SIMIĆ OSUĐEN NA 30 GODINA, PA OSLOBOĐEN: Pravosnažna presuda za ubistvo Mite Bežanije

APELACIONI sud osudio je pravosnažno u odsustvu Slavišu Bilinca na 35 godina zatvora za ubistvo Gorana Mijatovića, zvanog Mita Bežanija i njegovog telohranitelja Slavka Novakovića, dok je drugookrivljenog Velemira Simića oslobodio optužbi.

Foto: N. Paraušić

Apelacija je usvojila žalbu Simićevog branioca Aleksandra Đurkovića i preinačila prvostepenu presudu Višeg suda u Beogradu, kojom je Simić bio osuđen na 30 godina zatvora.

I Bilinca i Simića prvostepenom presudom Viši sud u Beogradu je 20. marta ove godine drugi put bio oglasio krivim za ovaj zločin počinjen na Bežanijskoj kosi 2. oktobra 2006. godine, navodeći da je Bilinac postavio protivpešadijsku rasprskavajuću minu ispod ukradenog "audija" sa lažnim ukradenim tablicama i aktivirao je kada su Mijatović i Novaković prišli svom vozilu parkiranom pored, a Simića da je taj "audi" dovezao i parkirao na pešačkoj stazi pored mesta, gde svoj auto uobičajeno parkira Mita Bežanija. Bilinac je tada osuđen na 35 godina zatvora.

Automobil posle eksplozije / arhiva

Međutim, Apelacije ja utvrdila da nema dokaza da se van razumne sumnje zaključi da je Simić tada dovezao "audi" na Bežanijsku kosu, a pogotovo da se saglasio sa Bilincem da izvrše to krivično delo.

- Nijednim dokazom, ni neposrednim, ni posrednim ne može se utvrditi da su se Bilinac i Simić poznavali. Sadržinskom i uporednom analizom dokaza ne može se izvesti zaključak da je Simić izvršio teško ubistvo - naveo je Apelacioni sud u obrazloženju.

Ovaj sud ukazuje da se na osnovu dokaza može zaključiti da je Bilinac postavio protivpešadijsku minu ispod haube "audija", jer je njegov jasan DNK trag otkriven na lepljivoj traci, kojom su obmotane žice na spoju, ali da nema dokaza da je on i daljinski aktivirao, kako se tvrdi u optužnici. Po oceni postavljanje je dovoljan dokaz da je Bilinac učestvovao u dvostrukom ubistvu i oglašen je krivim.

Foto: S. J. M.

Sud je kazao i da je nesporno da su na volanu i ručici haube nađeni DNK tragovi Simića i u manjoj količini na menjaču, ali kada se sagledaju svi dokazi zajedno, sporno je da li ga je Simić dovezao na mesto likvidacije.

Simić je sve vreme negirao da je učestvovao u ovom zločinu i u odbrani tvrdio da od rođenja 1977. godine na Sokocu u BiH gde živi, pa do 2010. ili 2011. godine nikada nije bio u Beogradu. Da je vozačku dozvolu dobio tek 2011. ili 2012. godine i da ne poznaje Slavišu Bilinca. Kazao je da je od oca nasledio automehaničarsku radnju i da mu je taj "audi" na popravku dovezao poznanik iz Sokoca Milomir Pajić, pa je on na njemu uradio servis, zamenio ulje i amortizer.

Svedok Milomir Pajić je u sudu izjavio da su on i Strahinja Rašeta u Bijeljini ukrali taj "audi" u aprilu, maju ili junu 2006. godine i dovezli ga u Sokolac, pa sakrili u jednoj garaži. Posle mesec dana Pajić je počeo da ga voza i zbog kvara odvezao na popravku kod Simića. Posle toga ga je prodao Mladenu Čehi, koji je po auto došao sa još nekim momcima.

Bilinčeva devojka iz tog perioda, sa kojom je bio u vezi dve godine, a koja ga godinama od ranije poznaje, u sudu je rekla da nikada nije čula za Velemira Simića.

Simić je inače uhapšen 9. septembra 2019. godine, iako u sačuvanoj evidenciji policije stoje podaci da je više puta tri godine unazad ulazio i izlazio iz Srbije i da je 2017. godine dobio srpsko državljanstvo. On se od hapšenja, pa da 20. avgusta 2021. godine nalazio u pritvoru, a od tada, pa do ove oslobađajuće presude je bio u kućnom pritvoru u stanu prijatelja u Beogradu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije