Društvo

MAJKA NIJE DOČEKALA SLOBODANA: Preuzeti posmrtni ostaci vojnika bivše JNA, nestalog u ratnom vihoru 1991. godine

В.Ц.С.

03. 09. 2024. u 22:43

POSMRTNE ostatke Slobodana Spasojevića, rođenog 1972. godine, iz Varvarina, koji je nestao za vreme odsluženja vojnog roka, u oktobru 1991, predstavnici Uprave za zatočene i nestale Ministarstva hrvatskih branitelja predali su u podne na graničnom prelazu Batrovci - Bajakovo predstavnicima Komisije za nestala lica Vlade Srbije.

МАЈКА НИЈЕ ДОЧЕКАЛА СЛОБОДАНА: Преузети посмртни остаци војника бивше ЈНА, несталог у ратном вихору 1991. године

Spasojević je preliminarno identifikovan, pod oznakom SB NN-9. U vreme nestanka bio je na redovnom odsluženju vojnog roka u kasarni JNA u Varaždinu. Njegovi posmrtni ostaci ekshumirani su na Gradskom groblju u Slavonskom Brodu, a konačna identifikacija u prisustvu članova porodice obaviće se na Institutu za patologiju i sudsku medicinu VMA u Beogradu.

- Komisija će nakon obavljene konačne identifikacije, u saradnji sa nadležnima, organizovati prevoz posmrtnih ostataka do mesta sahrane, u skladu sa iskazanom željom porodice - potvrdila nam je Maja Vasović, rukovodilac Grupe za nestala lica na teritoriji bivše SFRJ, iz Komesarijata za izbeglice i migracije. - Majka Jordanka poslednji put je videla sina prilikom polaganja zakletve, u kasarni u Varaždinu. Pokrenula je traženje za nestalim Slobodanom davne 1994. pri Jugoslovenskom Crvenom krstu. Tada je navela da je nestao u oktobru 1991, u borbama sa hrvatskim snagama prilikom opsade varaždinske kasarne. U međuvremenu je preminula i tako postala još jedna majka koja nije dočekala pronalaženje sina.

Primporedaja Slobodanovih posmrtnih ostataka

Traženje je nastavila sestra Suzana, koja će i prisustvovati identifikaciji i preuzeti posmrtne ostatke radi sahrane.

Primopredaja je izvršena u skladu sa Sporazumom o saradnji u traženju nestalih lica, potpisanim 17. novembra 1995. u Dejtonu, i Protokola o saradnji nadležnih vladinih tela za traženje nestalih, potpisanim 17. aprila 1996. u Zagrebu. U Komisiji kažu da je ovim nastavljen proces primopredaje žrtava stradalih na teritoriji bivše SFRJ devedesetih godina, što je od posebnog značaja za porodice koje godinama pokušavaju da pronađu i dostojno sahrane najbliže.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije