ISIDORA GRAĐANIN: Svet ne mogu da zadovoljim, ali mogu sebe

MLADA glumica Isidora Građanin u intervjuu za "TV novosti" govori, između ostalog, o uspehu serije "Ubice mog oca", glumi kao životnoj školi, emocijama i karasevdahu koji je pokreću, rodoljublju i principima nasleđenim od roditelja

Foto Uroš Marjanović

Dok savremeno doba sve češće traži brzinu, površnost i savršenstvo po merilima drugih, Isidora Građanin suptilno, ali nepokolebljivo, bira put istine, empatije i snova. Njene uloge, bilo pred kamerom, bilo u životu, nikada nisu puki prikazi likova - one su sugestivne priče o borbi, hrabrosti, ljubavi i melanholiji. Kao neko ko svet vidi srcem, ona glumu ne doživljava kao posao, već kao životnu misiju - onu koja oplemenjuje, rastvara i iznova gradi. Kroz njen intervju za "TV novosti" provejava jedna tiha, ali postojana snaga žene koja zna odakle dolazi, kuda ide i zbog čega nijedan izazov nije uzaludan.

* Uveliko pratimo sedmu sezonu "Ubica mog oca" na Superstar. Kakve reakcije publike stižu do vas?

- Uvek čujem samo najlepše moguće komentare za seriju, što dokazuje i koliko je gledana i koliko je ljudi željno iščekuju. Što se tiče konkretno sedme sezone, čula sam nekoliko komentara da je najbolja do sada. Činjenica je da su "Ubice mog oca" donele potpuno novi talas u domaću televiziju i novi kvalitet rada kod nas.

Foto Nikola Skenderija

* Vaša junakinja, tužiteljka Tanja, ne samo da ima više posla već i naznaku divne ljubavne priče sa inspektorom Goranom (Marko Vasiljević). Kako se vama dopada Tanjin razvoj kroz sezone?

- Mnogo je lepo kada glumac dobije priliku da igra lik koji prolazi kroz transformaciju poput Tanje, a koja se dešava postepeno i, po mom omiljenom terminu u opisu razvoja lika - dosledno. Od treće sezone, Tanja prolazi put od pripravnice do tužiteljke koja ima važnu ulogu u tom sistemu, a dešava joj se i promena na ličnom planu. Posle jedne avanture, koja je dovela do niza pogrešnih postupaka, ona pokazuje stid i pokajanje i napokon se zaljubljuje i ulazi u vezu sa inspektorom Goranom. Drago mi je zbog takvog razvoja i zato što lično smatram Marka Vasiljevića dragim prijateljem i srećna sam što smo imali prilike da zajedno snimamo.

* Za ovu sezonu Aleksandra Kovač je napisala i komponovala pesmu "Slomi čašu". U kojim trenucima umete da lomite čaše?

- Duboko sam emotivna, te me pogode situacije, ali i pesme do srži. Tada, kako Balašević kaže: "Slomio bih svet od šale da je samo slučajno od stakla". Postoji lep izraz u delima Bore Stankovića - karasevdah koji se često vezuje za melanholično, romantično tugovanje, a koji bi najbolje opisao ono što osećam u nekim trenucima kada mi dođe da slomim čašu. Ipak, to osećanje u meni ima prizvuk nečeg lepog, nečega što dovodi do katarze. To osećanje me je i vodilo putem glume i sveta gde je potrebno kanalisati svoje emocije ka nečemu korisnom. U meni takva osećanja jake melanholije i nostalgije za nečim nekad poznatim, nekad nepoznatim, mnogo toga ume da probudi, poneki film, pesma, knjiga, čak i umetnička slika.

* Koliko je melodrama "Zaliv", smeštena pred Prvi svetski rat u Boku kotorsku, ostavila traga na vama? Kada može publika da očekuje da se pojavi u bioskopu i na malim ekranima?

- Ostavila je zaista mnogo traga. Taj projekat je meni došao kao kombinacija svega što baš mnogo volim i što priželjkujem da radim. Volim melodramske zaplete, a pogotovo kada su smešteni u istorijske okvire i kada se radnja odvija pored mora. Reditelj je tražio glumicu koja odgovara opisu "zatrese se Boka zbog nje" i kada sam čula da sam ja ta, malo je reći da sam bila presrećna. Sledilo je upoznavanje male ali izuzetno kvalitetne ekipe i još bolje upoznavanje obale Crne Gore, koju inače obožavam. Sve kada se skupi, ovaj projekat je za mene kao dar sa neba. Nažalost, u toku četiri godine od početka snimanja izgubili smo nekoliko divnih ljudi iz ekipe, kojima će ovo ostati posvećeno i koji su mnogo doprineli ovom ostvarenju. Još malo nam nedostaje da završimo snimanje, nakon čega nas očekuje bioskopska, a potom i TV premijera.

Foto Privatna arhiva

* Već godinama se bavite glumom, šta vam je otkrila, donela i kako vas svakim danom obogaćuje?

- Donela mi je mnogo dragocenog znanja, oplemenila me je usled potrebe da posmatram svet sa mnogo empatije, ali me i načinila ranjivom i otvorenijom, a paradoksalno i snažnijom i sposobnom da prozrem manipulacije i laži kod ljudi. Zbog glume sam potpuno promenila pogled na svet i sada posmatram sve sa mnogo više razumevanja, trudim se da u svemu nazrem istinu.

* Koliko je ostavljanje ličnog pečata u svemu onome što radite izazovno?

- Mislim da je to neophodno kod umetnika i da drugačiji način i ne postoji da se ostavi traga na ovom svetu. Pored iskrene vere u ono što radimo mislim da je autentičnost najvažnija, jer bismo u suprotnom bili deo prosečnosti, uniformisanosti koju nam često nameće ovaj svet. Upravo u tome je i izazov, imati dovoljno snage i iskrene vere da radimo iz srca i da ne pristajemo na kompromise. Svako od nas kada pomisli na svog omiljenog umetnika tačno zna šta mu se to dopalo u njegovom radu i zna da izdvoji kvalitete koje ga odvajaju od drugih.

* Sa kojim domaćim ili svetskim režiserima i glumcima priželjujete saradnju?

- Omiljeni glumac trenutno mi je Metju Mekonahi i volela bih da radim sa njim. Mnogo volim špansku i latinoameričku kinematografiju, pa bih volela da imam priliku da se oprobam u svom poslu i tamo. Volela bih da igram u epskoj fantaziji poput "Odiseje", koju Kristofer Nolan trenutno sprema.

Foto Košutnjak film

* Bili ste na Australija openu, gde ste se ogrnuli srpskom zastavom, ali i na Svetosavskom balu u Beču. Malo je ljudi koji bi išli i do Austrije, a kamoli na drugi kraj sveta i iskazali svoje rodoljublje. Kako biste opisali vaša osećanja prema domovini?

- Htela bih, pre svega, da se zahvalim bratu i snajki, koji žive u Australiji, što su me poveli na Australija open. Drago mi je da ste primetili moja rodoljubiva osećanja. To je nešto toliko usađeno u meni da nisam o tome ni razmišljala. Mislim da je prirodno i normalno voleti svoju zemlju i biti ponosan na svoju istoriju i kulturu, a pogotovo ako je bogata kao naša. Kakve učene ljude, umetnike, sportiste je iznedrila naša država, treba da cenimo to što smo. Stičem utisak da je neke ljude sramota od patriotizma, ali smatram da je pogubno za pojedinca ukoliko ne vrednuje svoje korene i ukoliko ne prihvata to što je i od koga je ponikao. Ima kod Junga izraz kolektivno nesvesno, znači da umnogome u sebi nosimo zaostavštine predaka.

* Koji su ključni životni principi koje ste nasledili od svojih roditelja?

- Od prethodno navedenog do gotovo svih principa koji me oblikuju kao osobu. Naučili su me da čvrsto stojim na nogama, da verujem u sebe, da hodam visoko uzdignute glave, ali da imam prema svakom poštovanja i da je plemenitost najlepša osobina, da je porodica najsigurnija luka u koju uvek mogu da se vratim gde god da zalutam, da se sve da rešiti što naiđe kao prepreka i da uvek imam vere u sebe i da mogu da ostvarim šta god zamislim.

* Mislite li da život mora da bude pun izazova da bi bio ispunjen?

- Apsolutno. Kako osvojimo jedne, tako dolaze na red novi, složeniji. I baš tako treba da bude. To nas gura napred, oblikuje i zbog toga rastemo. Ne mislim da život mora biti težak da bi bio vredan, ali mislim da svako ima svoje lične borbe i da nikada ne treba da posustane i da se pomiri sa teškoćama koje ga zadese, jer smatram da smo mi tvorci svoje sreće. Nešto što sam naučila iz psihoterapijskih procesa jeste da nije poenta iščekivati da se ne dese loše stvari, već imati vere u sebe da ćemo uspeti da se izborimo sa čim god nas život izazove. Uz izazove dolazimo do dubljeg razumevanja sebe.

Foto V. Danilov

* Koja je vaša definicija sreće?

- Moja sreća dolazi iz svih blagoslova koji su mi dati po rođenju koje ne znam kako sam zaslužila. Sreća mi je kad pomislim na svoju porodicu, na zdravlje koje imamo, na vredna prijateljstva koja su prerasla u mnogo više od toga, na to što radim posao koji najviše volim, na dovoljno hrabrosti da maštam stalno i da ne odustajem od svojih snova, slobodu kojom upravljam i koja mi dozvoljava da odem kada god mi negde ne prija. Znam da nam ništa nije garantovano i zato sam i više nego zahvalna na svakom novom blagoslovu i odatle proističe moj razlog za radost.

* Osećate li pritisak da budete "savršena žena", s obzirom na vreme i društvena očekivanja?

- Često osećam taj pritisak, i kao žena, ali i kao glumica koja često bude komentarisana na osnovu toga kako izgleda. To mi je zaista donelo i mnogo psihičkih padova i osećanja bezvrednosti kada se ne osećam "dovoljno lepo" po kriterijumima društva. Prošla sam kroz veliki broj ličnih kriza i preispitivanja da li sam dovoljno lepa, pametna, talentovana, a onda sam se umorila od toga. Savršenstvo ne postoji i treba težiti ka tome da zadovoljite svoje kriterijume, da se osećate stabilno u svojoj koži i baš negovati svoju autentičnost jer u tome je sva lepota, a svet je prema pojedincu uvek surov, i pamet, lepota i uspeh se često ne praštaju. Tako da je svet nemoguće zadovoljiti, ali poenta je da zadovoljite svoje lične kriterijume, ali da vaspitano i kulturno svet postavite na svoje mesto kada pokuša da se meša u vaše lično zadovoljstvo.

* Koji su vaši planovi i ciljevi za budućnost, i kako se oni odnose na vašu porodicu i karijeru?

- Ne volim da pričam o planovima, ali mogu da kažem da se nadam brojnim novim pričama koje želim da ispričam, da radim i na pozorišnim i na filmskim projektima, a uz to imam i ambicije ka radu van granica naše zemlje. Porodica je uvek na prvom mestu, tako da svi planovi uključuju i moju porodicu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije