Kultura

NA PUTU KA MODERNOM DOBU: Slike iz apstraktnog perioda Miloša Bajića u "Rimi"

M.Kralj

24. 05. 2024. u 22:18

PUT do apstrakcije nije došao odmah.

НА ПУТУ КА МОДЕРНОМ ДОБУ: Слике из апстрактног периода Милоша Бајића у Рими

U meni se pojavila pojačana radoznalost u oslobađanju likovnog izraza. Imao sam viziju i tražio način kako da se likovno izrazim. Šta me je zapravo privuklo apstrakciji? Napuštanje predmeta. Osećao sam da me motiv sputava...

Ovo je zapisao Miloš Bajić (1915-1995), slikar i dugogodišnji profesor Fakulteta likovnih umetnosti, jedan od prvih na našoj sceni koji je sredinom pedesetih godina prošlog veka krenuo putem apstrakcije. I upravo dela iz ovog njegovog opusa deo su postavke koja će večeras u 19 časova biti otvorena u beogradskom prostoru Galerije "Rima". Te reprezentativne slike pozajmljene su iz porodične zaostavštine i privatnih kolekcija, a pojedine su svojevremeno predstavljane na izložbama Decembarske grupe (1955-1960), odnosno i na prvoj Bajićevoj izložbi posvećenoj apstrakciji iz 1958.

Uzvišeni osećaj slobode

POSLE Drugog svetskog rata kontinuirano bavljenje slikarstvom donelo je Bajiću uzvišeni osećaj slobode kojem je težio svim svojim bićem, zapaža Stepanov. Njegova apstraktna dela zapaža i likovna kritika. Bio je među učesnicima izložbe "27 savremenih slikara" na drugoj Likovnoj jeseni u Somboru (1962) koja, po Lazaru Trifunoviću, važi za najkompletniji izložbeni pregled tadašnjeg apstraktnog slikarstva u Jugoslaviji.

Prema rečima istoričara umetnosti Save Stepanova, do apstraktnog slikarstva Bajić je dospeo, u vreme kada je ono, u našim umetničkim prilikama, zapravo, važilo za sinonim modernističke umetnosti.

- U tranzicijskim pretumbavanjima u našoj umetnosti sredinom 20. veka, u vremenu dominacije politički nametnutog socijalističkog realizma, Miloš Bajić je bio u sasvim specifičnoj situaciji - piše Stepanov u tekstu koji prati izložbu. - Kao predratni ilegalac, učesnik u ratu, bivši logoraš, kao član Komunističke partije - odjednom se našao "na drugoj strani", sukobljen sa stavovima države u čije je ideale verovao. Međutim, pobedila je njegova svest o etičkim i estetskim vrednostima umetnosti. Bio je među inicijatorima i članovima neformalnih umetničkih institucija koje su nastajale izvan etatističkog sistema - koje su uspostavljali, uređivali, realizovali i kontrolisali sami umetnici, a čiji je cilj bio kolektivističko konfrontiranje prema socijalističkom realizmu i približavanje idejama modernističke umetnosti. Jedan je od pokretača grupe "Samostalni" (1951), a posebno je značajno Bajićevo učestvovanje u osnivanju i radu Decembarske grupe (1955-1960) koja je imala bitnu ulogu u modernizaciji srpske i jugoslovenske umetnosti druge polovine 20. veka.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

KAKO SU EKSPLODIRALI PEJDŽERI KOD GOTOVO 3.000 LJUDI? Postoje dve teorije, a jedna je posebno zastrašujuća

Svet

0 63

KAKO SU EKSPLODIRALI PEJDžERI KOD GOTOVO 3.000 LjUDI? Postoje dve teorije, a jedna je posebno zastrašujuća

OKO 2.800 ljudi, među kojima i veliki broj pripadnika libanskog oružanog pokreta Hezbolah, koji podržava Iran, kao i lekari, povređeni su u utorak nakon što su im eksplodirali pejdžeri kojima su komunicirali.

17. 09. 2024. u 21:06

OŠTRO UPOZORENJE MOSKVE BAJDENU, ŠOLCU I MAKRONU: Moćnije oružje od vašeg je spremno

Svet

0 36

OŠTRO UPOZORENjE MOSKVE BAJDENU, ŠOLCU I MAKRONU: Moćnije oružje od vašeg je spremno

PREDSEDNIK SAD Džozef Bajden, nemački kancelar Olaf Šolc i predsednik Francuske Emanuel Makron mogu isprovocirati sukob koji može dovesti do nepovratnih posledica, rekao je danas predsednik Dume Rusije Vjačeslav Volodin na plenarnoj sednici.

17. 09. 2024. u 17:35

OSMANLIJE SU UČILE SRPSKI: Koje naše reči Turci i danas koriste

Panorama

0 0

OSMANLIJE SU UČILE SRPSKI: Koje naše reči Turci i danas koriste

KADA se povede razgovor o srpskom jeziku često se govori o turcizmima, odnosno rečima koje su iz turskog ušle u naš jezik i tu se "odomaćile" tokom viševekovne otomanske prisutnosti u Srbiji. Međutim, malo se zna da su i naša kultura i jezik imali značajan uticaj na turski. Jedan od pokazatelja istorijskog značaja srpskog jezika jeste, između ostalih, i njegov status u Osmanskom carstvu.

21. 09. 2024. u 19:21