PODSTANARSKA MUKA SVUDA ISTA: Koliko košta iznajmljivanje stanova u velikim gradovima regiona

KIRIJE za stanove u velikim gradovima u regionu otišle su u nebo, javljaju dopisnici "Novosti".

Foto Shutterstock

Za građane sa prosečnim primanjima iznajmljivanje nekretnine je postalo pravi luksuz, a mnoge koji zarađuju ispod proseka poskupljenje rente je dovelo na rub egzistencije.

Poređenje rente za jednosoban stan, pokazuje da najmanje na mesečnom nivou plaćaju podstanari u Banjaluci, od 200 do 250 evra, i Skoplju gde je potrebno izdvojiti od 220 do 320 evra. Najveća cena najma za nekretninu iste strukture je u Podgorici, Zagrebu i Ljubljani, a kreće se od 350 do 700 evra. Beograd je negde između ove dve kategorije, zakup jednosobnih stanova uglavnom ide od 300 do 500 evra.

Kako za "Novosti" objašnjava Aleksandra Mihajlović, sa portala specijalizovanog za nekretnine "4zida", cene izdavanja stanova variraju u odnosu na lokaciju i kvadraturu.

- Sada je prosečna oglašena cena na nivou Beograda za garsonjeru 290 evra, za jednosoban 380, a za dvosoban 700 evra mesečno - kaže Mihajlovićeva. - Analiza na našem portalu pokazuje da je najskuplje oglašen stan u glavnom gradu na Savskom vencu. Njegov mesečni zakup je 9.500 evra, a u pitanju je petosoban namešten stan sa garažom.

Ona navodi da je u odnosu na prošlu godinu primetan je pad cena za sve strukture stanova.

Prosečna oglašena kirija za garsonjeru na kraju 2023. bila oko 400 evra, jednosobnog stana 500, a za dvosoban je trebalo izdvojiti 1.260 evra. Cene se, kako dodaje, nisu vratile na nivo cena iz 2019. ali sada beleže stagnaciju.

- Najtraženiji su stanovi do 50 kvadrata - kaže Mihajlovićeva.

- Zvezdara je, zbog svog položaja omiljena destinacija onih koji dolaze da žive u Beogradu, a žele da budu blizu centra grada. Mirijevo, koje takođe pripada ovoj opštini, jedno je od naselja koje najviše privlače mlade bračne parove i porodice sa decom.

Foto Shutterstock

Cene najma stanova u velikim hrvatskim gradovima otišle su u nebo i stalno rastu.

Jednosobni stan u centru Zagreba može da se iznajmi od 400 do 700 evra, u zavisnosti od kvaliteta, a ima i onih u novijim zgradama koji koštaju preko 1.000 evra. Na periferiji je oko 10 do 20 odsto jeftinije, ali samo srećnici uspevaju da nađu stan za 300 evra.

Dvosobni stanovi u centru Zagreba se nude za 700 do 1.000 evra, a luksuzniji koštaju i 1.500 evra, dok su na periferiji cene umerenije, između 500 i 800 evra. Trosobne nekretnine u centru iznajmljuju se od 900 do 2.000 evra, a u luksuznijim zgradama i za 2.500 evra. Na periferiji su cene različite, ali za ovu strukturu stana nisu niže od 600 evra.

Sa prosečnom platom koja je Zagrebu oko 1.200 evra, iznajmljivanje stana je veliki luksuz, pa sve više mladih ljudi ostaje da živi sa roditeljima. Za one koji uzimaju kredite za kupovinu nekretnine otplata gotovo da je povoljnija od najma. I u Ljubljani su cene iste kao u Zagrebu, ali je kupovna moć građana viša, plate su najmanje 20 odsto veće.

Ilustracija V. N.

Cene nekretnina, ali i mesečnih renti u Crnoj Gori dostigle su istorijski maksimum.

Zahvaljujući velikom broju stranaca u prethodnih par godina cene su uvećane za oko čak 40 odsto, tako da se u Podgorici iznajmljivanje garsonjera i manjih stanova mesečno plaća, u najboljem slučaju, oko 350 evra i to uglavnom negde na periferiji. Kada je reč o centru grada, ali i najpopularnijem Siti kvartu, te naseljima Blok pet i Stari aerodrom cene su nešto veće i kreću se od minimum 450 sve do 1.000 evra. Na primorju je renta još i veća.

Mesečna kirija kreće se od minimalnih 500 evra, pa naviše.

Najam stanova u Federaciji BiH i Republici Srpskoj raste iz godine u godinu. U Banjaluci za mesečni najam garsonjere, potrebno je izdvojiti najmanje 180 do 200 evra, a za jednosobne stanove od 200 do 250 evra. Zakup dvosobnih stanova od 50 i više kvadrata minimalno košta 250, a u zavisnosti od lokacije ide i do 400 evra. U Sarajevu je kirija veća, pa za garsonjeru najmanje treba izdvojiti 250 evra, a u centru grada se mesečni najam kreće oko 500 evra pa na više. Dvosobni stanovi se izdaju od 350, pa do 1.000 evra, ako su u centru.

Rentiranje bolje opremljenog dvosobnog ili trosobnog stana u strogom centru Skoplja premašuje 500 evra. Nešto su niže cene u okolnim naseljima, pa se ista struktura stanova u proseku izdaje za oko 250 do 300 evra. U starijim zgradama na periferiji moguće je zakupiti garsonjeru i za 150 evra.

Traže pomoć države

PROSEČNA plata u Crnoj Gori je oko 807 evra, ali veliki broj građana mesečno zarađuje znatno manje od tog proseka, pa je rast cena kirija mnoge doveo na rub egzistencije. Na to već neko vreme ukazuju članovi Udruženja podstanara Crne Gore "Moj dom" koji traže pomoć države. Zahtevaju da im se obezbede subvencije za kirije, režije, navodeći da cela mesečna plata često nije dovoljna da se plati zakup.

* * * * * * * *

KIRIJE U GRADU SVETLOSTI PAPRENO SKUPE, POSEBNO OKO AJFELOVE KULE I TRIJUMFALNE KAPIJE, A POTRAŽNjA JE OGROMNA

Garsonjera u Parizu zakupce košta bar 1.000 evra mesečno

IZNAJMLjIVANjE stanova u Parizu je papreno skupo, shodno interesovanju mnogih ljudi iz celoga sveta da se nastane u Gradu svetlosti. Najam kvadratnog metra stana prosečno košta od 27 do 30 evra, u pristojnim delovima grada. Na daljoj periferiji to može da spadne i na 20 evra, ali isto tako da poraste u neslućene visine, na 50 evra i više u najluksuznijim delovima oko Ajfelove kule ili Trijumfalne kapije. Konkretno, to znači da za stan od 70 do 80 kvadrata u boljim kvartovima treba računati najmanje od 2.500 do 3.000 evra mesečno.

Garsonjere su naročito tražene zbog studenata i samaca, mada neretko u njima živi dvoje, pa i troje ljudi. Iznajmljivanje minijaturnih prostora do dvadesetak kvadrata je još skuplje od klasičnog stana, i po kvadratu košta oko 35 evra. Najčešće se za garsonjere plaća od 800 do 1.000 evra mesečno. Nedavno je objavljeno da prosečna cena najma jednosobnog stana u Parizu iznosi 1.361,78 evra. Treba imati na umu i da se stanovi u ogromnom broju iznajmljuju prazni, samo sa nameštenom kuhinjom, da bi oni koji tu stanuju mogli da donesu svoj nameštaj. To za neke predstavlja dodatni trošak.

Socijalni stanovi, koje iznajmljuje država, dva do tri puta su jeftiniji, zbog čega za njima postoji prava jagma. Čeka se godinama, nekada i više od decenije. Tako je 2022. socijalni stan u Parizu tražilo blizu 800.000 ljudi, dok su vlasti uspele da smeste tek desetinu. Ali, socijalni stanovi sa sobom donose često i život na periferiji i u krajevima gde je visok stepen nezaposlenosti i kriminala.

Potražnja stanova za iznajmljivanje je ogromna, jer je kupovina gotovo misaona imenica.

Sticanje kvadratnog metra stana u Parizu košta od 7.000 do 12.000 evra, zavisno od lokacije, tako da oni od osamdesetak kvadrata u boljim delovima grada koštaju i do milion evra. U sumnjivim i zapuštenim krajevima, cena se spušta na 5.000, dok u luksuznim ulicama ide do 25.000, pa i preko.                                                            G. Č.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije