KAKO JE "MEČKA" SA KOSOVA DOŠLA NA EVROPSKI PRAG: Trampov plan za preuzimanje Grenlanda uznemirio vrhušku EU

KRAJ međunarodnog poretka kakvog ga poznajemo počeo je bombardovanjem i otimanjem dela Srbije, a četvrt veka kasnije najglasnije u upozorenjima da se svetsko ustrojstvo pretvara u džunglu, u kojoj vlada pravo jačeg, upravo su one zemlje koje su među prvima podržale agresiju NATO i priznale nelegalno proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije.

Foto: Profimedia

Sada je odbrana princpipa suvereniteta i nepovredivosti granica u vrhu njihove agende, jer posledice politike gaženja međunarodnih principa više nisu tuđ problem, već su stigle i do njihovog praga.

Ovako sagovornici "Novosti" ukratko komentarišu slučaj Grenlanda, autonomne teritorije u sastavu Danske, koju Donald Tramp hoće da pripoji SAD, ukazujući da je to samo najnoviji i najočitiji primer opasnih procesa koji traju decenijama.

Ističu da kada Amerikanci bez zazora razmatraju mogućnost preuzimanja teritorije svog političkog i vojnog saveznika, pozivajući se na "strateške interese" i bezbednosne razloge, poruka je jasna: pravo, suverenitet i međunarodni ugovori važe ili ne važe isključivo po potrebi najjačih. Upravo taj obrazac, upozoravaju naši sagovornici, identičan je onom koji je primenjen na Srbiju krajem devedesetih - s tom razlikom što se danas više ne skriva iza humanitarne retorike, već se otvoreno saopštava da su širenje moći i bitka za prirodne resurse jedini kriterijumi.

Posebno upada u oči i naprasna amnezija mnogih političkih snaga i lidera u Evropi koji sada kritikuju Trampa, a zaboravljaju kršenje međunarodnog prava na KiM. Tako Zeleni u Nemačkoj i bivša šefica diplomatije iz redova ove stranke, a sada predsednica Generalne skupštine UN Analena Berbok kritikuju američkog predsednika zbog vojne akcije u Karakasu i najava u vezi sa Grenlandom, iako je ova partija snažno podržala najpre NATO intervenciju 1999, a zatim i priznavanje KiM 2008. Pod tadašnjim šefom diplomatije Joškom Fišerom, Zeleni su snosili odgovornost za političko zeleno svetlo za bombardovanje - prvog vojnog angažmana Nemačke posle Drugog svetskog rata i to bez legitimnog mandata UN. I aktuelni nemački predsednik, a nekadašnji šef diplomatije Frank-Valter Štajnmajer oštro je kritikovao spoljnu politiku SAD i pozvao svet da ne dozvoli da se "svetski poredak raspadne i da beskrupulozni uzimaju šta žele".

Foto: Profimedia

Oglasio se i predsednik Evropskog saveta Antonio Košta, koji je naglasio da će EU podržati Grenland i Dansku kad je potrebno i neće prihvatiti kršenje međunarodnog prava bez obzira na to gde se dešavaju. Bune se, naravno, i u Kopenhagenu, koji je bio među prvima koji su priznali nezavisnost Kosova, samo četiri dana nakon što je Priština protivpravno proglasila nezavisnost.

To što su oni koji su pojurili da podrže prekrajanje granica Srbije i otimanje dela naše teritorije sada najglasniji u povicima "nepravda i rušenje međunarodnog poretka", bivši jugoslovenski šef diplomatije Živadin Jovanović ovako tumači:

- Tada je bila takva atmosfera kada su i Danska i mnoge druge evropske zemlje slepo sledile svaki potez, zahtev SAD, videći u tome neki svoj interes. Ali, nisu videli koliko brzo gube mnogo više nego što dobijaju. Gube na identitetu, u civilizacijskom smislu, ali i u realnim merilima, kao što su ekonomija, tehnologija, trgovina. Slepo sledeći Ameriku, sada su doveli sebe u bezizlazan položaj. Njihov otpor je logičan, ali je zakasneo. Evropa više nema na koga da se osloni, a sami iznutra veoma su slabi.

Jovanović ističe da je koren svega u oceni političkog Zapada, sa SAD na čelu, da posle pada Berlinskog zida nemaju prepreku za bilo kakve ekspanzionističke planove, osvajanja, prekrajanja granica.

- Jednostavno, proglasili su kraj istorije i dominaciju svog sistema i interesa na čitavoj planeti. Vrhunac takve neobuzdane politike bila je agresija NATO na Jugoslaviju, otimanje dela teritorije Srbije i zloupotreba UN. Iskoristili su premoć na svim stranama, pa i u Savetu bezbednosti, da dovedu NATO snage da okupiraju KiM.

Napominje da se još tada postavljalo pitanje ko je sledeća zemlja koju može da zadesi sudbina Srbije, i podseća da je ubrzo usledila lančana reakcija, odnosno globalizacija te politike intervencionizma - Avganistan, Irak, Libija, Arapsko proleće, Sirija... Sad je, što bi se reklo, "mečka zaigrala" i pred evropskim vratima.

Jovanović kaže da je EU aktivno učestvovala u agresiji NATO, za koju ističe da je bila sumrak Zapada, ljaga na istoriji zapadne civilizacije od koje se ne može lako oporaviti:

- Zapadni neoliberalni, korporativni sistem da bi opstajao i napredovao sprovodi politiku ekspanzionizma. Do sada se to širenje, osvajanje odnosilo na tuđe teritorije, uvek ka Rusiji i Sibiru. I to je trajalo sve dok Rusija nije shvatila da je u pitanju njen opstanak, ali i dovoljno ojačala da tome pruži otpor. I sada, kad je Istoku postavljena brana da više nema ekspanzije u tom pravcu, Zapad ulazi u fazu tzv. unutrašnje ekspanzije, gde jači osvajaju slabije. Nije reč samo o Grenlandu, imamo tu i ambiciju SAD da Kanada postane 52. američka država, tu je i dominacija u Latinskoj Americi...

Sve se to, dodaje Jovanović, pravda nužnošću zaštite bezbednosti SAD i potrebe da obezbede ključne resurse:

- SAD su i dalje na globalnom planu prva sila, ali ne onakva kakva je bila i oni sada isteruju svoj primat u okviru te zapadne političke zajednice, jer su najjači u tom sistemu i drugi moraju da im se pokoravaju. Kraj međunarodnog poretka uspostavljenog na rezultatima Drugog svetskog rata - poštovanje suverene ravnopravnosti, suvereniteta i integriteta svih zemalja - pogažen je 1999. Sada to shvataju mnogi na Zapadu, ali stvar je zakasnela, nema reakcije koja može da zaustavi ekspanzionizam SAD na, u suštini zapadne teritorije i zapadna bogatstva. Jer, nema više širenja na Istoku. Sa Pacifika to ne dozvoljava Kine, a sa evropskog kopna - Rusija.

I Vladislav Jovanović, bivši ministar spoljnih poslova SRJ, kaže za "Novosti" da je Amerika shvatila da mora da osigura svoj širi geopolitički prostor pre nego što se situacija ne usloži i pre nego što budu morali da se nagađaju sa drugim takmacima, pre svega Kinom i Rusijom, oko podele uticajnih sfera:

- Tramp želi da što više zahvati i kaže "ovo je moje", a onda možemo da se dogovaramo o raspodeli ono što je preostalo. To je po mom mišljenju razlog za njegovu žurbu da se Amerika što pre proširi u svim pravcima, da to proglasi svojim i nedodirljivim.

Oštre rekacije iz EU povodom slučaja Grenlanda, Jovanović više vidi kao pokušaj Zapadne Evrope da opipa puls Vašingtona, jer EU, ističe, nema ni snage i resurse da SAD spreče u bilo čemu:

- Zapadna sfera sad ima potrese "u porodici" jer je jedan član ne samo najjači, nego se i proglasio svemoćnim, čak i u odnosu na ostale u familiji. U EU će se jedno vreme pozivati na međunarodno pravo, međutim, to će sve da posustane. Doduše, Evropa ima mnoge zamrznute probleme kada je reč o pitanjima menjanja granica, koji bi domino efektu sada mogli da se pokrenu, od Belgije, Španije do Italije. Gotovo u svakoj evropskoj zemlji postoje jake manjinske zajednice, na primer u Rumuniji živi dva-tri miliona Mađara, brojni su i u Slovačkoj. Francuska je nastala sabiranjem i nasilnim spajanjem raznih nacionalnih zajednica.

Preporučujemo

Politika

0 0

Kada se pokojniku daje 7, 40 dana, 6 meseci i godina?

10. 01. 2026. u 19:15

Politika

0 20

ISPOD NIVOA: Ivan Ivanović, Vesna Pešić, studenti i flaša vinjaka

10. 01. 2026. u 18:05

Politika

0 1

VULIN KAMBERIJU: Slobodno primite zahvalnicu, obojica smo je zaslužili

10. 01. 2026. u 16:50

Politika

0 6

BIVŠI FUNKCIONER DS: Studenti su KGB goveda

10. 01. 2026. u 16:40

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije