ADVOKATSKE MAHINACIJE OJADILE BUDŽET ZA 24,7 MILIONA: Bezobzirno traženje čak i besmislenih informacija od javnog značaja postalo masovno

BUDžET je u poslednjih godinu dana siromašniji za 24,7 miliona dinara, koliko je isplaćeno na ime advokatskih troškova za nedavanje odgovora po zahtevima za pristup informacijama od javnog značaja. Kako naglašava Poverenik Milan Marinović, ovde je reč je o alarmantnim zloupotrebama ovog prava, zahvaljujući kojima pojedine advokatske kancelarije basnoslovno zarađuju.

Foto D. Milovanović

- Ranije su pojedini tražioci informacija zloupotrebljavali pravo tako što su masovno tražili informacije od vrtića, škola, mesnih zajednica, veterinarskih stanica i ostalih "manjih" organa javne vlasti. Kada im ovi ne odgovore, a mnogi nisu ni znali da spadaju u organe javne vlasti i da su obavezni da odgovore i na najbesmislenija pitanja, oni bi preskočili žalbu Povereniku i pokrenuli prekršajni postupak. Tako su uzimali pare na ime advokatskih i sudskih troškova. Zakonskim izmenama ovu opasnost smo otklonili, ali desila se nova - kaže Marinović za "Novosti".

Naime, Upravni sud je u junu prošle godine volšebno promenio dugogodišnju praksu bez bilo kakve, kako kaže Poverenik, pravne argumentacije. Dotle je potvrđivao Poverenikove odluke kojima su odbijani neosnovani zahtevi za naknadu troškova postupka po žalbi u slučajevima kada tražilac ne dobije informaciju. Upravni sud, međutim, menja stav i zaključuje da su organi javne vlasti dužni da nadoknade troškove za zastupanje tražiocima informacija kada poverenik utvrdi da je žalba osnovana. I odjednom zahtevi za informacijama od javnog značaja počinju da se gomilaju i zatrpavaju organe javne vlasti, a žalbe službu Poverenika. Osim što mesne zajednice, škole, vrtići, domovi zdravlja, centri za socijalni itd. nemaju kapaciteta da blagovremeno odgovore na sva, pa i banalna pitanja, oni koji zaista traže važnu informaciju sada moraju da čekaju.

Foto N. Fifić

- Skoro svakog dana pojavljuje se neka nova advokatska kancelarija, koja se angažuje na tome da, zloupotrebljavajući prava propisana Zakonom i koristeći se različitim procesnim manipulacijama, pokuša da izvuče novac iz budžeta - kaže Marinović.- Informacije koje traže nemaju nikakve veze sa njihovim poslovnim aktivnostima, niti su im potrebne za obavljanje naučno-istraživačkog rada. Jasno je da im cilj nije pribavljanje informacija, već da iz nečasnih i nepoštenih motiva izdejstvuju naplatu troškova postupka po žalbi pred Poverenikom, odnosno naplatu troškova po tužbi pred Upravnim sudom. Došli smo čak i do dokaza da se dve kancelarije služe nezakonitim sredstvima da bi izvukle novac iz budžeta, pa ćemo podneti prijave - objašnjava poverenik.

Prema Marinovićevim rečima, ove godine stiglo je više od 9.600 žalbi (ranije ih je bilo oko 3.500 za 12 meseci), a od svih novoprimljenih predmeta oni o slobodi pristupa informacijama broje više od 11.800 (ranije ih je bilo oko 5.200). Samo za jedan dan u septembru stiglo je čak 600 žalbi! Dok je ranije 9,7 odsto građana koji su se žalili zbog nedostupnosti informacija angažovalo advokate, sada to čini 74,99 odsto njih!

- Od promene stava Upravnog suda do danas prvostepenim organima naloženo je da isplate žaliocima 24.708.625 dinara, a iz budžeta Poverenika isplaćeno je 937.708 zbog troškova po presudama Upravnog suda - ukazuje Marinović.

FOTO: Arhiva novosti

Pitanja koja tražioci postavljaju su ista za veći broj organa. Takođe, ako traže npr. koliko su korišćena službena vozila i koliki su troškovi, ne traže to za period od pola godine ili godinu, već za po 15 dana, da bi bilo što više zahteva i da bi naplatili što više troškova. Umesto da jednim velikim zahtevom obuhvate 50 informacija, oni podnose 50 zahteva sa po jednim pitanjem. Od centara za socijalni rad masovno traže koliko imaju zaposlenih i da li imaju licencu. Od zdravstvenih ustanova da li su na snazi mere protiv kovida i koje. Dešava se da je tražilac informacije advokat i da angažuje drugog advokata sa istim prezimenom i iz iste kancelarije da ga zastupa.

- U jednom mesecu dobili smo četiri slična mejla iz četiri seoske škole. Direktorke su nam pisale da nemaju para da okreče školu, da su jedva skupile donacije od roditelja i da tim parama sada moraju da plate troškove advokata. Ovo je neverovatan udar na budžet, i on svakodnevno raste jer su advokatske usluge poskupele, pa po jednom ovakvom predmetu koštaju 49.000, a bile su 33.000 - kaže Marinović.

Veliki broj ministarstava već je održalo sastanke sa Poverenikom, a za slučaj se zainteresovala i Sigma, agencija Evropske komisije.

- Pod hitno moraju da se menjaju propisi. Ranije smo imali sankciju za zloupotrebu prava na informacije od javnog značaja, ali smo je na sugestiju EU izbrisali. Moraćemo ili da je vratimo ili da, kao neke zemlje, ograničimo da jedan tražilac u šest meseci može da podnese samo jedan zahtev - kaže Marinović.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije