KNJIŽEVNA KRITIKA: Obezličenost sveta

U MATICI srpskoj, u okviru biblioteke "Prva knjiga", ove godine objavljena je i lirska proza Sare Majstorović čiji je naslov "Srebrne šume".

Foto: Privatna arhiva

Knjiga ove dvadeset sedmogodišnje autorke podeljena je na cikluse. Po njihovim nazivima već možemo razumeti koji su njeni dalji i bliži uzori, zašto su, na specifičan način, njeni ispisi palimpsesti. Reč je o sledećim nazivima: "Predeli", "Lica", "Snovi", "Sobe", "Otuđenje".

Osim što zaključujemo da su Andrić, Crnjanski, Miroslav Josić Višnjić njeni uzori ili bar inspiracije, Mihajlo Pantić je, rekli bismo, njen uzoriti savremenik, kao i donekle Srđan Valjarević. Taj spisak svakako nije konačan, ali nam kazuje o lepoj osetljivosti i razumevanju književne tradicije, iako je njena lirska proza posve savremena, u skladu sa dominantnim osećanjima njenih vršnjaka, no, zbog toga svakako ne manje univerzalna.

To tvrdimo zato što ova mlada autorka u postupku lirizacije ne ulepšava lice stvarnosti, ali o njoj svedoči na književan način, što nije lako, pa baš ni često, u pokušajima stvaralaca njene generacije.

Tako je u njenoj lirskoj prozi pokazano dehumanizovano lice grada, kao i to da dehumanizacija prvenstveno potiče od ljudi koji jedni drugima sve više bivaju slike i kodovi, činjenice koje se velikom brzinom mogu izlistati i tek površno pročitati, lako promeniti, izbrisati, u scenografiji betonskih tornjeva.

Foto Promo

Ljudi, "šarene ptice u rđavim kavezima", očigledno, pretvorili su se u sopstvenu suprotnost - postajući mehanizovani, digitalizovani. To su od njih napravila zapravo destruktivna čovekova dostignuća. Uprkos tome, ili baš zbog toga, ljudi su, kako se u jednom lirskom zapisu kaže, ubeđeni u sopstvenu stvarnost i u smrt zvezda. Na toj klackalici, koja ima sve odlike epiloga iza apokalipse koje ljudi uopšte nisu svesni, baš oni stoje.

Takvom svetu ne pripada devojčica iz lirskog zapisa "Amerika". Ona je iskon prirode, one koja postoji negde daleko, izvan svakog zla, na početku svega, pre dolaska "civilizovanih" varvara. Ko, kao ona, u sebi sačuva, na planu nesvesnog, jer kako drugačije, to dragoceno znanje, poželeće da dotakne Indijanca, sanjaće ga i razumeće njegovu ljubav prema prirodi i dobru.

Obezličenost sveta u svim segmentima najefektnije je iskazano u lirskom zapisu posve nelirskog imena - "Big". Upotrebljena poređenja sadrže ujedno jak kontrast i ironiju koja iz njega proističe. Otuda njihova efektnost jer - taj prostor koji ne sadrži ništa što pripada kulturi i njenom prvom značenju, "širok je kao muzej" i "tih kao crkva", iako je on činjenica dehristijanizovanog sveta koji veruje isključivo u profit i brendove, sveta u kojem ne postoji baš ništa što nije potrošačko i egocentrično.

Sve to, kazali bismo, posmatra ona iskonska devojčica za koju i u postapokalipsi koja traje ima nade iz dva razloga - najpre zato što piše, a potom što se, zamišljena nad papirom, sa olovkom u ruci, čeznući za srebrnim šumama, pita - da li sigurnosna kamera uzima dušu, do čega dovodi pobožnost u profit, zašto ljudi ne vide da su oči novih monaha crvene.

Vratimo se srebrnim šumama, ljubavi, iskoni, reči, kazuje nam knjiga Sare Majstorović. Tako nećemo biti sami. 

Preporučujemo

Kultura

0 1

KNjIŽEVNA KRITIKA: Odnos prema samopoštovanju

08. 03. 2022. u 17:37

Kultura

0 0

KNjIŽEVNA KRITIKA: Posvete i uznesenja

01. 03. 2022. u 17:32

Kultura

0 0

KNjIŽEVNA KRITIKA: Blagost sećanja

22. 02. 2022. u 13:44

Kultura

0 1

KNjIŽEVNA KRITIKA: Veliki roman o istoriji i ljubavi

08. 02. 2022. u 17:33

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije