ROBOT VOLI POMAŽE U UČENJU DECI SA SMETNJAMA U RAZVOJU: U učionice ulazi 11 mehaničkih drugara

ŠKOLE koje su uključene u program inkluzivnog obrazovanja pa u odeljenjima imaju decu sa smetnjama u razviju dobiće humanoidne robote kao ispomoć u procesu rada sa ovim mališanima.

ministarstvo prosvete

Tako će ovi đaci dobiti mehaničkog drugara koji se zove Voli i koji može da govori, da se kreće, raduje, smeje, zeva, pokazuje dosadu, umor... Svim ovim aktivnostima rukovodi nastavnik, robot nema ugrađenu veštačku inteligenciju, i ne reaguje samostalno ni u jednoj situaciji. Ove male mašine pomoći će deci sa smetnjama u razvoju da poboljšaju komunikaciju sa okolinom i da lakše razviju međusobnu povezanost.

Stručnjaci kažu da većina dece voli da ostvari interakciju sa robotima, mada ne sva, i ističu da robot nikako ne može da zameni nastavnika, niti se sme dozvoliti da se deca emotivno vežu za njega. On samo predstavlja jednu novinu u radu, koja omogućava da se poznate pedagoške aktivnosti izvedu na nov, drugačiji i zanimljiviji način.

Resursnim centrima inkluzivnog obrazovanja u Srbiji dodeljeno je 11 ovakvih robota, a kako nam je objasnila Jelena Strugar, rukovodilac Resursnog centra u Jagodini, roboti će biti dodeljivani školama na po tri meseca ili jedno polugodište, kako bi sve ustanove koje su uključene u inkluzivno obrazovanje imale priliku da rade sa njima.

- Robot ima za cilj da doprinese, pomogne, razvije ili poboljša funkcionalne sposobnosti dece sa smetnjama u razvoju - kaže Jelena Strugar. - On je jedna vrsta socijalnog robota, koji ima socijalne karakteristike, baš da bi mogao da izazove socijalnu interakciju i bolju povezanost među vršnjacima. Pomaže deci da koriste svoje socijalne mogućnosti i kapacitete. On takođe treba da služi za poboljšanje pažnje kod dece i da bude pomoć u razvoju komunikacije.

ministarstvo prosvete

Naša sagovirnca, dalje, pojašnjava da robot nije pametan, nema ugrađenu veštačku inteligenciju, pa je nastavnik taj koji njime upravlja kao alatom za rad i razmišlja kako da ga koristi da bi poboljšao svoj pedagoški rad.

- Robot je kompjuter, koji za razliku od standardnih kompjutera, ima mogućnost da stupa u interakciju sa decom pod vođstvom nastavnika - pojašnjava ona. - Telefoni i tableti fokusiraju dečju pažnju na ekran, čime je prostor jako ograničen, a okruženje oko uređaja je eliminisano. Za razliku od njih, robot kreira socijalni prostor. Prilikom upotrebe robota u školi, mora se voditi računa o tome da su deca svesna da su roboti kompjuteri, da je nastavnik taj koji kontroliše robota, kako ne bi došlo do emocionalnog vezivanja dece za robota.

Takođe, robot ne sme da zameni nastavnika u oblasti izgrađivanja autoriteta, tako da npr. robot ne sme da kaže detetu da sedne na mesto umesto nastavnika.

- Neće svakoj školi i svakom odeljenju prijati korišćenje robota - ističe Jelena Strugar. - Moraju da se odrade određene test faze, tri do četiri kratke aktivnosti, pre nego što se robot implementira potpuno u nastavni proces. Ono što je takođe važno, roditelji svih učenika u odeljenju moraju biti obavešteni o tome da će se robot koristiti u radu.

Inače, roboti se već neko vreme koriste u svetu, a rezultati istraživanja pokazuju da njihova upotreba daje odlične rezultate.U Ministarstvu prosvete podsećaju da se inkluzija u obrazovanju u Srbiji sistemski primenjuje od 2009. godine. Pomoćnica ministra za prevenciju i zaštitu od nasilja i inkluziju Snežana Vuković ističe za naš list da su u periodu od 16 godina primene inkluzivnog obrazovanje u tipičnim školama postignuti značajni rezultati u oblasti dostupnosti i kvaliteta obrazovanja za svu decu.

Ona navodi podatke pa kaže da je broj učenika koji se obrazuju po individualnim obrazovnim planovima u redovnim osnovnim školama udvostručen u protekloj deceniji pa ih je u školskoj 2023/24. bilo 20.596, dok je broj učenika u specijalnim školama opao i to sa 7.363, koliko ih je bilo 2013. godine na 5.074 u školskoj 2023/24.

U porastu je i broj zaposlenih u obrazovanju koji svake godine pohađaju obuke u oblasti inkluzivnog obrazovanja, pa ih je 2022. godine bilo 7.637, a 2024. je obuke pohađalo 8.238 nastavnika.

Dosad je formirano 13 resursnih centara širom Srbije, a to su specijalne škole koje su prihvatile da dobiju još jednu ulogu, kako bi bile podrška nastavnicima i u redovnim školama.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije