OVO SU NAJTRAŽENIJA ZANIMANJA: Evo kako izgleda tržište rada u Srbiji

ZANATI se visoko cene na tržištu rada, ali programeri, menadžeri i ekonomisti i dalje su među najtraženijima. Da li je posao šivača tražen među poslodavcima, da li žene starije od 45 godina teže pronalaze posao od muškaraca i zbog čega neke osobe čekaju i više od deset godina na posao, govorili su direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Milan Bosnić i predstavnik Unije poslodavaca Nebojša Atanacković.

Foto A. Stevanović

Direktor Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) Milan Bosnić kaže da je tražnja za šivačima kategorija koja može oslikati razne stvari u jednom društvu – stanje u privredi, ekonomiji, demografiji, školstvu i prosveti. Može, smatra, i ukazati kako je jedna država kotirana na osnovu dominantnih zanimanja.

Bosnić ističe da, kao i svako drugo tržište, i na tržištu rada važe zakoni ponude i potražnje. Oni koji se bave deficitarnijim zanimanjima u boljoj su poziciji na tržištu i mogu bolje da ispregovaraju uslove rada, konstatuje Bosnić.

Sa druge strane, napominje da za građane čija zanimanja nisu toliko tražena i poseduju veštine koje u nekom trenutku nisu na ceni, postoje programi Nacionalne službe za zapošljavanje za prekvalifikaciju i sticanje veština koje su tražene i plaćene na tržištu.

Govoreći o potražnji za uslugama šivača, Bosnić kaže da je i svest poslodavaca takva da oni smatraju da im te žene nisu toliko korisne i interesantne.

Navodi da NSZ pokušava da to promeni, i ukaže da te žene imaju veliki potencijal i kapital koji treba iskoristiti i na nivou društva.

Bosnić: Niskoobrazovane žene i osobe s invaliditetom ugroženi

Na pitanje koje žene starije od 45 godina ne dobijaju poslove iako se nudi toliko slobodnih mesta, Milan Bosnić kaže da tu ne spadaju visokoobrazovane.

- Reč je o nižeobrazovanim ženama koje čekaju zaposlenje preko pet ili deset godina, koje nemaju završenu osnovnu školu, ili su polukvalifikovane. Tu spadaju i žene narušenog zdravlja, kao i osobe sa invaliditetom - naglašava Bosnić.

Navodi da se poslodavci radije odlučuju da im daju otkaze nego da ih prime na posao.

Prema njegovim rečima, potrebno je da se podigne svest o njihovim kapacitetima.

- Kada govorimo o ženama koje su bile ekonomski neaktivne, a vodile su računa, recimo, o nekom poljoprivrednom domaćinstvu sa više članova, moramo da istaknemo da te žene, između ostalog, poseduju izuzetne menadžerske kapacitete - navodi direktor Nacionalne službe za zapošljavanje.

Atanacković: Zamiru zanimanja u tekstilnoj industriji

Na pitanje zbog čega se žene u petoj deceniji teže zapošljavaju od muškaraca, predstavnik Unije poslodavaca Nebojša Atanacković kaže da je poslodavcu najvažnije da se određeni posao završi što efikasnije, da dobije najbolji rezultat, a ne kog je pola kandidat.

- Da li će neko lakše naći posao ili ne, zavisi pre svega od potreba i zahteva poslodavca. Tradicionalno, žene već niz godina nisu bile zainteresovane za određena zanimanja iz nekih čisto fizičkih razloga - dodaje Atanacković.

Navodi da su kod nas zanemareni poslovi u tekstilnoj industriji, budući da ta privredna grana kod nas zamire.

- Ranije su mnoge tekstilne fabrike sa velikom pompom otvarane i učinile su zaista mnogo za lokalnu samoupravu, koja je na taj način rešavala zapošljavanje više stotina ljudi. Ali, taj posao kao posao zamire u Srbiji jer mi nismo zemlja koja proizvodi neophodne sirovine za tu industriju i na nas se više ne računa - objašnjava Atanacković.

Prekvalifikacija i pad motivacije kod nezaposlenih

Milan Bosnić kaže da su prekvalifikacije najtraženija delatnost Nacionalne službe za zapošljavanje.

- Ali, da bi NSZ nekom pomogao, pre svega, ta osoba treba da pokaže volju da joj se pomogne. I vrlo često kod osoba koje neko vreme nisu na tržištu rada, ili se nalaze u nepovoljnom položaju u smislu da to što oni znaju niko ne traži, imaju problem sa motivacijom jer su obično nekoliko puta pokušali negde da se zaposle i nisu uspeli - navodi Bosnić.

Zato, kako ističe, NSZ radi i na motivaciji nezaposlenih i na obuci kako da se na najbolji način i u najboljem svetlu prikažu kada odu na razgovor za posao.

Radi se sa njima na tome kako da naprave kvalitetan si-vi na osnovu koga će ih neko pozvati na razgovor, i nakon toga na razgovoru da se pokažu u najboljem svetlu.

Programeri, menadžeri i ekonomisti i dalje su među najtraženijima.
Deficitarna zanimanja i jaz u zaradama među zaposlenima sličnog obrazovanja

Nebojša Atanacković kaže da poslodavci imaju puno problema u potrazi da pronađu kandidata koji im je potreban za određeni posao, i ističe da je tek sad došao do značaja i sam pojam tržište rada.

- Tržište rada je postojalo uvek, međutim, ono tek u ovom vremenu ima svoje pravo značenje. Naime, s jedne strane, s obzirom da postoji veliki broj zanimanja u kojima je vrlo teško naći radnike jer ih prosto nema. S druge strane, naša privreda je u izuzetno teškoj situaciji zato što mora da za određena zanimanja, izdvaja značajno više novca od prosečnih primanja - ukazuje Atanacković.

Stoga su, kaže, razlike u zaradama među zaposlenima vrlo sličnog obrazovnog nivoa, vrlo velike.

Ističe da je i velika konkurencija među samim poslodavcima. Kada nema radnika određenog profila, onda se mora platiti više, ali ih čak ni tada nema dovoljno pa se radna snaga uvozi iz Azije.

- Među njima nisu samo fizički radnici, nego i vrlo obrazovani ljudi koji se nude za važna radna mesta - zaključuje Atanacković.

(RTS)

Preporučujemo

Ekonomija

0 2

NEMCIMA UKINULI HILjADE BANKOMATA: Neki prelaze skoro dva kilometra da podignu novac

19. 03. 2025. u 11:25

Ekonomija

0 0

MARKET ROBU IZ AMERIKE OBELEŽAVA CRNOM ZVEZDOM: Ovo je znak kupcima koji ne treba nikako da zanemare

17. 03. 2025. u 18:02

EXPO 2027

30 128

82 ZEMLjE SU DO SADA POTVRDILE UČEŠĆE NA EKSPU Vučić: "Mi sada možemo da kažemo da ćemo da oborimo svetski rekord"

16. 03. 2025. u 14:50

Ekonomija

0 5

8.000 RADNIKA DOBIJA OTKAZ: Panika u nemačkoj pošti

08. 03. 2025. u 14:25

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije