NjENE knjige prevedene su na dvadesetak svetskih jezika, stekle su status bestselera u nizu evropskih zemalja i ovenčane brojnim međunarodnim nagradama, ali za Vesnu (Bjelogrlić) Goldsvorti, rođenjem Beograđanku koja od 1986. godine živi i piše u Velikoj Britaniji, Međunarodno priznanje "Milovan Vidaković" koje joj je ovih dana uručeno u Kulturnom centru Novog Sada na 18. "Prozefestu", kako je kazala, predstavlja nešto poput - sudbine.
Deklaracija o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda predstavlja izvanrednu osnovu za osmišljavanje i sprovođenju srpske jezičke politike koja bi vodila bržem podizanju statusa srpskog jezika i ćirilice na nivo koji im kao bitnim identitetskim znacima pripada.
ZBIRKA pesama "Prečitavanja" Laure Kovač, profesorke književnosti i pesnikinje iz Subotice, dijalog je ove autorke sa narodnom poezijom i malo drugačije čitanje poznatih motiva.
AKO "smeti znači želeti, a želeti smeti", kako Ana Atanasković veli u rano jutro svog novog romana, onda se može reći da je autorka dela "Zmajeva žena" i u svom kreativnom postupku, a i u svom životu uspela da ostvari sintezu ili, bolje reći, simbiozu smelosti i želje.
JEDNOGLASNOM odukom žirija nagrada „Poleksija Todorović“ 37. Čukaričkog likovnog salona pripala je Aleksandru Đuriću, slikaru i počasnom predsedniku udruženja „Lada“, za rad „Karta severnog neba“.
NOVINARSTVO za Slavicu Vučković (1947- 2024), koja je najveći deo svog profesionalnog puta prešla u „Večernjim novostima“ , nije bilo profesija, već način mišljenja, i pitanje stava. A kako je pisala, ne praveći kompromise i ne uzmičući ni pred čim, tako je i živela- uspravno, osobeno, i do kraja dosledno.
Komentari (0)