IN MEMORIAM - PROFESORKA - VEČNO MLADA: Odlazak Nade Milošević Đorđević
U OVIM tegobnim godinama, dok po našim telefonskim imenicima sve češće ostaju brojevi onih čiji glas nećemo više čuti, odlazak akademika Nade Milošević Đorđević nije pogodio samo porodicu i prijatelje, nego i kolege, bivše studente, sve koji su se sa njom makar jednom sreli.
Jer, kako je spontano, iskreno rekla koleginica iz brojnih generacija bivših brucoša srpske Katedre: "Profesorka je bila večno mlada".
Posle profesora Vojislava Đurića, Vida Latkovića i Vladana Nedića, zajedno sa profesorom Radmilom Pešić, nastavila je predano izučavanje narodne književnosti na putu "kojim se u takvim poslovima kreće moderna nauka", kako je naučni doprinos Nade Milošević Đorđević ocenio Predrag Palavestra. Odbranivši magistarski rad (1962) i disertaciju (1970) na Katedri za jugoslovenske književnosti (sada srpsku književnost sa južnoslovenskim književnostima) Filološkog fakulteta u Beogradu, tu je 1963. kao asistent započela univerzitetsku karijeru. Birana je u sva zvanja za predmet Narodna književnost, da bi 2003. bila izabrana za dopisnog, a 2012. i redovnog člana SANU.
Sve to vreme je, zapravo, prof. Nada Milošević Đorđević, nenametljivo i sa urođenom otmenošću, obavljala višestruku kulturnu i naučnu misiju. Povezivala je, u oba smera, srpsku baštinu sa svetom. Približavala je našim naučnim krugovima savremene svetske pristupe narodoj književnosti. Kao vrsnog znalca u folklorističkim oblastima uvažavali su je strani naučnici, kolege i njeni profesori, koje je poštovala, i studenti, kojima je predavala i bila uzor. Dostojno i dostojanstveno predstavljala je srpsku tradiciju i kulturu u svetu, kao član međunarodne asocijacije Folklore Fellows pri Finskoj akademiji nauka, Evropskog društva kulture, Međunarodnog društva za izučavanje narodne proze, osnivač i član Saveta međunarodnog časopisa Oral Tradition.
Znanje, energiju i trud ulagala je i na čelu institucija od nacionalnog značaja, kao jedan od osnivača i upravnik Međunarodnog slavističkog centra na beogradskom Filološkom fakultetu, predsednik Saveta, upravnik matične Katedre, član Društva za srpski jezik i književnost, Vukove zadužbine, predsednik Odbora za narodnu književnost SANU. Bila je član redakcija Priloga za književnost, jezik, istoriju i folklor, Anala Filološkog fakulteta, zbornika Međunarodnog slavističkog centra, uređivačkih odbora "Srpske enciklopedije" i "Studija o Srbima", urednik "Danice", recenzent, čija je reč garantovala kvalitet publikacija.
Kao profesor po pozivu i Fulbrajtov stipendista predavala je u SAD, na evropskim univerzitetima, a u našoj sredini podsticala je generacije mladih da upoznaju sopstveno nasleđe i ostanu poštovaoci srpske tradicije. Isticala je, bez patetike, da je narodna književnost naša autentična klasika, koju su tako doživljavali najznačajniji stvaraoci sa ovih prostora, a istovetno ocenili evropski autoriteti - od Grima, Getea, Mickjeviča do Šmausa i Gezemana.
Štampana pre pola veka, disertacija prof. Nade Milošević Đorđević (Zajednička tematsko-sižejna osnova srpskohrvatskih neistorijskih epskih pesama i prozne tradicije) ostaće nezaobilazno naučno štivo za sve proučavaoce srpske tradicije. Knjiga sadrži 19 monografija o zastupljenim motivima u narodnoj književnosti. Obimna štampana i rukopisna građa povezana je sa teorijskim pristupima folkloru, uz skrupulozno uvažavanje prethodnika i zavidno poznavanje savremenih naučnih tokova.
Iz bogate bibliografije izdvaja se i knjiga "Radost prepoznavanja" (2011). O složenim vezama narodne književnosti sa literaturom srednjeg veka svedoče studije, tematski vezane za Nemanjiće i Kosovski boj, dva uporišta postojanja i očuvanja nacionalnog identitet, bitna za "srpsko bitije i ime", kako je to još 1814. označio sam Vuk. Kao poštovalac Vukovog rada i njegov nastavljač u modernim vremenima, knjigu "Kazivati redom" (2002) posvetila je Vukovom mestu u nauci o folkloru, ukazujući na poetiku samog stvaranja.
Srdačan sagovornik, odmerenog ophođenja, folklorista svetskog ugleda, prof. Nada Milošević Đorđević bila je zagovornik ademskog reda, kakav danas postoji samo u anegdotama. Na sebi svojstven način umela je da poveže stare i večite vrednosti sa najnovijim naučnim tokovima. Zato će je njeni studenti, dok ih bude, pamtiti kao večno mladu, a kad sećanja izblede, odoleće vremenu duhovna zadužbina akademika Nade Milošević Đorđević.
ŽESTOK ODGOVOR SLOVAČKE NA POTEZ ZELENSKOG: Hitno se oglasio Fico, sprema drastičnu meru za Ukrajince (VIDEO)
PREMIJER Slovačke Robert Fico zapretio je večeras da je njegova stranka Smer-SD ("Smer — socijaldemokratija“) spremna da podrži smanjenje pomoći Ukrajincima koji se nalaze na teritoriji Slovačke kao odgovor na obustavu tranzita gasa od strane Kijeva.
02. 01. 2025. u 18:26
SVA INDUSTRIJSKA PREDUZEĆA OBUSTAVILA RAD: Kriza zbog odluke Zelenskog o prekidu ruskog gasa
SVA industrijska preduzeća u Pridnjestrovskoj Moldavskoj Republici (PMR), osim prehrambenih, obustavila su rad zbog nedostatka energetskih resursa, izjavio je prvi zamenik predsednika vlade i ministar ekonomskog razvoja nepriznate Pridnjestrovske Moldavske Republike, Sergej Obolonik.
02. 01. 2025. u 15:26
KAKO DANAS IZGLEDA TITOV SIN: U penziju otišao kao hrvatski diplomata, živi van očiju javnosti, a ćerka je njegovo najveće bogatstvo (FOTO)
ALEKSANDAR Mišo Broz, sin Josipa Broza Tita, nakon završetka svoje uspešne diplomatske karijere proveo je poslednjih deset godina uglavnom daleko od očiju javnosti.
02. 01. 2025. u 17:07
Komentari (0)