Dodatak Kultura

ČEHOVLJEVI ISEČCI IZ ŽIVOTA: Obeležava se 165 godina od rođenja jednog od najvećih i najuticajnijih ruskih i svetskih pisaca

Пише Јован Попов

12. 02. 2025. u 05:00

U DRUGOJ polovini 19. veka ruska književnost osvojila je čitaoce na Zapadu zahvaljujući plejadi romansijera: Turgenjevu, Dostojevskom, Tolstoju.

ЧЕХОВЉЕВИ ИСЕЧЦИ ИЗ ЖИВОТА: Обележава се 165 година од рођења једног од највећих и најутицајнијих руских и светских писаца

Početkom narednog stoleća ta kulturna invazija nastavila se i u drugim žanrovima, a na dva polja, pripovetke i drame, predvodio ju je jedan isti pisac - Anton Pavlovič Čehov (1860-1904). Umro je već na početku veka, sa svega 44 godine, ali je izvršio ogroman uticaj na pisce narednih generacija, možda najviše na angloameričkom području. Među ostalima i na Hemingveja, a potom i na Rejmonda Karvera, koji je u sjajnoj priči "Nalog" opisao Čehovljeve poslednje sate u Badenvajleru. Svojim dramama uticao je na Šoa, ali i na Džojsa, za koga se ne zna da li je uopšte čitao njegovu prozu.

U radovima koji istražuju mogući uticaj na Tenesija Vilijamsa uglavnom se pominju Višnjik na jednoj, a Tramvaj zvani želja i Staklena menažerija na drugoj strani. Ima nečeg zajedničkog u čamotinjama daleke ruske provincije i američkog Juga, u frustracijama i čežnjama njihovih žitelja. Zanimljivo bi, takođe, bilo znati da li je Judžin O'Nil gledao neku od postavki Moskovskog hudožestvenog teatra koji je, u sezoni 1923/1924, gostovao u Njujorku, Bostonu, Čikagu i Filadelfiji. U to vreme budući nobelovac završavao je Čežnju pod brestovima, dramu na podlozi mita o Fedri koja se odvija u ruralnoj Novoj Engleskoj, a opet na neki način odiše čehovljevskom atmosferom. Ima, naravno, i nedvosmislenih, svežijih primera, kakva je Čaplja Vasilija Aksjonova, inspirisana Galebom, koja je kod nas igrana osamdesetih godina prošlog veka u nezaboravnoj postavci Dejana Mijača u Ateljeu 212.

Dostojevski je za sebe govorio da je "književni proleter". To je bio i Čehov, u punom smislu reči. Sa pisanjem je počeo još u školskom listu u rodnom Taganrogu, ali je, posle očevog trgovačkog bankrotstva, morao da se poduhvati pera više iz nužde nego iz umetničkih pobuda. U skučenom i prenastanjenom moskovskom stančiću pisao je novinske humoreske kako bi izdržavao porodicu i finansirao studije medicine. U istoriji proze ostaće upamćen kao revolucionar u tehnici kratke priče, ali je i to bilo iznuđeno unapred zadatim obimom. Zato njegovo priznanje da je svoje "isečke iz života" lišene poente stvarao tako što bi najpre napisao klasičnu priču, a onda odbacio njen uvodni i završni deo, ne treba shvatiti kao puku dosetku. Takvih proznih minijatura napisao je za života preko pet stotina.

Sa književnim kulučenjem nastavio je i pošto je postao lekar, budući da je lečio uglavnom sirotinju, često besplatno. Sredinom osamdesetih godina objavljivao je više od stotinu priloga godišnje, i tek nakon jasnih znakova tuberkuloze odustao je od tog frenetičnog tempa. Na nagovor uglednog Dmitrija Grigoroviča, koji je u njemu prepoznao talenat, odustao je od pseudonima i sve češće i pažljivije počeo da piše duže pripovetke čiji karakter više nije bio isključivo humorističan, uvodeći produbljenije karaktere i društveno angažovanije teme. Tako su nastala i remek-dela poput Stepe, Dosadne priče, Paviljona br. 6 ili Dame s psetacetom. Do romana nikad nije dosegao, a obimom mu se najviše približio u pripovetkama Drama u lovu i Dvoboj.

Čehov, dramski pisac je briljantna studija Jovana Hristića, najbolja koja je o Čehovljevom delu kod nas napisana. Naslov neposredno ukazuje na to da je predmet analize dramski deo piščevog stvaralaštva, ali ima i skriveni smisao koji sugeriše da je u istoriji književnosti Čehov važniji kao dramski nego kao prozni pisac. To je verovatno tačno, iako je, ne računajući desetak jednočinki i vodvilja, za sobom ostavio svega pet značajnih drama, od kojih su poslednje četiri remek-dela - Galeb, Ujka Vanja, Tri sestre i Višnjik.

Ko zna da li bi i one bile to što jesu da ga bolest nije primorala da definitvno napusti "ženu-medicinu" i okrene se "ljubavnici-literaturi". Skućivši se najpre na imanju u podmoskovskom Melihovu, a potom na Jalti, konačno je mogao da stvara na miru.

U svom poslednjem boravištu, međutim, iskusio je učmalost unutrašnjnosti, hiljadama vrsta udaljene od velegradskih središta kulture. "U Moskvu, u Moskvu", vapije Irina, jedna od triju sestara. Gotovo svi junaci Čehovljevih drama, koje je on nazivao komedijama a zapravo su moderne tragedije, nepopravljivo su uskraćeni, nezadovoljni životom koji im izmiče, a nesposobni da išta promene. Vreme i prostor, koje je, prema Hristiću, Čehov uveo na pozornicu kao ravnopravne činioce, bitno doprinose toj neumitnosti. U središtu radnje su trivijalnosti svakodnevice, klasičnog zapleta skoro da i nema, a dijalozi se vode bez vidljivog početka i kraja, čime se i ovde postiže utisak "isečaka iz života". U tome leži suština čehovljevske drame, koja je svrstavana u razne istorijsko-tipološke kategorije: lirski realizam, naturalizam, simbolizam. Imao je sreću da u osnivačima Moskovskog hudožestvenog teatra, Stanislavskom i Nemirovič-Dančenku, pronađe saradnike koji će u njegovim tekstovima otkriti zlatan rudnik i putokaz ka pozorištu budućnosti. Imao je sreću i da u njihovom okruženju upozna glumicu Olgu Kniper, svoju pravu i jedinu suprugu.

Kao čovek Čehov je bio prijatne spoljašnjosti, odmeren u nastupu, pomalo čak i nesiguran u sebe, ali strastveno predan radu i čovekoljublju. Poznato je njegovo angažovanje prilikom epidemije kolere u Melihovu, a još poznatije putešestvije na Sahalin, na koje se, premda već ozbiljno bolestan, uputio 1890. godine, kako bi svedočio o teškim uslovima u kojima su živeli tamošnji robijaši. Putopis koji je o tome sačinio postigao je efekat sličan Zapisima iz mrtvog doma Dostojevskog. Bio je skeptični racionalist, bez postojanih ideoloških i političkih uverenja, a kao lekar najviše je verovao u nauku. U svojoj poslednjoj deceniji prijateljevao je sa Tolstojem i Gorkim. Bili su mu jednako strani i mesijanizam prvog i revolucionarnost potonjeg, ali su ga obojica volela zbog blagosti i bezazlenosti, tako različitih od njihovih temperamenata.

25. 12. 2024. u 16:45

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

DŽEJ DI VENS UDARIO NA ZELENSKOG: To što on radi je apsurdno

Svet

0 8

DžEJ DI VENS UDARIO NA ZELENSKOG: To što on radi je apsurdno

U INTERVJUU za internet portal UnHerd , američki potpredsednik Džej Di Vens nazvao je napade ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog na SAD „neproduktivnom retorikom“ i „apsurdnim“.

15. 04. 2025. u 10:27

MAKRON POSLE RUSKOG NAPADA: Hitno nam je potreban mir

Svet

0 9

MAKRON POSLE RUSKOG NAPADA: Hitno nam je potreban mir

RUSKI raketni napad na grad Sumi na severu Ukrajine naglašava hitnu potrebu za nametanjem primirja Rusiji, izjavio je danas predsednik Francuske Emanuel Makron.

13. 04. 2025. u 15:34