SISTEMATSKO BRISANJE TRAGOVA SRPSKOG POSTOJANJA: Kosmet od trgovine ljudskim organima do preotimanja duhovne baštine

U SVOJOJ ISPOVEDNOJ knjizi "Izvesna predstava o pravdi (Čečenija - CIA - Kosovo - Droga)" Dik Marti, između ostalog, piše da je njegova misija i misija njegovih saradnika u Pokrajini izazvala otpor, pa i neprijateljstvo. Upozoreni su "da bi bilo dobro da se razotkrivaju neki aspekti prošlosti. Srbi su zli i to ne sme da se promeni; to može čak ugroziti stabilnost regiona".

Dik Marti, Foto Profimedija, EPA, TANJUG\AP, Piksel, Raško-prizrenska eparhija, printscreen RTS, "Jutjub", Televizija Vojvodine, Dokumentacija „Novosti“ i "Vikipedija"

"Američki uticaj je ogroman", nastavlja Marti, "što nam sa žaljenjem potvrđuje nekoliko diplomata na službi u Prištini. Klintonov kip zauzima prvi plan jednog gradskog trga, a jedna avenija je čak dodeljena Bušu." On potom piše i o važnim ljudima koje je susretao tokom misije. Među njima je i ambasador SAD Kristofer Del koji se "ne bavi samo kosovskim pitanjima", već i "promoviše izgradnju velikog i skupog auto-puta u ovoj zemlji koja je među najsiromašnijim u Evropi". Među ovim uglednicima Marti pominje i Stivena Šuka, bivšeg američkog generala koji je donedavno bio pomoćnik šefa Unmika. "Samo što je napustio funkciju te internacionalne organizacije, postao je lični savetnik Ramuša Haradinaja", koji je gonjen za ratne zločine, a "oslobođen je nakon što su svedoci praktično isparili u trenutku suđenja". Kao albanskog plaćenika Dik Marti pominje i "ser Džefrija Najsa, britanskog advokata, kraljičinog savetnika" i tužioca haškog suda koji se "žali što mu Tači još nije platio pola milijardi evra za usluge". (Izgleda da je naknadno došlo do "finansijskog pomirenja", jer je Najs 2020. godine kao advokat zastupao Tačija pred Specijalnim sudom za zločine OVK u Hagu.)

Bil Klinton je dobio spomenik u Prištini, Foto Profimedija, EPA, TANJUGAP, Piksel, Raško-prizrenska eparhija, printscreen RTS, "Jutjub", Televizija Vojvodine, Dokumentacija „Novosti“ i "Vikipedija"

KADA SE JEDAN NOVINAR usudio da postavi pitanje Bernaru Kušneru u vezi sa optužbama za trgovinu organima, ovaj bivši predstavnik generalnog sekretara UN i šef Unmika odgovara prštanjem u smeh. "Čuo sam taj smeh, prost i neumesan", piše Marti i dodaje kako je 20. februara 2018. povodom desete godišnjice "nezavisnosti" Tači dodelio Kušneru "predsedničku medalju za angažovanje i učešće u uspostavljanju mira i institucija na Kosovu". Inače, nastavlja Marti, "istraga odnosno Special Investigation potvrđuje da je Hašim Tači bio angažovan kao agent francuskih obaveštajnih službi". Najzad, u galeriji ovakvih "Martijevih likova" našla je mesto i američka državna sekretarka Madlen Olbrajt, koja se snažno zalagala za bombardovanje Srbije i nezavisnost Kosova. "Čudna gospođa!" - piše Marti. "Otkriveno je da je imala ekonomske interese u bivšoj srpskoj pokrajini, posebno u kosovskoj telefonskoj kompaniji..."

Spisak ljudi koji su, iz ličnih interesa, odlučivali o sudbini Srbije i njene pokrajine Kosmeta, nije time završen. Dik Marti i njegovi saradnici utvrdili su da na Kosovu i Metohiji, pored trgovine ljudskim organima, vladaju organizovana prostitucija i ilegalna trgovina oružjem, drogom i ljudima. Kosovska dijaspora je takođe, "spontano ili zato što je bila reketirana, prilično doprinela finansijskoj podršci OVK".

"Zaboravljaju se", ističe Marti, i "ubistva srpskih zarobljenika, ali i mnogih Albanaca koji su okrivljeni često samo zato što su radili za jugoslovensku administraciju".

* * * * * * * *

ELIMINISANjE SVEDOKA ZASTRAŠIVANjEM I UBISTVIMA

U TAKVOJ SITUACIJI bilo je izuzetno teško istraživati istinu o "žutoj kući". Potraga za svedocima predstavljala je veliki problem. Oštećeni svedoci bili su u velikom strahu, jer je nekoliko njih koji su se pojavili pred haškim sudom, zbog neefikasnih programa zaštite bilo eliminisano u zločinima - "bilo kao žrtve ubistava, neobičnih saobraćajnih nezgoda, zastrašivanja ili tajanstvenih samoubistava". Ipak, ističe Marti, "među svedocima koje smo sreli, jedan od njih nam je priznao da je učestvovao u zločinima.

Zahvaljujući njegovom svedočenju, mogli smo da opišemo kako su organi, pre svega bubrezi, vađeni iz tela ubijenih srpskih zarobljenika". A kad su Marti i njegovi saradnici od Haga tražili uvid u dokazni materijal prikupljen u "žutoj kući", dobili su odgovor "da on više ne postoji: kuća je pročišćena i materijal je bačen..."

Ser Džefri Najs, tužilac haškog suda , Foto Profimedija, EPA, TANJUGAP, Piksel, Raško-prizrenska eparhija, printscreen RTS, "Jutjub", Televizija Vojvodine, Dokumentacija „Novosti“ i "Vikipedija"

I pored ovakvih teškoća i smetnji (čak i pretnji njemu), Dik Marti je uspeo da u decembru 2010. saopšti svoj izveštaj pred Parlamentarnom skupštinom Saveta Evrope i, posle povoljnih reakcija, "zapadne zemlje nisu mogle više da ignorišu teške sumnje o onome što se dogodilo prilikom njihove vojne intervencije na Kosovu". Dokument pod naslovom "Nehumano tretiranje ljudi i nedozvoljena trgovina organima na Kosovu", obelodanjen je 7. januara 2011, a u njemu Marti, pored ostalog ističe, da su se činjenice iznete u knjizi bivše tužiteljke Karle del Poite odnosile pre svega na trgovinu ljudskim organima.

"Naša istraživanja, teška i delikatna, omogućila su nam ne samo da potvrdimo ta otkrića, već da ih preciziramo i ocrtamo mračnu i uznemirujuću sliku onog što se desilo i što jednim delom nastavlja da se dešava na Kosovu."

A ONDA JE NASTUPILO vreme prećutkivanja otkrivene istine o "žutoj kući" i o drugim zločinima albanskih terorista. Izabrani su američki tužioci, Klint Vilijamson, pa posle jednogodišnjeg kašnjenja Dejvid Švendiman, ali oni podnose ostavke. Suđenje nije održano sve do 2018. godine kada je objavljena knjiga "Izvesna predstava o pravdi" Dika Martija, u kojoj autor zloslutno predviđa: "ako i dođe do suđenja, proći će dvadeset godina od počinjenog dela". (...) "Pomišljam na izuzetne probleme na koje smo nailazili kada je trebalo zadobiti poverenje svedoka, koliko njih će biti spremno da progovori pred sudom posle toliko godina, nakon što su izgradili novi život, sa decom, pa čak i unucima, znajući pritom koliko su drugi svedoci morali skupo da plate svoju saradnju sa pravdom."

Hilari Klinton, Džon Keri i Madlen Olbrajt , Foto Profimedija, EPA, TANJUGAP, Piksel, Raško-prizrenska eparhija, printscreen RTS, "Jutjub", Televizija Vojvodine, Dokumentacija „Novosti“ i "Vikipedija"

Ćutanje o "žutoj kući", ističe Marti, nije slučajno. U međuvremenu, zli vladaoci ljudskim sudbinama nametnuli su nove teme, "žuta kuća" je potisnuta iz svetske, ali i iz srpske političke javnosti, sve dok, nekoliko godina docnije, sama Tirana nije započela političku akciju tvrdnjom da je sve to, navodno, laž.

Tema o "žutoj kući" ipak nije sasvim potisnuta iz javnosti. Srpska glasila ("Politika" i "Večernje novosti") zabeležila su da američki reditelj Pol Kampf priprema film "Žetva" o albanskim zločinima u "žutoj kući" i ilegalnoj trgovini organima srpskih zatočenika. Kampf je i autor scenarija, a napisao ga je na osnovu romana Veselina Dželetovića "Srpsko srce Johanovo". "Novosti" su pored objavljivanja knjige Dika Martija objavile i opširan feljton, u tridesetak nastavaka o "žutoj kući".

Pre nešto više od godinu dana, 21. jula 2022, oglasio se i parlament Albanije koji je izglasao rezoluciju kojom je odbacio optužbe o trgovini ljudskim organima za vreme rata i uputio je Strazburu, gde se nalazi Evropski sud za ljudska prava. Bio je to pokušaj da se stavi van snage izveštaj Dika Martija svojevremeno usvojen u Savetu Evrope...

* * * * * * * *

MARTOVSKI POGROM NASTAVAK PLANSKOG ETNIČKOG ČIŠĆENjA

U TOKU DVA DANA, 17. i 18. marta 2004. godine, hiljade Albanaca divljalo je Kosovom i Metohijom. Poginulo je 19 ljudi, među kojima 11 Albanaca i osam Srba, a ni pripadnici međunarodnih mirovnih snaga nisu bili zaštićeni od razularene gomile. Povređeno je i ranjeno nekoliko stotina osoba; podmetnuto je 629 požara; iz svojih domova proterano je 4.000 Srba (etnički je od srpskog življa potpuno očišćeno šest gradova i devet sela); porušeno je 935 srpskih kuća i 10 društvenih objekata - škola i domova zdravlja. Za vreme ovog dvodnevnog martovskog pogroma srušeno je, zapaljeno ili oštećeno 35 srpskih verskih objekata i 18 spomenika kulture; uništeni su tragovi graditeljske baštine i duhovnog nasleđa srpskog naroda u pokrajini, a da zbog toga niko nikada nije odgovarao.

„Žuta kuća“ u Burelu u Albaniji, Foto Profimedija, EPA, TANJUGAP, Piksel, Raško-prizrenska eparhija, printscreen RTS, "Jutjub", Televizija Vojvodine, Dokumentacija „Novosti“ i "Vikipedija"

Dok je trajao Martovski pogrom 2004. godine, iz nekadašnjeg srpskog prestonog grada Prizrena proterani su skoro svi Srbi. U Prizrenu, duhovnom središtu Stare Srbije, bila je smeštena Kosovo-metohijska episkopija i Srpska pravoslavna bogoslovija. Iz svedočenja tadašnjeg episkopa Episkopije raško-prizrenske i kosovo-metohijske, Artemija, saznaje se da se Prizrenska episkopija preselila u Gračanicu za vreme postradanja srpskog naroda i Srpske pravoslavne crkve u junu 1999. godine. U zgradu Episkopije, ističe Artemije, uselio se tada nemački Kfor, "koji je preuzeo pismenu obavezu da je štiti, kao i zgradu Srpske pravoslavne bogoslovije i Manastir Svetih arhangela".

