KNJIŽEVNA KRITIKA - Osvajanje rečima

ZBIRKA pesama, poema i prozaida Damira Jocića "Dani" (Narodna biblioteka "Stefan Prvovančani", Kraljevo 2024) svedočanstvo je da se jedinstvena povezanost lirskih subjekata ili pak drugih književnih junaka sa zavičajem, u stvaralaštvu narečenoga književnika prenosi iz knjige u knjigu.

Foto: Privatna arhiva

S protokom vremena sve se menja, primamo k znanju čitajući i Jocićeva dela, ali ono što se ne menja nikada, i ni za šta, jeste ta svojevrsna Arkadija. U "Danima" u njoj dominira Planina. Zbog njenog značaja za svet lirskog subjekta i najvažnijih lirskih junaka ovde je ispisujemo velikim početnim slovom. Oni žive i umiru s pogledom na nju, na drugačije mogućnosti i ne pomišljaju, zbog već pomenute, iskonske, povezanosti koja uopšte ne zavisi od perspektive posmatranja. Na isti način je podrazumevaju deca, zreli ljudi, starci i starice. Dakle, ona ostaje ista u svim vremenskim odsecima, u svim životnim dobima njenih stanovnika. Ona je, zapravo, jedna vrsta božanstva. To je baš tako, verujemo, zato što je reč o predelima koji i onima koji nisu tu rođeni, deluje mitski - osim zbog izuzetnosti prirodnih lepota i zbog celokupnog kulturnog nasleđa toga kraja - Svrljiga sa okolinom.

Velikim slovom ovoga puta ispisujemo i ime, po našem smatranju i najvažnijeg lirskog junaka ove knjige - to je Otac. Služeći se retrospekcijom, kao i različitim vrstama kataloga, lirski subjekt se, karakterišući ga, vraća svojim formativnim tačkama. U njegovom svetu i Otac je Planina - čvrst "kao stena", "snažnih mišica, / tela, uopšte, snažnog" ("Šta je voleo moj otac").

Foto Promo

S ljubavlju i duhovito, prisećajući se za šta je Otac bio manje darovit, a za šta više, potkrepljujući svoja svedočanstva nizom izrazito sugestivnih pesničkih slika, lirski subjekt izdvaja jedan Očev poseban dar, ako je to dar, koji mu je važan, jer svedoči o već napred pomenutoj iskonskoj povezanosti: "A imao je dar za razumevanje prirode. // Ili to nije bio dar, već uzvraćanje prirode, / koju je voleo. Uplitao se sa travama talasao sa vodama / zagovarao životinje // posedovao (ni manje - ni više) / čitavu planinu // da mu povrati dah."

Konačno, da Otac postaje mitsko biće, potvrđuje i njegov razgovor sa pticama koji zapravo pokazuje da je priroda savršenstvo jer se sve u njoj zasniva na slobodi. U njoj svaka ptica, bila jastreb ili pak senica, po razgovoru sa onim koji ih "kroti" rečima, bez ambicije da ih zarobi, mogu da se, kad god požele, iznova vinu u nebo i budu baš to što jesu.

Taj dar - da osvaja rečima - lirski subjekt nasledio je od Oca. To je onaj koji nas uvodi u zbirku pesmom "Buđenje pesnika" i koji probuđen, preuzima na sebe "težinu večitih početaka". No, da bi se dotle došlo, potrebno je da se, gotovo ritualno, prostre ispod zavičajnih trava, da bi na njemu zaživeo čitav jedan svet i da bi se za njega, po zaokruženju "suštih poslova" moglo kazati: "Svega se sećao dok je posmatrao planinu. / Samo tu je postojao".

Preporučujemo

Dodatak Kultura

0 0

KNjIŽEVNA KRITIKA: Umnožavanje nesreće junaka

02. 07. 2025. u 05:00

Dodatak Kultura

0 0

KNjIŽEVNA KRITIKA - Slika savremenosti

04. 06. 2025. u 08:00

Dodatak Kultura

0 2

KNjIŽEVNA KRITIKA: Slika stvaralaštva

29. 05. 2025. u 10:00

Dodatak Kultura

0 0

KNjIŽEVNA KRITIKA: Marginalci u središtu

22. 05. 2025. u 06:30

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije