EPSKA PRIČA NA VRHOVIMA PRSTIJU: Na sceni narodnog pozorišta sutra premijerno izvođenje baleta "Banović Strahinja"

В.СТРУГАР

12. 06. 2024. u 14:36

NA kraju sezone u kojoj se obeležava veliki jubilej, stogodišnjica baleta na sceni Narodnog pozorišta, beogradsku publiku čeka pravi umetnički krešendo: sutra je premijerno izvođenje predstave "Banović Strahinja", nastale prema jednoj od najuzbudljivijih pesama pretkosovskog ciklusa.

ЕПСКА ПРИЧА НА ВРХОВИМА ПРСТИЈУ: На сцени народног позоришта сутра премијерно извођење балета Бановић Страхиња

foto Narodno pozorište u Beogradu

Vuk Karadžić čuo ju je od starca Milije i objavio 1853, a od tada do danas bila je česta inspiracija, u različitim formama i verzijama - setimo se samo filma Vatroslava Mimice (1981) sa Frankom Nerom u naslovnoj ulozi i pozorišne predstave s rediteljskim potpisom Nikite Milivojevića (po tekstu Borislava Mihajlovića Mihiza) koja je 1997. osvojila Sterijinu nagradu i proglašena najznačajnijim teatarskim ostvarenjem devedesetih godina u anketi pozorišnih kritičara. Zanimljivo je da je iste 1981. godine, kada je izašao pomenuti film (u jugoslovensko-zapadnonemačkoj produkciji) svog baletskog Banović Strahinju imalo i Narodno pozorište. Premijera je bila 2. aprila, u koreografiji Lidije Pilipenko.

Podela

NASLOVNU ulogu na premijeri igraće Lev Semenov, Anđeliju Sofija Matjušenskaja, Vlaha-Aliju Igor Pastor, Derviša Branko Sarić, Strahinjinu majku Ivana Savić Jaćić, a Jug Bogdana Jovan Veselinović. Ista podela nastupiće i 15. juna, a tada će ulogu Jug Bogdana tumačiti Jovica Begojev.

foto Narodno pozorište u Beogradu

- Proces pripreme za rad na baletu "Banović Strahinja" bio je uzbudljiv, pre svega, zbog potrage za načinom na koji bi se poznata narodna pesma, čija izuzetna snaga leži u lepoti jezika i stiha, pretočila u formu lišenu teksta u potpunosti, odnosno u pokret - objašnjava koreograf Igor Kirov. - Izazov prevođenja poezije u plesnu formu omogućio je da se reči i ritam transformišu u izraz tela, otkrivajući nove dimenzije emocija i značenja prikazanih u pesmi. Proces je bio uzbudljiv, ali i zahtevan. Trebalo je predstaviti čitavu paletu emocija - ozlojeđenost, tugu, ljubomoru, ljutnju, ali i snagu, istrajnost, i konačno, oproštaj, koji je zapravo odraz najveće snage, a ne slabosti. To je zahtevalo pažljivo praćenje i nijansiranje razvoja likova kroz čitavu celinu izvođenja.

Umetnička direktorka Baleta Ana Pavlović u izjavi, za "Novosti", ističe da ćemo ovom premijerom, posle duže vremena, dobiti značajno delo nacionalne baštine u savremenom čitanju, i to u završnici proslave jubileja Baleta Narodnog pozorišta:

- Autorski tim je zaista sjajan. Predstava se "premijerno" izvodi i sa orkestrom, za koji je raspisana partitura. Muziku je napisao savremeni kompozitor Ivan Ilić, koji je od samog početka novi naslov pripremao sa dramaturgom Đorđem Kosićem i koreografom Igorom Kirovim. Vrlo temeljno osmislili su ovo umetničko delo, koje ima u sebi i epskog i lirskog. Priča se, naravno, bazira na junaku Banović Strahinji čija odvažnost nije samo na bojnom polju nego i u moralnim vrednostima da, mimo svog vremena i neprikosnovenih zakona, oprosti i pokaže snagu svoje ljubavi. Postao je tako ideal čovečnosti, čiji oproštaj nije slabost već velika snaga.

foto Narodno pozorište u Beogradu

Da i baletska publika voli u nacionalnom teatru da vidi domaće naslove, svedoči jedan od najpopularnijih na repertoaru kuće: predstava "Ko to tamo peva" (inspirisana scenarijem Dušana Kovačevića) doživela je u međuvremenu mnoge promene u podeli, ali već dve decenije izvodi se pred punom salom.

- Narodno pozorište je ne samo kulturna nego i obrazovna institucija, pa je naša obaveza da negujemo nacionalni repertoar - dodaje Ana Pavlović. - To je bila i inicijalna kapisla da postavimo "Banović Strahinju" na scenu, želeći da pored klasičnih dela negujemo i nešto naše, specifično i jedinstveno, što možemo da pokažemo i svetu.

Scenograf je Geroslav Zarić, kostimograf Katarina Grčić Nikolić, a asistent koreografa Mojca Majcen.

Prizvuk tradicije

KAO veliki poštovalac naše muzičke tradicije znao sam od početka rada na partituri za balet "Banović Strahinja" da ona mora da sadrži elemente i prizvuke naše izvorne muzičke tradicije - ističe kompozitor Ivan Ilić. - Želeo sam, takođe, da delo koje je nastalo u 21. veku bude prožeto muzičkim motivima različitih likova i stanja i da, praktično, simfonijskim koloritom obojim ovu, skoro filmsku partituru.

Kako otkriva Ilić, pored orkestra angažovanog u punom sastavu, u partituri su predviđene i solističke deonice tradicionalnih instrumenata frule i kavala i tradicionalnih perkusija:

- Partitura sadrži i specijalan tretman engleskog roga, jer u pojedinim numerama treba da se svira sa dodatkom efekta distorzije (gitarske distorzije) kako bi se dočarao zvuk zurle. Prisutni su i brojni zvučni efekti.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

OVO SE DESILO PRVI PUT U ISTORIJI: Srpski košarkaši u Partizanu bez poena u večitom derbiju