POŠTO JE PRETILA stalna opasnost da bude uništena arhiva ove episkopije, ona je preneta u Gračanicu - naknadno, 15. marta 2004. godine, takoreći "samo jedan dan pre stravičnog Martovskog pogroma kojeg su, u prisustvu međunarodnih snaga Kfora, izvršili šiptarski zločinci. (...) Već 17. marta spaljene su sve prizrenske svetinje, pa i zgrada Episkopije. Da dan ranije arhiva nije preneta, bila bi u ognju plamena zauvek uništena, a time izbrisana sva akta i dokumenti koji svedoče o stradanju srpskog naroda i Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji kroz ceo dvadeseti vek.

Aljbin Kurti demonstrira moć na severu Kosova, Foto Profimedija, EPA, TANJUGAP, Piksel, Raško-prizrenska eparhija, printscreen RTS, "Jutjub", Televizija Vojvodine, Dokumentacija „Novosti“ i "Vikipedija"

Ove reči vladike Artemija zabeležene su u predgovoru knjige "Šiptarski genocid nad Srbima u 20. veku" koju je izdala Eparhija raško-prizrenska i kosovo-methijska (Gračanica - Beograd, 2008. godine), a koja se pojavila samo zahvaljujući tome što je arhiva, sticajem okolnosti, spasena od albanskih jurišnika. A zahvaljujući dokumentima objavljenim u ovoj knjizi čitaoci sada mogu da se uvere da je na Kosovu i Metohiji i u čitavom dvadesetom veku bio ugrožen položaj srpskog naroda. Menjala su se, kao i u prethodnim vekovima, samo nazivi istih nasilnika; Arnauti, Arbanasi, Šiptari ili Albanci, kad god su bili pod zaštitom moćnih saveznika ili okupatora, organizovali su pogrome svojih suseda, Srba i pripadnika drugih naroda. Tako je bilo u dalekoj prošlosti, u vreme Osmanskog carstva, i na iskraju devetnaestog veka (o čemu govore dokumenti reprint izdanja "Prepiske" iz teksta u pod naslovom "Nasilja pod zaštitom" - objavljeno u prošlom "Istorijskom dodatku"). Tako je bilo, u ratovima i u vremenima mira između ratova - tokom celokupnog dvadesetog veka.

* * * * * * * *

SRPSKI KOMUNISTI KRIJU ISTINU O JUŽNOJ POKRAJINI

O TOME ŠTA SE DEŠAVALO u južnoj spskoj pokrajini, za vreme Titove Jugoslavije, svedoči i knjiga "Ko je i zašto skrivao istinu o Kosovu i Metohiji" Miladina Vilotića. U nastojanju da odgovori na ovo pitanje, Vilotić kao svedok skrivanja istine u socijalističkoj Srbiji i socijalističkoj Jugoslaviji, prikupio je izvore iz dalje i bliže prošlosti i, obrađujući ih u poglavljima svoje knjige, došao do saznanja da ono što se na Kosovu i oko Kosova zbiva na razmeđu dvadesetog i dvadeset i prvog veka - ne događa se nimalo slučajno. Već da se radi o smišljenoj i vekovima uporno sprovođenoj strategiji otimanja životnog prostora srpskom narodu na njegovoj iskonskoj i zavetnoj zemlji.

Iz svojih domova , 17. i 18. marta 2004, proterano je 4.000 Srba, Foto Profimedija, EPA, TANJUGAP, Piksel, Raško-prizrenska eparhija, printscreen RTS, "Jutjub", Televizija Vojvodine, Dokumentacija „Novosti“ i "Vikipedija"

Krajem novembra (27. 11. 1968), uoči nacionalnog praznika države Albanije, održane su masovne antijugoslovenske demonstracije na Kosmetu. Bila je to najveća javna pobuna posle šiptarske Dreničke bune 1945. godine; albanski separatisti su tada opet otvoreno izašli na javnu scenu. Ali, sada su albanske kadrove i albanski separatizam snažno podržavali separatisti iz severozapadnih jugoslovenskih republika koji su već, preko ustavnih promena, pripremali demontiranje federativne Jugoslavije. Rukovodsto Komisije za nacionalne manjine CK SK Srbije tiho je smenjeno (među njima i Vilotić), a na čelo ove komisije došao je Ismet Šaćiri, čovek za koga je svojevremeno na Prizrenskom procesu utvrđeno (pa zataškano) da je bio povezan sa albanskom obaveštajnom službom Sigurimi. Nestala je netragom obimna dokumentacija, stenografske beleške i "strogo pov." izveštaj o progonu i iseljavanju Srba sa Kosmeta. Vilotiću je ostalo samo sećanje i moralna obaveza da svoje svedočenje zabeleži u ovoj knjizi...

Foto Profimedija, EPA, TANJUGAP, Piksel, Raško-prizrenska eparhija, printscreen RTS, "Jutjub", Televizija Vojvodine, Dokumentacija „Novosti“ i "Vikipedija"

SREDIŠNjE POGLAVLjE ove knjige je razdoblje pedesetih i šezdesetih godina dvadesetog veka, kada je Miladin Vilotić kao politički radnik na stalnom radu u CK SK Srbije bio sekretar Komisije za nacionalne manjine. Bilo je to vreme "bratstva i jedinstva" i ekonomske pomoći nerazvijenom i demografski eksplozivnom Kosovu i Metohiji. Tada, početkom šezdesetih, na inicijativu Komisije za nacionalne manjine, grupa političkih radnika otišla je na Kosmet da ispita stvarno stanje u ovoj pokrajini. Iako su rukovodeći albanski kadrovi u SK i pokrajinskoj vlasti pokušali da zataškaju situaciju, saznanja su bila nedvosmislena: Albanci su, prikriveno i javno, primenjivali brutalnu silu, ekonomski i psihološki pritisak na Srbe i ostale nealbance. To je, kao i u prošlosti, podsticalo masovno iseljavanje Srba u Srbiju. O progonu i iseljavanju srpskog življa sa Kosova i Metohije sačinjen je tada izveštaj na 80 strana. Ovaj izveštaj, vođen kao "strogo poverljivi dokument", bio je skoro nepoznat u Srbiji.

Pored članova komisije i ljudi koji su učestvovali u pripremi izveštaja, ističe Vilotić, sa njegovim sadržajem bilo je upoznato još svega dvadesetak članova CK Srbije. Posle toga, što je veoma čudno, nisu preduzete nikakve ni partijske ni državne mere prema progoniteljima i onima koji su ih štitili.

Potom je, 1966. godine, održan Brionski plenum, pa 1968. godine i 14. sednica CK SK Srbije, na kojima su osuđeni srpski nacionalizam i odnos srpskih kadrova prema Albancima na Kosmetu. (Na Brionskom plenumu sa političke scene uklonjen je Aleksandar Ranković, a na 14. sednici zbog istine o Kosmetu politički su osuđeni književnik Dobrica Ćosić i istoričar Jovan Marjanović). U osudi srpskog nacionalizma učestvovali su i političari koji su pripremali pomenuti izveštaj i koji su bili upoznati sa političkom situacijom na Kosovu i Metohiji.

Preporučujemo

Društvo

0 3

UKIDANjE VIŠEVEKOVNE SAMOUPRAVE: Boka u federativnoj Jugoslaviji i samostalnoj Crnoj Gori

06. 11. 2023. u 07:00

Društvo

0 11

HRVATI PRISVAJAJU SRPSKA ETNIČKA I KULTURNA ZNAMENjA: Dokumentarna svedočanstva o narodnosnoj strukturi Boke

04. 11. 2023. u 07:00

Društvo

0 0

KONTINUITET SRPSKIH NARODNIH OBELEŽJA: Nacionalni identitet stanovništva severozapadne Boke

03. 11. 2023. u 07:00

Društvo

0 8

MENjANjE ISTORIJE I GEOGRAFIJE JEDINOG FJORDA NA MEDITERANU:Povodom 210-godišnjice ujedinjenja Boke sa Crnom Gorom:nismo se tako dogovorili 1813.

02. 11. 2023. u 07:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije