KNJIŽEVNI kritičari biraju knjigu godine (9.): Traženje smisla glasom ljubavi
SA današnjim brojem objavili smo glasove 37 književnih znalaca.
ZORANA OPAČIĆ (Beograd)
1. "OD CRVENOKOSE BOGINjE DO SLEPIH PEVAČICA",
2. "IZMEŠTENIK", Dragan Hamović ("Prometej")
3. "POETSKOKRITIČKI MODERNIZAM", Jelena Panić ("Službeni glasnik")
4. POETIČKI IZAZOVI I DRUGI OGLEDI", Marko Nedić ("Akademska knjiga")
5. "I DRUGE PRIČE", Saša Knežević (MB Istočno Sarajevo)
ZNAČAJNA sintetička studija S. Garonje uspostavlja jasnu crvenu nit ženskog, matrijarhalnog principa koji opstajava u višemilenijumskoj vertikali srpske kulture: one koje daju i čuvaju život nisu samo praistorijske boginje, slepe pevačice usmene poezije koje vide izvan vidljivog, već i važne junakinje i autorke savremene književnosti. Lirsko suočavanje sa unutarnjim i spoljašnjim, vidljivim i nevidljivim granicama i ograničenjima vlastitog postojanja smešteno je u pažljivo komponovanu pesničku zbirku D. Hamovića. Novi uvidi u reflektovanje društvene, kulturne i političke prošlosti u modernističkoj poeziji i prozi 20. veka predmet su vrednih naučnih ogleda J. P. Maraš. M. Nedić u novoj monografiji nastavlja istraživanja srpske proze i njenih razvojnih i poetičkih tokova. U opora svedočenja junaka kraće proze S. Kneževića smešteni su detinjstvo u zajedničkoj zemlji, ratni logori i postkoronarna svakidašnjica. Njih boji svest o kvarljivosti ljudske prirode koja u ratnom vremenu vrlo lako nagriza dušu.
* * * * * * * * * * * * *
DOBRIVOJE STANOJEVIĆ (Smederevo)
1. "POETIČKI IZAZOVI I DRUGI OGLEDI", Marko Nedić ("Akademska knjiga")
2. "ALCHAJMER KAFE", Ratomir Rale Damjanović ("Prometej")
3. "PSIHOLOGIJA GRAVITACIJE", Nenad Šaponja ("Prometej")
4 "ODBRANA I PRETPOSLEDNjI DANI: STATUS SAVREMENE KNjIŽEVNOSTI I UMETNOSTI", Milan Orlić ("Mali Nemo")
5. "MAČ DESPOTA STEFANA", Danilo Jokanović (SKZ)
M. NEDIĆ iz godine u godinu istrajno prati i tumači srpsku književnost. Nova viđenja proze D. Ćosića, V. Čolanovića, D. Mihailovića, S. Stojanovičća, M. Vuksanovića, Ž. Pavlovića, D. Kovačevića, J. Radulovića, M. Popovića, G. Olujić, R. Belog Markovića i D. Kekanovića omogućavaju bolja sagledavanja imanentnih linija savremene srpske književnosti. U deset novih ironijom osenčenih pripovedaka R. Damjanovića pripoveda se o ljudima bez mogućnosti osvrtanja na svoju prošlost, bez čvrstog identiteta, sa elementima depresivne izglobljenosti iz autentične stvarnosti. Duhovita i kontemplativna pesnička knjiga N. Šaponje o traženju specifičnog smisla u besmislu. Uspela dramsko-lirska kompozicija čini da se unutrašnja dijalogičnost dovede do posebne živosti. Baveći se položajem savremene književnosti, umetnosti i filosofije M. Orlić proteže svoja interesovanja od nastarijeg filosofskog vrednovanja umetnosti i književne tradicije do danas. Pesnička knjiga liričara D. Jokanovića koji ne ide prema jeftinim efektima iako je rima veoma važno sredstvo ove pevanije.
* * * * * * * * * * * * *
SANjA MACURA (Banjaluka)
1. "U KOSTRETI", Slobodan Jović ("Čigoja")
2. "GOLUBOVI NA ŠTRIKANOJ ZAVESI",
Slobodan Ristović (Biblioteka "Ljubiša R. Đenić")
3. "POSLIJE ZABAVE", Stevo Grabovac ("Imprimatur")
4. "ŠIPAK IZ PREBILOVACA", Mirko Vuković ("Baštionik")
5. "... I DRUGE PRIČE", Saša Knežević (MB Istočno Sarajevo)
U PESNIČKOJ zbirci S. Jovića dominira glas koji, kroz pažljivo satkane stihove, progovara nenametljivo, neprimjetno, čak skrušeno, utiskujući ljubav kao apsolut u sve što vidi, dotakne, promisli. Zbirka S. Ristovića razotkriva pesnika što stihovima diše, rečima gleda, lirskim slikama dodiruje svet. A te njegove reči kao da su izbegle iz starih priča kraj ognjišta. Roman S. Grabovca napisan pitkim, izbrušenim stilom, roman je o gubicima, bolu, ocu, nasleđu, pisanju, a unutar svega toga o ontologiji zla i strahoti njegovog postojanja. Roman M. Vukovića kazuje priču o zločinu iz Drugog svetskog rata u kojem su ustaše pobile stotine Srba i zatrle desetine porodica. Knjiga S. Kneževića obuhvata tematski raznolike pripovetke povezane mirisom prošlosti koji u sebi nosi dozu oporosti. Zbirka se odlikuje bogatstvom jezika i dozom jetkog humornog odnosa prema životu i ljudima u njemu.
* * * * * * * * * * * * *
NEMANjA VELjOVIĆ (Beograd)
1. "MIKELANĐELOV POMOĆNIK", Radivoj Šajtinac ("Geopoetika")
3. "NA KAFI KOD ŠEKSPIRA", Sanja Domazet ("Službeni glasnik")
4. "KAD MRTVE DUŠE MARŠIRAJU", Emir Kusturica (Catena Mundi)
5. "ZAPIS NA STUBU", Selimir Radulović ("Laguna")
RETKO koji pisac tako neumorno šilji pero sam o sebe kao R. Šajtinac. Krv koja ropće u grafitu naizgled samo-zadovoljava čitaoca, mnogi i dalje ramlju za Šajtincem. U neka davna vremena kroćenje je bilo više u očima onog koji namiče omču, nego u onome čiji se vrat - kao maslačak - sabija u beton, Ana govori o tome, Ana mašta da mašta čuva maslačak za čitaoca. Popiti kafu kod Šekspira je skroz dovoljno, a nekad i više od toga. Možda se nikad lepše nije umiralo nego u renesansi, iako je podosta zakasnila mrtve duše marširaju, ne traže spokoj, već čitaoce da ih ponovo umiju. Jerusalimski stubovi su opaka stvar, ako neko i izmakne merdevine hrišćanstva niko pasti neće, pisac to ne zna, ali veruje - što je dovoljno.
Preporučujemo
KNjIŽEVNI KRITIČARI BIRAJU KNjIGU GODINE (8.): Slika i parodija otuđenog sveta
16. 02. 2024. u 18:00
KNjIŽEVNI KRITIČARI BIRAJU KNjIGU GODINE (7): Iskonsko u modernom duhu
14. 02. 2024. u 18:00
KNjIŽEVNI KRITIČARI BIRAJU KNjIGU GODINE (6): Satirični prikaz našeg doba
13. 02. 2024. u 18:00
KNjIŽEVNI KRITIČARI BIRAJU KNjIGU GODINE (5): Kad pesme postanu poezija
12. 02. 2024. u 18:00
TAČNO NA OVOM MESTU BI MOGAO POČETI TREĆI SVETSKI RAT: Putin ga smatra svojom teritorijom, NATO trupe već raspoređene
OVAJ snegom prekriveni granični most između dve srednjovekovne tvrđave u delu Estonije gde se govori ruski, mogao bi biti mesto gde će započeti treći svetski rat, piše Politiko.
26. 12. 2024. u 08:55
POJAVILA SE ŠOK TVRDNjA: "Rusi su oborili avion u Kazahstanu, pogledajte tragove eksplozije na repu letelice"
AVION Azerbejdžan erlajnsa, koji se 25. decembra srušio na putu za Rusiju, možda je oboren ruskom raketom zemlja-vazduh, prema izveštajima ruskih medija koji nisu naklonjeni Kremlju i ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.
26. 12. 2024. u 07:44
A POSLEDICE? Kina gradi najveću hidroelektranu na svetu - iseliće milione ljudi, "keširaće" neverovatne 35 milijarde dolara
PROIZVODIĆE trostruko više od 88.2 milijarde kWh, koliki je projektovani kapacitet trenutno najveće hidroelektrane na svetu - "Tri klanca" u centralnoj Kini.
26. 12. 2024. u 14:37
Komentari (0)