MOĆ I NEMOĆ PATRIJARŠIJE SA BOSFORA: Carigrad i raskoli u pravoslavnom svetu - iz prošlosti i sadašnjosti
22. 01. 2023. u 11:00
PRAVOSLAVNA crkva, iako sastavljena od više (ukupno 14) autokefalnih crkava, jedinstvena je u dogmatskom i kanonskom smislu, jer je "Crkva Boga živoga, stub i tvrđava istine" (1. Tim. 3, 15).
Povezane vesti

SUDANIJA BRANKA ĆOPIĆA IZMEĐU HUMORA I TRAGIČNOG: Četiri decenije od odlaska najpopularnijeg i najčitanijeg Srpskog pisca
BRANKO Ćopić je, bez sumnje, bio najpopularniji i najčitaniji srpski i jugoslovenski pisac. Bio je to po daru i po ostvarenjima.
26. 03. 2025. u 17:38

DISIDENTSKA ZVONA ZA SLOBODU MISLI: Progoni i suđenja političkim neistomišljenicima u Srbiji
PREMA intenzitetu i oblicima delovanja, disidentska borba je prošla više etapa.
17. 03. 2025. u 17:00

GREŠNICI SA PRVE STRANE ISTORIJE: Rađanje disidentskog pokreta u Jugoslaviji i Srbiji
SVAKO nastojanje da se iznese što celovitija slika o srpskim i jugoslovenskim disidentima nužno je manjkavo jer su za istraživanje i dalje zatvoreni posebno važni arhivi jugoslovenskih i srpskih tajnih službi, javnih tužilaštava i sudova.
11. 03. 2025. u 06:30

UKIDANJE ROPSTVA U SRBIJI I ZNAK NEZAVISNOSTI ZEMLJE: Istorijski značaj donošenja Sretenjskog ustava 1835. godine
USTAV od 1835. godine je bio vrlo kratkog veka. Velike sile Turska, Rusija i Austrija bile su protivne kako njegovom donošenju tako i njegovim pojedinačnim ustavnim rešenjima. Ocenjivan je kao "republikanski", "revolucionaran" i "zarazan".
25. 02. 2025. u 07:00

LORD KARINGTON IGNORIŠE ČANKA: Obnova koncepta za konkurentsku državu na tlu Srbije
IDEJE sa poltičke margine počinje onda kada odlučujuće političke snage u državi ,zbog jednog ili dva glasa prevage, prihvataju svaku vrstu kompromisa.
17. 02. 2025. u 12:00
Najnovije iz rubrike

UPOZORENJE NA DVE POJAVE: I danas se oglasio RHMZ
REPUBLIČKI hidrometeorološki zavod (RHMZ) upozorio je na dve pojave.
08. 04. 2025. u 11:00

METEO ALARM U CELOJ SRBIJI, EVO DOKLE ĆE DA TRAJE KIJAMET: Vremenska prognoza za utorak, 8. april
REPUBLIČKI hidrometeorološki zavod dao je najnoviju vremensku prognozu za naredne dane.
08. 04. 2025. u 01:00 >> 03:35

BILA JE NOVINAR DO POSLEDNJEG DAHA: U petak, na Groblju Orlovača, sahrana Tatjane Spalević
BIO je 28. januar 1994. godine. Četiri dana nakon što je "deda Avramov dinar" izlečio hiperinflaciju. Jedan dinar - jedna marka.
07. 04. 2025. u 20:00

RED SUNCA, RED PAHULJA, A SUTRA -10 STEPENI: Pao sneg u centru Beograda - još 2 severna prodora su pred nama
U BEOGRADU je ponovo oko 16.30 počeo da provejava sneg. Prvo su sitne pahulje provejavale nešto posle 13 časova, pa je onda bilo sunčano, a sada, oko 16.30 ponovo pada sneg. Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) je i najavio da se danas do kraja dana očekuju padavine, među njima i sneg. Ovog 7. aprila i dalje je veoma hladno, kao usred zime. Sutra će biti još hladnije, sa jutarnjom temperaturom do čak -10, a do kraja nedelje slede još dva severna prodora!
07. 04. 2025. u 17:48

MENJA SE RADNO VREME DVA GRANIČNA PRELAZA: Ovako će raditi - neće važiti za dve vrste saobraćaja
UPRAVA granične policije Ministarstva unutrašnjih poslova obavestila je građane da je u saradnji sa nadležnim graničnim organima Republike Srbije i Mađarske, usaglasila radno vreme pojedinih graničnih prelaza.
07. 04. 2025. u 15:30
Milos
22.01.2023. 15:09
Satanizam iz USA na celu sa CIA se zestoko trudi da unisti sve duhovne i moralne vrednosti u ostatku sveta i prenese njihov bolesni sistem vrednosti. Iskreno se nadam da nikada u tome nece uspeti.
MILAN LEKIĆ
22.01.2023. 18:56
Добар текст у целини са малом датумском грешком која захтева добронамерну исправку због додатног разјашњења односа Српске Цркве са Цариградском патријаршијом. Године 535. основана је Јустинијана прима Цариградске патријашије (ЈПЦП) а не Охридска архиепископија Цариградске патријаршије (ОАЦП), која је уздигнута 1018. године. У борби за патријаршијски престо после пада Цариграда 1204. Д. Хоматијан и његов савременик Јован Апокавк епископ Наупактоса који се спомиње у тексту, неоправдано су оспоравали титулу „васељенског патријарха“, Михајла IV Атерианоса (1206-1212) коју је овај преузео од свог претходника Јована X Каматероса (1198-1206). „Латинско царство“, забранило је унутар зидина Константинопоља коришћење титуле „цариградског патријарха“, али су је сви патријарси током изганства у Никеји редовно користили. Титула „васељенског патријарха“, иначе, уведена је после Халкедонског сабора 451. Око ње, сем у време папе Гргура Великог који се јогунио није било спорова све до католичке шизме 1054, затим пада Источноромејског Царства 1453., а посебно после Тридентског сабора, када је из познатих разлога то питање проблематизовано позивањем на лажну Константинову даровницу. Из Папских биографија (Liber pontificalisa, прво и друго издање) знамо да ни на једном екуменском сабору није забележено присуство римских епископа (папа) што је најтврђи доказ да Римска црква прије 1204. није могла имати апсолутно никакав утицај на источној обали Јадрана. Српска Црква је недавно, оправдано, омогућила аутономију-аутокефалију својој епископији О.А. на простору Северне Македоније зато што та територија није била у саставу Србије (Српске земље Далмације, Босне, Захумља, Травуније и Раса) у тренутку проглашења њене аутокефалије СПЦ на, Васкрс 1220. Тачније, тада су од некадашње ОАЦП под јурисдикцијом СПЦ остала сједишта и Јустинијане приме (Царичин Град) и Јустинијане секунде (Улпијана, Грачаница) која је Немања раније добио као поклон од цара Манојла Комнена, као и Призрен и Милеје скадарске. Признање аутокефалије „Цркве Охридске архиепископије у Сев. Македонији“ (којој СПЦ уступа на коришћење своје храмове) је славе вредан канонски потез СПЦ поздрављен и од Руске цркве. Тим чином, премудрим, Светосавска црква сведена је на територију из времена свог оснивања, чиме је блокирана свака идеја паписта из Константинопоља и њихових спонзора у Берлину, Риму, Лондону и Вашингтону да би се у Босни, Црној Гори, Далмацији и на Косову могао применити „украјински“ модел разбијања њене вјековне структуре која са Светосављем, косовским и видовданским заветима представља нераскидиве кохезионе принципе свесрпског духовног јединства.