U POTRAZI ZA NOVIM SJAJEM NAŠIH DVORACA: Francuski stručnjaci u poseti RZZSK - Adut za ekonomski, turistički i kulturni razvoj (FOTO)

ONO što smo videli od spomenika kulture u Srbiji je začuđujuće i izuzetno. Za nas koji se bavimo nasleđem, sve je interesantno, od najmanjeg detalja do velike i bogate baštine.

Foto Tanjug

Za naš list ovo govori francuski ekspert Bernar le Magoaru, koji je sa svojim kolegom Loranom Albertijem, iz Nacionalnog centra za spomenike, ponovo u našoj zemlji, kako bi zajedno sa domaćim stručnjacima pomogli u realizaciji projekta "Dvorci Srbije - zaštita kulturnog nasleđa".

U novembru su obišli Konak kneginje Ljubice i Konak kneza Miloša, Vilu Obrenovića u Smederevu i Dvorski kompleks na Dedinju, kao i tvrđave Smederevo i Kalemegdan. A ovom prilikom upoznali su se sa dvorcima "Nojhauzen" (Nova Crnja), "Fantast" (Bečej), "Karačonji" (Novi Bečej), "Dunđerski" (Čelarevo), "Špicer" (Beočin), "Kaštel" (Temerin), "Lazarević" i "Vlajkovac" (Vršac), "Belimarković" (Vrnjačka Banja) i Karađorđevim domom u Rači.

- Spomenici koje smo videli su zaista posebni - tvrdi sagovornik. - Stanje u kome se nalaze je veoma različito, ali svakako da svi oni mogu biti veliki adut za ekonomski i privredni, ali i turistički i kulturni razvoj. Oni predstavljaju istoriju koncentrisanu na jednom mestu, kako Srbije, tako i Balkana. Srbija je zemlja koja se nalazi na raskrsnici civilizacija, sa jedne strane je pravoslavlje, hrišćanstvo, a sa druge Turska i njihova religija. Ovaj projekat je tako velika prilika da se predstavi arhitektonska raznovrsnost Srbije, koja pokazuje da je ovde spona između Evrope i istoka. To može da bude velika snaga koju bi trebalo upotrebiti, i to nas je najviše impresioniralo.

Francuski ekspert ističe da kada je reč o rekonstrukciji, savremena tehnologija pruža nadu za obnovu i devastiranih objekata, jer može da izvede gotovo sve što se zamisli:

- Mi smo se sreli sa srpskim kolegama iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture ne da bismo im pružili pomoć, jer su oni vrlo kompetentni u svojim oblastima, bez obzira na to da li je reč o arhitektama ili konzervatorima, već da bismo razmenili mišljenja i iskustva - objašnjava Le Magoaru. - Ovde smo da pružimo tehničku ekspertizu. Sastavićemo izveštaj, u kome će biti neke smernice za razmišljanje, tako da RZZSK može da nastavi rad i razvija kulturno nasleđe koje je sjajno i izuzetno.

Projekat "Dvorci Srbije", koji su pokrenuli Ministarstvo građevinarstva i Ministarstvo kulture početkom 2021, već je, smatra Danijela Vanušić, pomoćnik ministra za kulturno nasleđe i digitalizaciju, dao zadovoljavajuće rezultate:

- Prilikom ove, druge posete francuskih eksperata, veliki broj predstavnika lokalne samouprave je izneo svoje viđenje buduće namene i revitalizacije ovog spomeničkog nasleđa, a istovremeno, na konkursima Ministarstva kulture javio se veliki broj projekata za finansiranje, a tiču se revitalizacije i obnove ovog spomeničkog nasleđa.

Ove godine, prema njenim rečima, samo 20 miliona dinara je izdvojeno za radove i izradu projektno-tehničke dokumentacije.

- Recimo, opština Rača za Karađorđev dom ove godine se javila na dva naša konkursa za sređivanje, kako krova, tako i za snimanje postojećeg stanja. Takođe, opština Nova Crnja, dvorac "Nojhauzen", koji je u dosta dobrom stanju, imao je namenu za ugostiteljsko-turističke svrhe, to će se verovatno obnoviti. Oni se zaista veoma trude da ulažu u revitalizaciju ovog spomenika i njegovog vraćanja u funkciju. Zatim, tu je dvorac "Karačonji", dvorac "Vlajkovac" - zaključuje Vanušićeva.

Bilo je polemika, podseća profesorka Dubravka Đukanović, direktorka RZZSK, zbog toga što je izbor pao na francuske, a ne na austrijske ili mađarske stručnjake, s obzirom na to da pripadamo centralnoevropskom kulturnom krugu:

- Problem sa kojim se suočavamo ne odnosi se na proučavanje i valorizaciju spomenika, već je u upravljanju i odabiru adekvatne namene tim dvorcima i letnjikovcima, u čemu Francuzi imaju dobra iskustva. Oni u okviru Centra za nacionalne spomenike imaju odeljenje koje se bavi istraživanjem i tehničkom zaštitom, slično našim zavodima, ali i značajno, zasebno odeljenje koje se bavi upravljanjem. Bez obzira na to da li spomenik ima svog titulara, oni razmatraju namene, mogućnosti uvođenja novih funkcija, sagledavaju drugačije mogućnosti finansiranja... To je segment koji nama nedostaje. Zato smo francuske kolege upoznali sa raznolikom vlasničkom strukturom i modelima finansiranja, ali i različitim potrebama i shvatanjima lokalnih uprava kod nas.

Foto P. Milošević

Država je u nekoliko navrata, podseća sagovornica, ulagala ogromna sredstva za dvorce, koji su usled nemanja adekvatne namene, a nekada i nezainteresovanosti, ponovo došli u derutno stanje. Spomenici kulture koji su u državnom sistemu moraju i lokalno da budu zbrinuti: da imaju plansku dokumentaciju, adekvatne pristupe, odgovarajuću prezentaciju, da lokalna samouprava obezbedi dovoljan broj ljudi koji će se o njima brinuti.

Foto: Фото Горан Златковић

POGLEDAJ GALERIJU

- Problemi nisu jednostavni, a svaki dvorac je vrlo specifičan, u zavisnosti od toga da li je izolovan, mali, veliki, u kompleksu, u naselju ili van naselja... To je niz aspekata koji utiču na to kakva će mu biti namena i kako će se održavati. Dobitna kombinacija za život tih dvoraca, u koje bi država uložila, adekvatna je, održiva namena - zaključuje direktorka RZZSK.

Foto V. Danilov

PRIJATELjSTVO TREBA NEGOVATI

MALO smo potisnuli i stavili u zapećak tradicionalno francusko-srpsko prijateljstvo - primećuje Bernar le Magoaru. - Postajem svestan da je ono vrlo jako. Lično mi je ovo putovanje bilo značajno i bio sam uzbuđen što ću doći ovamo, jer je moj deda, koga nikada nisam upoznao, u Prvom svetskom ratu, ratovao na istočnom frontu. Postoje fotografije o tome. Biće mi veoma dirljivo kada se budem video sa majkom i rekao joj da sam bio u delu sveta gde je ratovao njen otac, da je ovo mesto na koje možemo da odemo i da se zahvalimo, ali da ovde postoje ljudi koji su nama zahvalni. Frncusko-srpsko prijateljstvo treba čuvati i negovati.

Fejsbuk MKI

POTREBNO SISTEMSKO REŠENjE

IZBOR objekata koji je predstavljen francuskim stručnjacima, prema rečima Dubravke Đukanovoć, ne predstavlja ono što je najvrednije, već su to reprezenti različitih problemskih pitanja koja moraju da se reše, kako bi se ponudio model za upravljanje dvorcima i letnjikovcima:

- Neophodna je neka vrsta umrežavanja i bolje komunikacije vlasnika, onih koji upravljaju, koriste i finansiraju, sa onima koji odlučuju o tome kakav je status i šta treba činiti sa spomenicima kulture. Zasad je, u našem sistemu, kao neko ko može da preuzme tu ulogu na sebe, prepoznata jedino služba zaštite. S druge strane, mi zbog obima posla, nemamo mogućnost da se bavimo i upravljanjem ovakvim objektima. Trebalo bi zato pronaći neko sistemsko rešenje.

Preporučujemo

Srbija

0 1

ZADIVLjUJUĆI DETALjI O OBRENOVIĆIMA: Letnji dvor u Smederevu turistima nudi neverovatne podatke o životu kraljevske porodice (FOTO)

23. 12. 2022. u 10:33

Društvo

1 1

SA RUSIMA PRESKOČILI 6,5 MILIONA: Demografi u potrazi za odgovorom kako je na popisu dobijen veći broj stanovnika nego što je procenjeno

23. 12. 2022. u 08:00

Društvo

0 0

DUHOVI PROŠLOSTI U BAROKNOJ VAROŠI: Sentandreja biser kulture - Najpoznatiji srpski grad u Mađarskoj svedoči o burnim minulim vremenima

18. 12. 2022. u 06:45

Društvo

2 22

SVETI NIKOLA PRVI ČUVAR PRAVOSLAVLjA: "Novosti" u crkvi Svete Sofije u drevnoj Nikeji, gde se krojila sudbina hrišćanstva i SPC (FOTO)

18. 12. 2022. u 10:33

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije