ČEKAJU SE OPTUŽNICE ZA ZLOČINE U LORI, "BLJESKU" I "SLUČAJU MERČEP": Dve trećine gonjenih za ratne zločine u Hrvatskoj su Srbi

ZABRINjAVA činjenica da je i prošle godine u Hrvatskoj dominirao trend suđenja u odsutstvu u predmetima ratnih zločina.

Foto: Documenta

Takvi postupci vođeni su isključivo protiv pripadnika JNA i srpskih snaga, jedan je od zaključaka Izveštaja o praćenju suđenja za ratne zločine za 2023. godinu, koji je u Zagrebu predstavila organizacija Dokumenta - Centar za suočavanje s prošlošću.

Kako se čulo, od 64 postupaka koji se vode pred županijskim sudovima u Zagrebu, Rijeci, Osijeku i Splitu, njih 42, odnosno dve trećine, sprovode se u odsustvu optuženih, koji se mahom nalaze na teritoriji Srbije. Pri tom, 60 postupaka vodi se protiv pripadnika srpskih formacija ili JNA, a samo četiri protiv pripadnika hrvatskih snaga i HVO.

To su optužnica protiv Branimira Glavaša i drugih za zločine u Osijeku (afere "selotejp" i "garaža"), Perice Kusture za Hrasnicu, Tvrtka Pašalića i drugih za Kuline i Marka Radića za zločine počinjenje u Uskoplju, BiH.

Hrvatska javnost čeka optužnicu u "slučaju Merčep". Naime, tužioci u Osijeku su dobili set dokaza iz spisa o osuđenom ratnom zločincu Tomislavu Merčepu, koji se odnose na srpske civile pobijene u Vukovaru, od ranog leta 1991. do početka oružanog sukoba. Na procesuiranje čeka i zločin u Bogdanovcima, gde je do sada presuđen samo deo pred Višim sudom u Beogradu. Na čekanju je i zločin iz Sarvaša, takođe iz 1991. godine, u kom se ne zna ni tačan broj pobijenih civila, niti je utvrđena odgovornost uprkos svedočenju dvojice pripadnika HV. Tu su i zločini nad Srbima u Osijeku, jer nisu svi pobijeni srpski civili obuhvaćeni optužnicom protiv Glavaša.

Uskoro bi trebalo da bude završena i optužnica za zločin u Medarima, u operaciji "Bljesak" 1995. godine, koja je zapela "zbog ograničenih kapaciteta policije". Za zločine u "Oluji" od 2021. nema novih optužnica, osim postojeće tri protiv sedam osoba, uz dve osuđujuće presude za zločine u Prokljanu i Kijanima. Čeka se i nova optužnica za Loru, kojom bi trebalo da bude obuhvaćeno 14 osoba.

Kako kažu u Dokumenti, trend suđenja u odsustvu polako prihvata i Srbija kad su u pitanju ratni zločini, iako se takvi postupci po pravilu ponavljaju, pa sud opet mora da poziva svedoke. Upozoravaju i na nerazumno dugo trajanje suđenja, a Vesna Teršelič iz Dokumente navela je da su u razgovoru sa tužiocima saznali kako su neki predmeti praktično netaknuti od trenutka kad je zločin počinjen, pa nisu ni blizu optužnice. Sve je češći problem i smena generacija u DORH (hrvatsko tužilaštvo), što bi takođe moglo da utiče na dužinu trajanja postupaka.

Tokom 2023. u Hrvatskoj je doneto 19 prvostepenih presuda protiv 30 optuženih za ratne zločine, od kojih je 16 osuđeno - 12 pripadnika srpskih snaga i JNA, i četiri pripadnika hrvatskih (Glavaš i drugi za zločine u Osijeku). Deset osoba je oslobođeno (devet iz srpskih snaga i jedan iz HVO). Devet postupaka je vraćeno na prvostepene sudove, 11 žalbenih postupaka je na višim sudovima, a jedan pred Vrhovnim sudom.

Izveštaj su predstavile Vesna Teršelič i Veselinka Kastratović.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije