Društvo

TEMELJI SRPSKE DRŽAVNOSTI: Kako je na Sretenje 1804. otvoren istorijski proces, a završen na Berlinskom kongresu dobijanjem nezavisnosti

И. М.

14. 02. 2021. u 17:10

DA bi se potpunije razumeo Prvi srpski ustanak 1804-1813, njegov početni uspeh, ne uvek predvidivi razvoj, i neumitni krah, zatim njegova istorijska veličina, odjek i brojne posledice, neophodno je da se u svetlu savremenih istorijskih okolnosti sagledaju i razjasne svi uzroci koji su do njega doveli.

ТЕМЕЉИ СРПСКЕ ДРЖАВНОСТИ: Како је на Сретење 1804. отворен историјски процес, а завршен на Берлинском конгресу добијањем независности

Ilustracija

Ideje racionalizma i prosvetiteljstva nastale u Evropi u XVIII veku, najpre su doprle do učenih Srba iz Habzburške monarhije i među njima je nastala intelektualna klima koja je prethodila Srpskoj revoluciji.

Središnje mesto po idejama koje je zastupao pripada Dositeju Obradoviću, koji je narod definisao kao zajednicu jezika i prvi je istakao zahtev da se piše na jeziku kojim narod govori. Obradović je svojim radom na prosvećivanju naroda spajao rad na njegovom nacionalnom osvešćivanju, duhovnom ujedinjavanju i političkom oslobođenju.

Rajićeva Istorija štampana u Beču 1794/1795. godine, znatno je doprinela ideološkom formulisanju srpske revolucije, jer je u njoj prvi put prikazana srpska srednjovekovna prošlost, nedvosmisleno ukazujući na ideal kome treba težiti. Pored idejnih stremljenja javljaju se i konkretni predlozi o budućoj srpskoj državi.

Na Temišvarskom saboru 1790. godine iznet je zahtev za političkom autonomijom Srba u Habzburškoj monarhiji, dok karlovački mitroplit Stevan Stratimirović, krajem 1804. godine podnosi ruskom ministru spoljnih poslova Nacrt vospostavljenja nove sloveno-srbske države, predlažući da se, uz rusku pomoć i protektorat, obnovi srpska država koja bi obuhvatala oblasti na kojima Srbi žive i koja bi bila pod vrhovnom vlašću Porte sa ruskim ili luteranskim princom, kao garantima autonomije.

Misao o nacionalnoj državi, koja bi se stvorila na temeljima istorijskog prava, zajednička je težnja većine učenih Srba s kraja XVIII i početkom XIX veka, koji su promišljali o budućnosti srpskog naroda.

Prvi srpski ustanak udario je pečat nacionalnoj misli u Srbiji i odredio ulogu koja će obeležiti njenu istoriju u 19. i 20. veku

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
pogledaj sve

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

JURIŠ ZAVERENIKA NA KRALJVSKI DVOR: Svedočenja, učesnika u atentatu, šta se događalo 29. maja, iz godine u godinu su se menjala
Feljton

0 0

JURIŠ ZAVERENIKA NA KRALJVSKI DVOR: Svedočenja, učesnika u atentatu, šta se događalo 29. maja, iz godine u godinu su se menjala

PETAR Živkković je u svojim memoarima „Sećanja 1903–1946“, završnim operacijama atentata na kraljevski par Obrenovića, piše: „Prema sporazumu na poslednjem sastanku glavnih zaverenika, u 2 časa tačno sam imao da otvorim kapiju i kao što sam ranije kazao, tačno u to doba trebalo je da budu pred kapijom oficiri određeni da uđu u dvor i bataljon 6. puka sa potpukovnikom Mišićem.

26. 07. 2025. u 18:00

Politika
Tenis
Fudbal
KAD SE PLOVI SRCEM, DRINA OSTAJE ČISTA: Fondacija Mozzart u velikoj eko-akciji na Drinskoj regati

KAD SE PLOVI SRCEM, DRINA OSTAJE ČISTA: Fondacija Mozzart u velikoj eko-akciji na Drinskoj regati