LOME LEĐA CEO RADNI VEK, A NE ZARADE - PENZIJU: Sakupljači sekundarnih sirovina, njih 25.000, i dalje su bez prava i socijalne zaštite

SVAKOG dana, pre zore, 25.000 ljudi kreće na posao koji ne postoji, barne - u zakonu. Ustaju pre drugih, zaviruju u kontejnere, pogureni vukupuna kolica, skupljaju karton, staklo, pastiku, metal - sve što se možeprodati, ponovo upotrebiti, ili reciklirati. Sakupljači sekundarnihsirovina u Srbiji samo u jednoj godini sakupe oko 500.000 tonareciklabilnog komunalnog otpada, a nemaju ni radnu knjižicu, nizdravstveno osiguranje, niti platu. Njihov prosečan životni vek je 48 godina.

foto: Dragan Kujundžić

Na ovo upozorava inženjer Osman Balić, predsednik Udruženja YUROM centar, koji već godinama insistira da rad sakupljača sekundarnih sirovina bude zakonski priznat. Kako ističe, baš ti ljudi, koji su najčešće nevidljivi za društvo, skupe čak 87 odsto tzv. kućnog otpada, koji građani bace u kontejnere, dok javna komunalna preduzeća prikupe svega 13 odsto.

- Oni su mali heroji - kaže Balić za "Novosti". - Srbija godišnje "proizvede" ukupno oko tri miliona tona otpada. Prema podacima Ministarstva zaštite životne sredine, jednu šestinu tog otpada sakupe oni - svojim rukama i iznesu - na svojim leđima. Sve što oni spasu od deponija, završava u industriji - prerađuje se u domaćim fabrikama, izvozi i prodaje drugim zemljama. Oni su kičma reciklažne industrije. Umesto da se ohrabri njihov doprinos zaštiti životne sredine, praktično su kriminalizovani.

foto: Dragan Kujundžić

Istraživanje "Ka legalizaciji i unapređenju kvaliteta rada individualnih sakupljača sekundarnih sirovina", koje su radili Ministarstvo zaštite životne sredine, Yurom centar, UN DP, pokazalo je da čak 42 odsto "sakupljača" radi više od 10 sati, a 32 procenta je izjavilo da je na poslu do mraka. Oko 40 odsto ispitanika kaže da se mnogo puta povredilo na radu, a čak 97 procenata - da im radna nedelja traje sedam dana.

Na pitanje o zaradi, njih 27 odsto je reklo da mesečno zarađuje od 31.000 do 35.000 dinara, dok je 23 procenta ispitanika izjavilo da je njihov prihod između 21.000 i 30.000 dinara. Manje od 17.000 dinara zaradi njih 17 odsto, a više od 100.000 samo jedan procenat. Na pitanje da li se kupaju po povratku s posla polovina je odgovorila potvrdno, 45 odsto ispitanika je reklo - ponekad, dok je pet procenata odgovorilo da to ne radi. Najviše "sakupljača" otpad prevoze ručnim kolicima - 43,5 odsto, zatim motokultivatorom sa prikolicom - 21,1, pa konjskom zapregom 16,3, kolicima i konjskom zapregom - 12,9, a kamionom samo 6,1 odsto.

- Država ima mogućnost da ove radnike registruje i uključi u legalne tokove. Ali, za 50 godina, nadležna ministarstva nisu napisala ni pet rečenica kako da se njihov rad uredi. Jer su "sakupljači", uglavnom, Romi, jer su siromašni, i niko ne mari. A stvar je vrlo jasna: otpad ima vlasnika. Dok je u domaćinstvu, on pripada građaninu. Kada završi u kanti, vlasnik je opština. Sakupljač koji ga izvadi iz kontejnera, u pravnom vakumu, postaje "kradljivac" opštinskog otpada. Zato insistiramo na zakonskim rešenjima koja će ih zaštititi.

foto: Dragan Kujundžić

foto: Dragan Kujundžić

Balić predlaže da se u saradnji sa lokalnim samoupravama osnuju socijalne zadruge - reciklažni centri koji bi registrovali i organizovali sakupljače, da se njihov rad uvede u legalne tokove - da plaćaju porez, ali ne i "reket"! Kako kaže, ti ljudi ne skitaju ulicama, oni svakog dana prelaze u proseku 19,5 kilometara peške, pod teretom, i zaslužuju makar sigurnost i dostojanstvo.

- Umesto da im pomognemo, prepustili smo ih ucenama, zloupotrebama, mafiji koja kontroliše otpad. Imamo Zakon o socijalnom preduzetništvu, ali nismo primenili mehanizme. Njihov rad donosi korist celom društvu. Manje otpada, više uštede energije, manje socijalnih davanja. Oko 70 odsto njih prima socijalnu pomoć, a od prodaje sekundarnih sirovina ne mogu da zarade ni minimalac. Imamo otpada "do guše". Da nije ratova, upravljanje otpadom bila bi glavna civilizacijska tema. Reciklaža je jedna od ključnih tačaka u poglavlju 27 za pristupanje EU. Proizvodimo, trošimo, uništavamo planetu. A ne vidimo da već imamo armiju ljudi koji spasavaju šta se spasti može.

foto: Dragan Kujundžić

Balić podseća da je 2020. donet Zakon o socijalnom preduzetništvu koji se odnosi na teško zapošljive grupe, među kojima su i Romi:

- Imamo zakon, ali porezi nisu adekvatno regulisani. A, upravo to bi omogućilo formiranje socijalnih zadruga koje bi mogle da ujedine manje grupe sakupljača i omoguće im da rade, bez potrebe da budu zaposleni, ali sa mogućnošću da ostvaruju prihode i plaćaju porez. Kroz organizovano delovanje imali bi veću zaštitu.

Problem dečjeg rada, zatim direktna izloženost kancerogenim supstancama, samo su neki od problema sa kojima se "sakupljači" suočavaju.

- Ovo nije pitanje samo ekologije, već i socijalne inkluzije, romskih prava i vladavine prava. Ako ozbiljno govorimo o evropskim integracijama, moramo ozbiljno govoriti i o onima koji već danas, svakodnevno, doprinose evropskim ciljevima - naveo je profesor sociologije dr Dragan Todorović.

Privrednik Zoran Simić smatra da bez sakupljača nema ni sirovina za industriju reciklaže:

- Mi zavisimo od tih ljudi koje zovemo "skupljači" i moramo da im pružamo osnovne uslove za rad: zakonsku zaštitu i dostojanstvo. Drugačije nije održivo, ni humano, ni racionalno.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije