KRLE BOMBONDŽIJA OSVOJIO SRBIJU: Ovo je njegova priča (FOTO)

JASIM Isaki, poznatiji kao Krle bombondžija, postao je poznat širom Srbije zbog preukusnih slatkih đakonija koje se nalaze na njegovom štandu na gotovo svakoj manifestaciji u našoj zemlji.

Foto: Privatna arhiva

Krle bombondžija rođen je u Dragašu na Šarplanini, u Gori kao Goranac u srcu. Kako navodi, od tada i datira njegova ljubav prema Gori.

- Od rođenja datira moja ljubav prema Gori koja traje i trajaće kako u meni tako i u mojoj porodici, kao i kod svih Goranaca. Ako bi nešto rekao o sebi - ne bih mogao, a da ne pomenem Goru: Nalazi se na Šarplanini, na krajnjem jugu Kosova i Metohije, na tromeđi Makedonije, Albanije i Kosova i Metohije, poznata kao Šaplaninska župa "Gora" srednjovekovne Srbije - kaže Krle i dodaje: 

- Naseljevaju je Goranci, a ona je zajednica sa svojim jezikom (srpskim staroštokavskim dijalektom) za koga ljubomorno kažemo da je to "naš" jezik ili "našenski". 

Kako ističe, Goranci su se oduvek bavili ovčarstvom, ali i zanatima. 

- U prošlosti stanovništvo se bavilo ovčarstvom, pa od tuda i naseljenost na velikoj nadmorskoj visini od 1.100 do 2.000 nadmorske visine, kao i zanatima. Dok bi im ovce bile u zimovniku čak do Grčke u Solunskom polju, muškarci bi odlazili u okolne zemlje i kao žilavi Gorštaci, bavili se pelivanstvom i tako zarađivali da prehrane porodicu - navodi Krle. 

Razvijanje zanata

Međutim, kada je ovčarstvo utihnulo, među Gorancima počela su da se razvijaju i druga zanimanja, a najviše zanati. 

- Godinama kasnije smanjenjem ovčarskog fonda, razvijaju se i druga zanimanja, a od kojih su najčešća: poslastičarstvo, vrsne su aščije(kuvari), pekarstvo, daleko poznate buregdžije, a kažu sami - nema ćevapa ako nije sa Gore. O nama su pisali i drugi i to rečima: To je jedan vredan, radan i pošten narod, voli svoju Goru i rado joj se vraća, veran svojoj domovini - kaže Krle.

Večito na vetrometini, ali uvek dostojni u očuvanju svog identiteta. 1690god ne učestvuju u seobi pod Čarnojevićem, kada i kreće revanšizam nad Srpskim stanovništvo, pogotovo zbog svojih mnogobrojnih ovaca, i planine koja ih hrani.

Foto: Privatna arhiva

- Cena te žrtve bila je postepeni prelazak u islam koji je trajao narednih 150 godina, kada u Gori umire i poslednja hrišćanka pod imenom Božana. Veru su prihvatili, ali Turci nisu postali, sačuvali su svoj jezik, kulturu i običaje. Na pitanje Ruskog konzula iz Prizrena: Zašto ste primili veru, oni su odgovorili: Da bi zadržali svoju čistotu, da nam Turci ne bi ženili i otimali žene. I u narednim periodima je bilo pokušaja asimilacije, ali su uvek odolevali i čuvali ljubomorno identitet - navodi Krle i dodaje:

- 1999. godine još jedno iskušenje. Tada nekoliko entuzijasta i ja osnivamo "Zavičajno udruženje Goranaca" u Beogradu, ne bi li dali podršku i pomogli svoju zajednici u Gori. Kasnije osnivamo političku organizaciju "Građansku inicijativu Goranaca i nastupamo na izbore za  Republički parlament 2008. godine, ne bi li kroz institucije učestvovali u očuvanju identiteta, a 2006. godine na pregovorima u Beču  sa Vladom Republike Srbije dajem svoj doprinos i ulažemo napore da nam se vrati opština" Gora"koja je dolaskom Euleksa neopravdano oduzeta.

Dolazak u Beograd 

Razne ekonomske i ratne turbulencije dovode do privremenog raseljavanja Gore, ali gde god bi se nastanili njihov moto je bio i jeste "Da komšiji krava bude živa i zdrava", kao i sačuvati "ono naše što nekada bejaše".

- Kako sam pomenuo pečalbu, tako su i moji roditelji u Beogradu od 1960. godine, gde ih je dočekao moj deda koji je živeo u Beogradu od 1950. godine. Osnovno zanimanje im je bilobombondžijski zanat koji su doneli sa Gore. Tada po vašarima i na većim skupovima prave i prodaju šećerene jabuke, lizalice, orasnice, svilene bombone i liciderska srca. Sve je kod nas u domu mirisalo na karamelizovan šećer, miris koji se očuvano do današnjih dana - kazao je Krle.

Kako ističe, već sa 10 godina ušao je u bombondžijski posao, a kako je rastao i on, rastao je i njegov porodični biznis. 

- Ocu sam pomagao još od malena. Sa svojih 10 godina poslužujem prvu mušteriju i to na beogradskom hipodromu, i od tada se javlja moja želja da se i u budućnosti bavim istim zanatom. Kako sam rastao tako smo i širili asortiman naših proizvoda, a i sam sam češće posećivao vašare i manifestacije. Naš prvi objekat se nalazio na Banovom brdu, u maloj radnji na samoj stanici pod imenom "Čupko-domaća radinost" osnovana osamdesetih godina, dok je u zadnje dve decenije pod sloganom "Ono naše što nekada bejaše" i tako obilazimo veliki broj manifestacija i vašara po čitavoj Srbiji - navodi Krle.

Foto: Privatna arhiva

Simbolika svakog slatkiša

Razne slatke đakonije nalaze se na Krletovom štandu, a svaki proizvod napravljen ručno sa puno ljubavi samim tim svaki ima posebnu simboliku. 

- Na našim slatkim štandovima su zastupljene poslastice koje su karakteristične u svim krajevima Srbije, pa kada nas kupci pitaju: Odakle ste?, mi odgovaramo: Od Horgoša do Dragaša, jer kupce naravno zanima čiji su i odakle su proizvodi. Proizvodi su ručno rađeni od lizalica više vrsta, ušećerenih jabuka, direktno šećerenih ispred kupca,, svilenih bombona, karamela, želela raznih ukusa, tahan i ćeten alve, razne gumene bombone, kao i uvek prisutna liciderska srca i liciderski proizvodi, od kojih svaki proizvod ima i svoju simboliku - otkriva i dodaje: 

- Momci bi na vašarima kupovali srca, darivali devojkama i na taj način izražavali svoja osećanja. Darivanjem liciderskog srca, joj zapravo daruje svoje. I svako licidersko srce ima i ogledalce, koje opet sa svojom simbolikom bi značilo da dok se devojka ogleda u njemu i u odrazu ugleda momka, e taj bi bio pravi. Ukoliko bi se mladom bračnom paru poklonila liciderska lutkica, priželjkujete prinovu, ukoliko poklonite neku životinjicu od te poslastice želite blagodeti na njivi i poljoprivrednim proizvodima. Liciderskom potkovicom želite sreću. Papučica se daruje nekome ko nosi epitet "papučar", a liciderska korpa bi označavala kraj veze!

Iako bombondžijski zanat odumire, Krle sa svojim porodičnim biznisom ne odustaje. Tako da se njegovi proizvodi mogu probati na gotovo svakoj manifestaciji širom Srbije. 

- Naš bombondžijski zanat još uvek se održava, iako dosta zanata odumire. Zahvaljujući Turističkoj organizaciji Srbije, Beograda i ostalih Gradova koji prepoznaju značaj i bitnost očuvanja starih zanata, sa poentom da budu isti što češće prestavljeni građanima. Tako sa turističkom organizacijom Beograda izlažemo i nastupamo na svim većim Gradskim manifestacijama, od karnevala brodova, Ulice otvorenog srca, beogradske zime, beogradskog manifesta, raznih dečjih festivala, a i širom Srbije - kaže Krle i dodaje:

- U saradnji sa Turističkom organizacijom Leskovca nastupamo na Leskovačkoj roštilijadi, a u saradnji sa Turističkom organizacijom Vrnjačke Banje mogu nas videti na karnevalu, kao i na brojnim manifestacijama specijalizovanih za stare zanate u Vrnjačkoj Banji. Prisutni smo u nezaobilaznom vašaru u Šapcu i Obrenovcu, kao i na berbi grožđa u Vršcu, Smederevu, Oplenačkoj Topoli. Sve te manifestacije su garant očuvanja starih zanata. Zahvaljujući njima bombondžijski zanat, i ukus karamelizovanog šećera će se još dugo osećati u mom domu!

(Informer)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije