Društvo

SRPSKI POKLONICI PREPEŠAČILI 1.100 KM DO VRHA ATOSA: Reporter "Novosti" deo preobraženskog hodočašća na Svetu Goru (FOTO)

Борис Субашић

21. 08. 2022. u 07:26

NOĆNI vetar je donosio zvuk zvončića i kuckanja pešačkih štapova o kamen iz pravca tri zvezdice koje su se lagano približavale vrhu divovske kupe Atosa okrunjene blistavim sazvežđima.

СРПСКИ ПОКЛОНИЦИ ПРЕПЕШАЧИЛИ 1.100 КМ ДО ВРХА АТОСА: Репортер Новости део преображенског ходочашћа на Свету Гору (ФОТО)

Foto: B. Subašić

U tami su bila nevidljiva obličja ljudi koji su se mukotrpno penjali po krševitim pešačkim serpentinama. Videlo se samo blistanje lampi kojima su osvetljavali strme staze.

Pod svetiljkama-zvezdicama stigla su tri srpska poklonika u ponoć uoči praznika Preobraženja, do istoimenog hrama na vrhu Atosa, posle 82 dana pešačenja od Beograda, preko Gazimestana i Gračanice, do Svete Gore.

- Od 28. maja prešli smo 1.100 kilometara do našeg duhovnog Mont Everesta, Svete Gore. Obišli smo 132 crkve, manastira, isposnice i tri srpska vojnička groblja. Učinili smo to radi Boga i zdravlja i napretka naših porodica, jer verujemo da je bolje imati tvrde žuljeve na petama nego tvrdo srce. U krsnom hodu je duže od tri nedelje učestvovalo 48 ljudi, ali su zbog obaveza ili bolesti mnogi bili prinuđeni da odustanu. Na Svetu Goru, u Hilandar, ušlo nas je šestorica, a pod vrh Atosa su stigla četvorica. Nama trojici je presveta Bogorodica dala da dođemo do vrha i pričestimo se, jer da nije nje, ovakvi kakvi smo, ne bismo stigli ni do Avale - ispričao nam je Hadži Milan Ivanković, predsednik udruženja "Vidovdansko hodočašće".

ZASTAVE

MONASI manastira Velike Lavre, kojima pripada crkvica Preobraženja na vrhu Atosa ove godine nisu u njoj organizovali preobražensku liturgiju, jer je po manastirima i kelijama ponovo zvaladala korona. To nije sprečilo stotine hodočasnika da izađu na vrh Atosa, gde su sa velikog krsta skinute zlatna zastava Romejskog carstva i plavo beli-grčki barjak, kao da korona utiče i na njih. Kao i teškim vremenima u prošlosti, na vrhu Svete Gore barjake su razvili pravoslavni narodi koji su je spasavali u vreme osmanske okupacije, Srbi i Moldavci.

On je 2006. sa blagoslovom patrijarha Pavla utemeljio čuveno srpsko poklonjenje, krsni hod od Beograda do Gazimestana. Od 2016. sa blagoslovom patrijarha Irineja poklonjenje je produženo do Hilandara, a patrijarh Porfirije je blagoslovio produžetak do preobraženskog vrha Svete Gore.

Ivanković ne želi ličnu promociju. Pristaje na razgovor samo zbog toga što reporter "Novosti" izveštava o Atosu sa njegovog vrha, gde stiže kao i svi drugi poklonici planine na kojoj se, po pravoslavnom predanju, oseća ista božanska energija kao i na biblijskom Tavoru.

- Ko se ne popne na Atos, ne može da razume ni zašto ljudi ovde dolaze, a još manje zašto se uvek vraćaju - kaže Ivanković. - Nije sve moguće iskazati rečima. Treba doći u Bogorodičin vrt, videti i osetiti "drugi Tavor".

O tome je svedočio i planinarski vodič Dragan Pavlović, koji je više od 1.000 Srba izveo na Aton, vrh Atosa.

- Svaki dolazak na Svetu Goru je iskušenje, uvek se pojave neki problemi koji pokušavaju da nas spreče da dođemo na Atos, od onih administrativnih oko ulaska, do malodušnosti. Posle mnogih dolazaka uveren sam da te prepreke nisu slučajne, već da se postavljaju pred ljude da bi ih pobedili i preobrazili se. Bio sam na mnogim planinama širom sveta, ali samo sam Atos osetio kao goru Preobraženja. Ko jedanput dođe, uvek se vraća. Meni je ovo 26. poseta Svetoj Gori, a na vrhu sam bio 18 puta. Povezanost sa Atosom se prenosi kroz generacije. Sa nama je brat Mirko Ivanović, stari poklonik koji je sada došao sa 15-godišnjim sinom Veselinom, koji je gotovo istrčao na vrh Atosa - ispričao je Pavlović.

Foto: Фото: Б. Субашић

POGLEDAJ GALERIJU

Poklonici Bogorodičinog krsnog hoda, koji predvodi Hadži Milan Ivanković, privlače pažnju jer uz rančeve na plećima i pešačke štapove u rukama 1.100 kilometara nose oko vrata ikone Bogorodice: Krasnice, Mlekopitalenice, Trojeručice, Putevoditeljice i časne krstove. Na čelu kolone je masivna ikona Pećke Bogorodice Krasnice, teška nekoliko kilograma i ukrašena stotinama zvončića koji se veselo oglašavaju. Kada osetite težinu u rukama ili o vratu, stvari ne izgledaju veselo, naročito kada se ima u vidu da poklonici dnevno prelaze oko 20 kilometara.

Najstariji hodočasnik Bogorodičinog krsnog hoda, koji se već treću godinu zaredom posle 1.100 kilometara pešačenja penje sa časnim krstom na planinski vrh visok 2.033 metra je Hranislav Petković.

- Imam 75 godina i samo Bog zna kako uspevam da dođem dovde - priznaje Petković. - Jednostavno, želim da dođem i ta želja me nosi.

PUTEVI ISKUŠENjA

DO vrha Svete Gore, od nulte tačke na nivou mora do 2.033 metara nadmorske visine dolazi se iz više pravaca, od kojih nijedan nije lak. Najviše poklonika kreće iz luke Skita Svete Ane, najstarijeg na Svetoj Gori.
Oni koji su spremni na veća iskušenja kreću na strmi uspon kroz isposničku Karulju, a reporter "Novosti" je odabrao put kojim se najređe ide, kroz divlju oblast svetogorske pustinje pod imenom Kerasija, gde je u izbama - kelijama živelo nekoliko poslednjih istinskih pustinjaka.

Treći i najmlađi proklonik koji je ove godine prešao dugi hodočasnički put je Ivan Krstanovski, ali ni on ne izgleda kao sportski tip, kao ni njegova poklonička sabraća. Oni kažu da ih ne pokreće želja za takmičenjem sa drugima, već za savladavanjem svojih slabosti i malodušnosti kroz napor. Do vrha Svete Gore, čiji oštri krš seče i tvrde gojzerice, srpski poklonici Bogorodičinog krsnog hoda stigli su u gumenim papučama navučenim preko debelih vunenih pletenih čarapa.

Starinska vera se na Atosu pokazuje kao mnogo snažnije "motivaciono gorivo" nego steroidi.

- Jednostavno, mi tokom celog krsnog hoda postimo i izgovaramo Hristovu molitvu, to je sve. Bog uređuje ostalo. On nam daje snagu, kao i svim onim nepokornima Srbima kroz vekove koji su u džepovima otpora čuvali i održavali srpski duh.

DRUGI TAVOR

NA biblijskoj planini Tavor, u Izraelu, po novozavetnom predanju Hrist se prikazao prvi put učenicima u božanskom obliku, kao čista svetlost. U pravoslavnom svetu, Atos se smatra drugom planinom na kojoj se mogu osetiti takve "božanske energije", a stari srpski poklonici nisu mogli steći titulu hadžije (od grčkog hagios - svetost, poklonik svetog mesta), ako pored Jerusalima nisu posetili i Atos. Poklonjenje u Svetoj zemlji nazivalo se "veliki hadžiluk", a na Atosu "srpski hadžiluk".

Ove godine monasi Velike lavre, kojima pripada crkvica Preobraženja na vrhu Atosa, nisu organizovali liturgiju, jer se u manastiru ponovo pojavila korona. To nije sprečilo stotine hodočasnika, među kojima najviše Rumuna, zatim Grka, Srba i Moldavaca, da izađu na vrh Svete Gore. Na velikom metalnom krstu, simbolu Atosa, nisu se vijorili uobičajene zlatna zastava Romejskog carstva i plavo beli-grčki barjak, kao da korona utiče i na njih. Simbolično, kao ranije u teškim vremenima, na vrhu Svete Gore barjake su razvili pravoslavni narodi koji su je spasavali u vreme osmanske okupacije, Srbi i Moldavci.

O ugledu srpskih poklonika - pešaka na duge staze, najbolje svedoči podatak da moldavski vladika, koji je uprkos koroni održao preobražensku liturgiju na vrhu Atosa, nije želeo da započne ponoćno bogosluženje, na moldavskom i crkvenoslovenskom, dok se nisu priključili Hadži Milan i srpski poklonici. Bogosluženje vernika i sveštenika u planinarskim jaknama, koje su umesto sveća osvetljavale čeone lampe, a umesto tamjana kadio hladan noćni vetar, pretvorilo je nebo iznad Atosa u najlepšu kupolu ogromnog hrama Svete Gore.

- Dobro nam je ovde biti, kako reče apostol Petar na Tavoru - radosno je prošaputao Hadži Milan.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (1)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
NIKADA NEĆEMO SAZNATI PRAVU ISTINU: Sabalenka progovorila o dopingu

"NIKADA NEĆEMO SAZNATI PRAVU ISTINU": Sabalenka progovorila o dopingu