteći predmeti viđeni i iznad tih zemalja. To je, u stvari, i unelo izvesnu zabunu. Kako se ne može pouzdano utvrditi tačno vreme kada su pojedine letelice viđene, jer ne rade svi časovnici istovetno, a njihovo preletanje gradova je bilo veoma kratko, svega pet-šest sekundi, to se pravac njihovog leta može rekonstruisati samo prema smeru kretanja.

Iz prvca Jadrana su doletele tri elipsaste i jedna veća, izdužena letelica. Po jedna elipsasta je viđena iznad Dubrovnika, Splita, Raba i Perušića, dok je izdužena ušla u našu zemlju preko Trsta i nastavila let prema Ljubljani i Zagrebu. Tu joj se pridružila elipsasta, koja je prethodno preletela Rab i Perušić, pa su zajedno nastavile let prema Jajcu, odakle su skrenule u pravcu Lukavca.

USPUT su im se priključile one koje su viđene iznad Splita, Dubrovnika i Sarajeva, pa su zajedno nastavile let prema Beogradu, a odatle produžile za Bugarsku. U to vreme, iz pravca Mađarske u našu zemlju ušla je druga grupa od sedam neidentifikovanih letelica, koja je preko Šapca takođe produžila za Bugarsku. Odatle novinskoj agenciji Rojters i podatak da su se ove letelice vratile posle dvadesetak minuta. Međutim, to je bila druga skupina, koja je letela za prvom u istom pravcu, prema bugarskoj granici.

Među očevicima čija su zapažanja bila najdragocenija, bili su kontrolori letenja na beogradskom aerodromu u Zemunu (tada još nije bio izgrađen međunarodni aerodrom u Surčinu), vazduhoplovni stručnjaci, radio-tehničari i mnogi građani, čijim se izjavama moglo potpuno verovati.

SUTRA: Pometnja na severu Crne Gore

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije