ZANEMELA SAM PRED LEPOTOM ANTARKTIKA: Hristina Popović o emisiji "Peške kroz Srbiju", polarnoj ekspediciji i prvom lebdećem kampu u regionu
GLUMICA i pravi svetski pustolov, Hristina Popović, zaista je neuhvatljiva. Kada se i skrasi na jednom mestu, bira da ono bude u prirodi. Iako se spremalo nevreme, insistirala je da intervju za "TV novosti" vodimo u senovitoj bašti jednog vračarskog kafića jer, kako kaže, obožava grmljavinu.
Sa mnogo šarma i još više iskrenosti govorila je o ličnim izborima, vaspitanju ćerke Luče, te o tome kako onaj neobični deo svog karaktera čini opšte prihvaćenim. Prvu ulogu u predstavi "Čekajući Godoa" odigrala je kada je imala samo sedam godina. Na velikom platnu debitovala je 1991. u filmu "Noć u kući moje majke" i od tada je glumila u brojnim drugim ostvarenjima: "Dezerter", "Krugovi", "Mali Budo", "Jesen samuraja", a za uloge u filmovima "Parada" i "Poslednji Srbin u Hrvatskoj" nagrađena je Zlatnom arenom za najbolju glumicu. Igrala je i u serijama "Ulica lipa", "Vratiće se rode", "Komšije", "Pet", "Žigosani u reketu", "Tri muškarca i tetka", "Blago nama"...
Ljubiteljka je i ekstremnih sportova, popela se na Kilimandžaro, učestvovala na triatlonima, silazila u vulkanska grotla, ronila sa ajkulama, obišla Severni pol na sankama koje vuku haskiji... I to joj nije bilo dosta. Nedavno je bila deo polarne ekspedicije na Antarktiku, priprema se da na Rtnju otvori prvi lebdeći kamp u regionu, a na malim ekranima pratimo kako sa kolegom Aleksandrom Radojičićem ide "Peške kroz Srbiju" u istoimenoj emisiji, nedeljom, u 12.40 na Prvoj.
- Vreme u kom živimo zahteva multidisciplinarnost i uopšte brzina kojom navigiramo kroz život zahteva različite veštine i sposobnosti koje treba da posedujemo i razvijamo. Tako da se pored svog posla trudim da usavršim još neke veštine, kao što je na primer pisanje i zato sam upisala master o kreiranju TV programa i serija. Da bi danas bio čovek i roditelj, moraš da radiš nekoliko poslova istovremeno, ali i da se trudiš da ostaneš svoj. A, opet, imaš odgovornost prema svojim bližnjima, kao što imaš i prema sebi. Što se tiče odgovornosti, kao deo nege prema sebi, nastupaju moji hobiji, kao što su keramika, pravljenje tepiha, pletenje i ostalo što niko ne bi povezao sa mnom, međutim mene to izuzetno smiruje i daje prostor i vreme za promišljanje - kaže na početku razgovora za naš list Hristina Popović.
* A šta za vas znači ta odgovornost prema drugima?
- To je posao, ali postoje razne druge misije. Pored toga što kao roditelj treba da obezbediš detetu sve što je potrebno, tu je i nešto što je vraćanje društvu. Trenutno radim na nečemu što je veoma izazovno, možda najizazovnije do sada. Na Rtnju smo kupili zemlju i pravimo prostor, Space Place, gde će deca, tokom edukativnih kampova Zelene škole, imati mogućnost da budu svoja bez straha od posledica bilo koje vrste, neurodivergentna kao i neurotipična. Program bi se odvijao u prirodi kao i spavanje u specijalnim šatorima koji lebde između stabala drveća u šumi. Bavićemo se, između ostalog, temama ekološke održivosti kroz pravljanje prema modela u no dig bašti (na taj način se čuva tlo) koje će uvek moći da posete i ubiraju plodove, smanjenjem otpada upcyclingom kroz kreativne radionice, obnovljivom energijom stem projektima i naravno raznim igrama, gledanjem filmova u otvorenom bioskopu, planinarenjem i učenjem o tome kako se snalaziti po prirodi a da ne ostavljamo trag. Zabava je za mene važan element u životu, tako da ni tamo neće izostati.
* Čemu učite ćerku Luču? Koje vrednosti želite da usvoji?
- Pitanje je prioriteta odnosno ko u šta zapravo ulaže i vreme i novac. Meni su mnogo više važna iskustva nego neke materijalne stvari i to učim i svoje dete. Rekla sam joj: "Od mene ćeš da dobiješ obrazovanje, upoznavanje planete kroz putovanja i razna iskustva, a za ostalo verujem da ćeš biti apsolutno sposobna sama da stvoriš, šta god da budeš birala za sebe u životu". I to je nešto što može da osnaži i ne šalje poruku da su manje sposobni od nas roditelja. Ono što mi je najvažnije je da ostane svoja, da ne amputira delove sebe koji su nekima možda previše ili premalo i da zna da njeni izbori kreiraju njen život, a ne obrnuto.
* Koliki ste ljubitelj prirode možemo da vidimo i u emisiji na Prvoj TV.
- Da, tu imamo priliku da me vidimo u mom najprirodnijem elementu jer kada nismo u gradu ćerka Luča, pas Mani i ja smo non-stop negde u istraživanju. Retko se dešava da spojiš nešto što voliš i da pritom pokažeš ostatku svojih sunarodnika u kako predivnoj zemlji živimo, a plus da se zabaviš sa sjajnom ekipom i sa Acom Radojčićem koji je partner za poželeti. Obišli smo neverovatna mesta. Bila sam ubeđena da sam sve već videla i da sam se zavukla gde god može da se zavuče po našoj prelepoj zemlji. Međutim, ipak sam i ja bila ta koja je iz epizode u epizodu bila očarana potpuno neverovatnim i novim lokacijama. Stvarno imamo sreću da imamo skoro sve što priroda može da ponudi u ovoj našoj zemlji.
* Šta ste novo otkrili idući peške kroz Srbiju?
- Na primer Stara planina, na kojoj sam bila ne zna se koliko puta. Kraška uvala Ponor mi je jedna potpuno neverovatna lokacija koja izgleda kao iz epske fantastike ili nekih serija. Zatim cela pirotska strana Stare planine i meni vazda omiljeni istok na kome sam se stacionirala i koji je još vrlo netaknut. Homolje su predivne i kao i sve ostalo što smo obišli. Aleksandar jako dobro vozi bord i dosta lokacija je obišao u prethodnim sezonama i naše planine je dobro upoznao kada su sneg i zima, a ja sam ta koja peške obilazi i ceo svet.
* Vaša poslednja avantura po svetu odvela vas je na izuzetno dalek i ujedno najhladniji kontitent - Antarktik.
- To je sedmi kontinent koji je potpuno nestvaran. Čovek zanemi pred tom lepotom, od prve sante leda koja pluta, pa i kada kroči na kopno. Svi koji smo učestvovali u toj ekspediciji bili smo jako tihi pred tom snagom, tom čistotom i tom nestvarnom prirodom. Bilo je potrebno sedam dana da dođem do tamo. To daje posebnu notu putovanju kada zaista imaš osećaj da si otišao daleko i nisi se samo "stvorio" avionom negde. Tih 15.000 kilometara prešla sam autobusom, avionom, automobilom, brodom i peške.
* Šta je bilo najstrašnije ili najneočekivanije što ste tamo doživeli?
- Ljudi često brkaju strah i uzbuđenje. Ali zapravo ništa nije bilo "strašno", sem Drejkovog prelaza, najopasnijeg morskog puta na svetu, imali smo talase između 10 i 12 metara i to su pojedini putnici jako loše podnosili. Svi na toj ekspediciji, a inače je bilo 90 ljudi, jer toliko prima najmanji brod kojim može tamo da se ode, bili smo veoma uzbuđeni da stignemo i vidimo nešto što je priroda odlučila da je nenastanjivo za našu vrstu. Interesantno je da je to najveća pustinja na svetu i Antarktičkom poveljom iz 1959. taj prostor ne pripada nijednoj državi i vojska tamo nije dobrodošla, te je proglašen kontinentom za nauku i mir. Na tom prostoru ne postoje neke ljudske invencije, kao što su vreme, svojatanje teritorija i vlade. Tamo je na neki način i dalje ledeno doba, a razne životinje žive u harmoniji i bilo bi divno da im to ničim u budućnosti ne narušimo.
* Kakav je sada vaš odnos prema glumi i šta vam pruža posle sveg ovog vremena?
- Pa, ima već 36 godina. Od šeste godine u kontinuitetu se bavim glumom. I ne smatram je poslom, već pozivom. Kada kažem poziv, mislim da ono što nama ide lako i čemu se radujemo jeste ono čime treba da se bavimo. Naravno, bude ovaj posao izuzetno opterećujući i zahtevan, ali to su drugačije vrste izazova, kroz umetnost možeš da se razvijaš i rasteš čitav život i to je meni najvažnije. To pokušavam i na svoje dete da prenesem, da dok je čovek živ, treba da živi, da bude radoznao, da se zabavlja, radi na sebi, unapređuje se i stiče što više znanja i veština.
Preporučujemo
TAČNO NA OVOM MESTU BI MOGAO POČETI TREĆI SVETSKI RAT: Putin ga smatra svojom teritorijom, NATO trupe već raspoređene
OVAJ snegom prekriveni granični most između dve srednjovekovne tvrđave u delu Estonije gde se govori ruski, mogao bi biti mesto gde će započeti treći svetski rat, piše Politiko.
26. 12. 2024. u 08:55
POJAVILA SE ŠOK TVRDNjA: "Rusi su oborili avion u Kazahstanu, pogledajte tragove eksplozije na repu letelice"
AVION Azerbejdžan erlajnsa, koji se 25. decembra srušio na putu za Rusiju, možda je oboren ruskom raketom zemlja-vazduh, prema izveštajima ruskih medija koji nisu naklonjeni Kremlju i ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.
26. 12. 2024. u 07:44
A POSLEDICE? Kina gradi najveću hidroelektranu na svetu - iseliće milione ljudi, "keširaće" neverovatne 35 milijarde dolara
PROIZVODIĆE trostruko više od 88.2 milijarde kWh, koliki je projektovani kapacitet trenutno najveće hidroelektrane na svetu - "Tri klanca" u centralnoj Kini.
26. 12. 2024. u 14:37
Komentari (0)