Društvo

DANAS SVAKI VERNIK TREBA DA URADI OVO: Slave se sveti car Konstantin i carica Jelena

Новости онлајн

03. 06. 2025. u 06:36

DANAS vernici proslavljaju Svetog cara Konstantina i caricu Jelenu, a za ovaj praznik vezani su i običaji koji se poštuju vekovima.

ДАНАС СВАКИ ВЕРНИК ТРЕБА ДА УРАДИ ОВО: Славе се свети цар Константин и царица Јелена

Foto: Shutterstock

Za ovaj praznik se vezuje versko-istorijska priča, ali i običaji.

Odluke cara Konstantina sudbonosno su uticale na istoriju sveta - on je priznao hrišćanstvo, što je presudno doprinelo da postane vodeća monoteistička religija i osnovao je Konstantinopolj, grad ravan Rimu, čime je osigurao da Rimsko carstvo opstane dugo posle pada Rima i zapadnih provincija u 5. veku.

Rimski car Konstantin Veliki rođen je u 27. februara 272. godine u Naisu, današnjem Nišu u Srbiji.

Konstantinovi roditelji bili su car Konstancije Flor i carica Jelena. Flor je imao još dece od druge žene, a sa Jelenom samo Konstantina.

Kada je Konstantin preuzeo vlast, imao je tri velike borbe pred sobom - protiv rimskog tiranina Maksencija, protiv Skita na Dunavu i protiv Vizantinaca.

Pred borbu sa Maksencijem, kada je Konstantin brinuo i sumnjao u svoj uspeh, javio mu se sjajan krst na nebu, okićen zvezdama, a na krstu je pisalo: "Ovim pobeđuj".

Zadivljeni Konstantin naredio je da se iskuje veliki krst, sličan onom koji mu se javio, i da se taj krst nosi ispred vojskom.

Foto: Shutterstock

Car Konstantin je uz pomoć sile krsta pobedio brojno nadmoćnijeg neprijatelja, a Maksencije se udavio u Tibru.

Potom je Konstantin 313. godine izdao znameniti Edikt u Milanu, kojim je ukinuo progon hrišćana.

Posle pobede nad Vizantincima, Konstantin je sagradio prestoni grad na Bosforu, koji se od tada naziva Konstantinopolj (današnji Istanbul).

Car se, međutim, ubrzo teško razboleo, a lekari i žreci (vračevi) su mu savetovali da se leči kupanjem u krvi zaklane dece, ali je Konstantin to odbio.

Tada su mu se javili apostoli Petar i Pavle i rekli mu da potraži episkopa Silvestra koji će ga izlečiti od teške bolesti.

Episkop ga je poučio hrišćanskoj veri i krstio ga i bolest je napustila Konstantinovo telo.

Kada je crkvu pogodio razdor zbog jeretika Arija, Konstantin je 325. godine u Nikeji sazvao Prvi vaseljenski sabor. Na tom saboru je osuđena jeres i utvrđeno pravoslavlje.

Sveta Jelena je bila revnosna hrišćanka, a u Jerusalimu je pronašla časni krst gospodnji i sazidala na Golgoti crkvu vaskrsenja i mnoge crkve po svetoj zemlji.

VEROVANjA I OBIČAJI

Na današnji dan, veruje se, treba otići u crkvu i zapaliti sveću za mučenike koji su svoj život dali u odbrani hrišćanstva. Običaj kaže da se tri puta umijete svetom crkvenom vodicom, i da ćete tako očistiti tako telo i izlečiti se od bolesti.

Za današnji praznik vezuje se i molitiva:

- Kresta tvojego obraz na nebesi viđev, i jakože Pavel zvanije ne ot čelovjek prijem, vo carjeh apostol tvoj Gospodi, carstvujuščij grad v rucje tvojej položi: jegoće spasaj vsegda v mirje, molitvami Bogorodice, jedine čelovjekoljubče. Amin!

BONUS VIDEO - "STAZE KOSMETA": Đakovica - Epizoda 1

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
pogledaj sve

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
DELIJE NE MOGU DA DOĐU SEBI! Vanredno saopštenje navijača Crvene zvezde posle onog što se desilo na Marakani (VIDEO)

"DELIJE" NE MOGU DA DOĐU SEBI! Vanredno saopštenje navijača Crvene zvezde posle onog što se desilo na Marakani (VIDEO)