POLUPISMENOST JE POSTALA DRUŠTVENO PRIHVATLJIVA: O statusu srpskog jezika i stanju srpske jezičke kulture

SRBISTI odavno upozoravaju da su srpski jezik i jezička kultura kod nas zapostavljeni, da su pisani i govorni standard na niskom nivou, od osnovne škole do univerzitetske nastave, ali i u medijima i svakodnevnoj komunikaciji.

Karikatura Tošo Borković

Ignorantski stav državnih institucija vidi se svakodnevno i sve je manje onih koji brinu o srpskom jeziku i njegovom matičnom pismu.

Mi imamo potrebne institucije, imamo katedre i institute, tu su Odbor za standardizaciju srpskog jezika, Matica srpska, Srpska književna zadruga, Savet za srpski jezik, ali se njihov rad ne ceni; ostali smo bez jezičkih autoriteta, struka je poražena i nadvladali su neki drugi sadržaji. Nalazimo se u ozbiljnom problemu, o čemu smo već govorili, a govorili su i drugi:

Srpski jezik (i književnost) marginalizovan je u osnovnim i srednjim školama. Previše je sadržaja i premalo časova, po broju časova daleko zaostajemo za ozbiljnim i organizovanim obrazovnim sistemima sa istoka i zapada. Naš obrazovni sistem je u nekoj vrsti krize i letargije, što se direktno reflektuje na identitetske predmete. Već dugo vremena nema suštinskih pomaka, promene koje su urađene donele su više štete nego koristi. Nekima u nastavi smetaju epske pesme, D. Maksimović, A. Šantić, D. Ćosić, R. Domanović i B. Nušić, ali se forsira navodna rodna ravnopravnost i neki nakaradni sadržaji.

Nacionalne katedre (imamo ih šest u Republici Srbiji, dve u Republici Srpskoj i jednu u Crnoj Gori) polako ostaju bez studenata i najvažniji predmet u obrazovnom sistemu uskoro neće imati ko da predaje. Srpski jezik se izvan nacionalnih katedara i učiteljskih fakulteta malo gde izučava, sveden je na nivo statističke greške. Strane filologije na našim fakultetima često nemaju srpski jezik kao nastavni predmet. Na nastavničkim fakultetima, koji pripremaju buduće profesore različitih predmeta, nema srpskog jezika i tamo je nivo jezičke kulture i pismenosti na nedopustivo rđavom nivou.

Nenastavnički fakulteti ne poznaju kurseve srpskog jezika ni kao izborne predmete.

Nepismenost je nadvladala, polupismenost je postala društveno prihvatljiva.

Mediji su važni i značajni nosioci jezičke kulture. Često u medijima sa nacionalnom frekvencijom nema ni lektora ni ćirilice. Elektronski i štampani mediji ne brinu o jeziku i jezičkoj kulturi, ćirilica je u njima svedena na minimum. Različiti mediji imaju veliki uticaj, oni su najčešće nosioci nepismenosti i postaju loši jezički uzori. Jezička kultura tako dodatno postaje ugrožena.

Ne smemo zaboraviti ni to da se broj izvornih govornika srpskog jezika konstantno smanjuje i da je porastao broj govornika srpskog jezika izvan Srbije. Otvoreno je pitanje kako sačuvati jezik i identitetski osećaj onih izvan matične teritorije. Nadležna ministarstva ne vode odgovornu jezičku politiku, ostali smo bez lektorata srpskog jezika na inostranim slavističkim katedrama. Na tom polju, recimo, višestruko zaostajemo za Hrvatskom i Slovenijom, što je veliki problem.

Srpski jezik izgubio je nekadašnji primat, nedovoljno je zastupljen u naučnim istraživanjima koja se finansiraju u okviru projekata, forsiraju se drugi sadržaji.

Objašnjenja koja dobijamo od nadležnih institucija su neuspešni izgovori i sve to izgleda pomalo tužno. Važne jezičke institucije ostale su bez ozbiljne materijalne pomoći države i nalaze se u stanju hibernacije. Matica srpska, Srpska književna zadruga i slične institucije jedva opstaju, njihovi projekti nemaju odgovarajuću potporu države. Delatnosti Odbora za standardizaciju srpskog jezika i Saveta za srpski jezik toliko su cenjene da od države ne dobijaju nikakvu novčanu naknadu za svoj rad. To je teško razumeti. Savet je osnovala naša Vlada, a Odbor je svesrpsko jezičko telo u koje su uključene sve relevantne institucije.

Legitimno je učiti i negovati strane jezike, opravdano je negovati jezike nacionalnih manjina, ali je briga o srpskom jeziku, nacionalnom pismu i jezičkoj kulturi primarni zadatak odgovornog društva i njegovih institucija. Kod nas to nije slučaj, status stranih jezika i jezika nacionalnih manjina bolji je od statusa srpskog jezika.

Poslednjih desetak godina struka je pokušala skrenuti pažnju na postojeće stanje, održano je nekoliko uspešnih naučnih skupova i konferencija, sa kojih su objavljeni zbornici, u kojima sve jasno piše. Ništa se nije promenilo. Takvi skupovi su održani u Matici srpskoj, Srpskoj književnoj zadruzi, Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (Institut za srpski jezik i Odbor za standardizaciju srpskog jezika), Akademiji nauka i umjetnosti u Banjoj Luci, Andrićevom institutu u Višegradu i u Tršiću (interkatedarske konferencije). Niti jedan od navedenih pokušaja i apela nije naišao na ozbiljnu podršku i razumevanje onih od kojih se pomoć očekuje.

U Srbiji mediji danas kontaminiraju svest. Ko piše o uspešnim naučnicima i njihovim projektima? Nevažni pojedinci su postali medijske ikone i o važnim pitanjima slušamo mišljenje "nesretnika i kreštalica", dok izostaje mišljenje pravih znalaca, a tako je i sa srpskim jezikom i jezičkom kulturom. Akademije nauka osnivane su zbog nacionalnih disciplina, a danas u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti u Odeljenju jezika i književnosti od sedamnaest članova imamo samo troje jezičkih stručnjaka, od kojih je samo jedan diplomirani srbista. I u skorom izboru članova Akademije bila su kandidovana tri profesora najstarije srbističke katedre u Srbiji, ali nijedan nije dobio potreban broj glasova. Ovde je svaki komentar suvišan.

I da zaključimo. I pored brojnih institucija i njihove delatnosti, status srpskog jezika i stanje srpske jezičke kulture je veoma loše, s nejasnom budućnosti. To je, više puta smo ponovili, kao odnos setve i žetve. Ako sve to znamo i ako je tačno, onda je budućnost i nesigurna i neizvesna. Može biti da je i struka pravila greške, ali je pomoć države u svakom slučaju izostala. Briga o srpskom jeziku i jezičkoj kulturi je zajednički zadatak i postojeće stanje je neodrživo. Od svih zavisi da li će se popraviti ili će dodatno slabiti. Zamaglili smo značaj obrazovanja, potisnuli važnost učitelja i profesora srpskog jezika i kao opomena može poslužiti dosetka koju su nam ostavili stari Grci.

Naime, Platon je pisao da ako u državi obućari loše rade svoj posao, Atinjani će biti samo loše obuveni, ali ako bi učitelji bili takvi, stasavale bi generacije loše obrazovanih Atinjana i Atina bi ubrzo propala. Svedoci smo da Atina i Atinjani nisu propali ali ostaje otvoreno pitanje šta čeka Srbe ako smo obrazovanje, srpski jezik i srpsku jezičku kulturu doveli u postojeće stanje.

     (Autor je profesor sa Katedre za srpski jezik Filološkog fakulteta u Beogradu)

Preporučujemo

Panorama

0 0

PIŠEMO KAO ŠTO GOVORIMO: Pre 156 godina skinuta zabrana sa pravopisa Vuka Karadžića

12. 03. 2025. u 11:00

Dodatak Kultura

0 5

VEČNO ŽIVA ŽELjA ZA OTVORENIM VIDIKOM: O četiri pjesme "poznice" Ive Andrića, povodom 50 godina od piščevog odlaska

12. 03. 2025. u 09:00

Društvo

0 3

POTREBAN NOVI ZAKON DA OČUVAMO JEZIK I ĆIRILICU: U mesecu srpskog lingvisti upozoravaju na loš položaj maternjeg govora i pisma

04. 03. 2025. u 16:20

Dodatak Kultura

0 1

LEPOTA I ŠARM BEOGRAĐANKI: Trideset godina od odlaska Baneta Đorđevića, pionira srpske “lajf” fotografije

05. 03. 2025. u 06:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije