POLJOPRIVREDA STUB DRŽAVE, ULAGANJA ZATO STALNO RASTU: Intervju Dr Dragan Glamočić, ministar poljoprivrede

KLIMATSKE promene predstavljaju značajan izazov ne samo za srpsku poljoprivredu, već i za evropsku i svetsku.

Foto: MPVŠ

Naš odgovor je sistemski i zasniva se na više stubova: ulaganju u sisteme za navodnjavanje i odvodnjavanje, podsticajima za osiguranje, razvoju novih sorti i hibrida tolerantnih na sušu i mraz, modernizaciji protivgradne odbrane, kao i merama za očuvanje zemljišta i pošumljavanje. Država će nastaviti da podržava one koji žele da investiraju u ovakve sisteme, ali nećemo nametati jedno rešenje kao univerzalno, već kombinujemo više mera.

Ovo u intervjuu za "Novosti" kaže ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede prof. dr Dragan Glamočić. Na pitanje da li je zbog mrazeva, ali i velikih suša potrebno odustati od nekih tradicionalnih žita i voća, ministar odgovara:

- Ne, Srbija neće odustati od pšenice, kukuruza ili soje - to su kulture koje čine osnovu naše poljoprivrede i sigurnost za prehrambeni sistem zemlje. Ali, žita ne donose najveću dodatu vrednost i valja podsetiti da neke zaboravljene kulture poput sirka imaju svoju budućnost baš zbog svoje otpornosti na sušu, ali i hranljive vrednosti. Srbija ne može da gradi budućnost poljoprivrede samo na žitaricama, već mora da ide u diversifikaciju proizvodnje. Zato usmeravamo podsticaje i insistiramo da se sve više ulaže u kulture koje imaju veću profitabilnost - voće, povrće, cveće i proizvodnju u zaštićenim prostorima. Upravo tu se postižu znatno veći prihodi po hektaru. Budućnost ima i proizvodnja koja je povezana sa prerađivačkom industrijom. Mi čak deo soje uvozimo jer smo razvili prerađivačke kapacitete. Cilj nam je da poljoprivrednici ne prodaju samo sirovinu.

U svetu postoje sistemi za zaštitu od grada i mraza. Da li razmišljamo o nabavci?

- U zasadu u Bačincima jednim modernim topom možemo da zaštitimo desetine hektara. Takve projekte ćemo podržati, uz ulaganja u modernizaciju protivgradnih stanica i njihovu digitalizaciju. Ali, svi moramo biti svesni da ne postoji 100 odsto zaštita od grada, pa ni mraza. Pitanje protivgradnih mreža je mnogo složenije nego što izgleda, jer nije svaka kultura pogodna za njih. Kod nekih biljnih vrsta zasenčenje može da utiče na kvalitet ploda i smanji tržišnu vrednost. Zato, nije ni realno, ni opravdano razmišljati o tome da se svi voćnjaci, pa i vinogradi pokriju mrežama. Država kroz nacionalne mere podrške i IPARD program omogućava poljoprivrednicima koji procene da je za njih isplativo, da nabave mreže i sisteme za zaštitu od mraza. Vlada je kroz mere Ministarstva ove godine izdvojila 566 miliona dinara za nastavak digitalizacije protivgradnih sistema. Tim sredstvima biće završen digitalni Radarski centar Bukulja i prva faza digitalizacije RC Užice.

Praksa nekih evropskih zemalja je da proizvođači ne mogu da dobiju subvencije ukoliko ne osiguraju useve. Da li i naša država razmišlja da uvede ovo pravilo?

- Da, mi idemo u tom pravcu. Država već sada subvencioniše premije osiguranja i pokriva do 70 odsto troškova, a u narednom periodu radićemo na tome da deo subvencija bude uslovljen postojanjem polise osiguranja. To neće biti nagla i stroga obaveza, već postepeno uvođenje modela koji će podstaći poljoprivrednike da ozbiljnije pristupe upravljanju rizicima. Do kraja godine razgovaraćemo sa osiguravajućim kućama i udruženjima poljoprivrednika kako bismo pronašli model najpogodniji za Srbiju. Cilj nam je da polisa bude što sveobuhvatnija i povoljnija, a da niko ne bude na gubitku. To je jedini siguran način da se smanji rizik od klimatskih nepogoda.
Stručnjaci upozoravaju da imamo tek trećinu stočnog fonda i toliko grla svinja i ovaca.

Da li možemo da dostignemo željenu cifru, neophodnu i za đubrenje i održavanje sloja humusa?

- Stočni fond jeste jedan od najvećih izazova za srpsku poljoprivredu. Upravo zato država sve više usmerava podsticaje u ovu oblast - od subvencija za kvalitetna priplodna grla i premija za mleko, do investicione podrške za izgradnju farmske infrastrukture. Naš cilj je da relaksiramo neke uslove, kako bi i farmeri do 100 grla mogli da računaju na veću podršku države u smislu investicionog ulaganja. To će omogućiti modernizaciju malih i srednjih gazdinstava. Želimo da im omogućimo da dobiju sredstva za najsavremeniju opremu poput sistema za robotizovanu mužu, upravljanje stajnjakom ili unapređenje biosigurnosti. Na taj način istovremeno jačamo stočarstvo kao granu, obezbeđujemo više organske materije za zemljište i stvaramo osnovu za dugoročnu održivost poljoprivrede. Istovremeno, sa povećanjem stočnog fonda koji pokazuje znake oporavka, radimo na otvaranju novih tržišta poput Kine, Egipta, Emirata i afričkih zemalja.

Zašto se ne ubrza izgradnja sistema za navodnjavanje? Kredit iz Abu Dabi fonda se "razvlači" duže od decenije. 

- Tačno je da je projekat iz kredita Abu Dabi fonda trajao duže nego što je bilo planirano zbog imovinsko-pravnih i tehničkih problema. Ali, taj posao sada se privodi kraju. Već imamo hiljade hektara na koje se trenutno priključuju novi poljoprivrednici. Pored toga, JVP "Srbijavode" i JVP "Vodevojvodine" paralelno razvijaju i druge projekte, kako za navodnjavanje tako i za odvodnjavanje. Namera nam je da obezbedimo nove izvore finansiranja, kroz međunarodne fondove i budžet, jer je voda postala ključni resurs za srpsku poljoprivredu.

Isplaćeno 88 odsto agrarnog budžeta

Na današnji dan isplaćeno je preko 88 odsto budžeta namenjenog poljoprivredi, iako smo na početku rada mandata ove Vlade imali realizaciju od tek 14 odsto. Posebno je važno to što su ove godine sredstva značajno brže isplaćivana nego ranije, što su i sami poljoprivrednici ocenili kao veliki napredak. U narednom periodu Ministarstvo će objaviti kalendar podsticaja, tako da će se tačno znati kada koja mera postaje dostupna i kada će novac biti isplaćen. Za sledeću godinu naš cilj je da idemo još dalje - da uz dobru organizaciju i platformu eAgrar obezbedimo da svaka isplata stigne na vreme i da svako dobije ono što mu pripada. Sprovodićemo i značajne kontrole, jer želimo da novac stigne samo do onih koji se zaista bave poljoprivredom.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije