TRAGANJE ZA SVETOM SA OTVORENIM POGLEDOM: Zašto je važno što će Narodna biblioteka Srbije ubuduće čuvati legat Milana Mladenovića

KAO što je Švedska kraljevska akademija, dodelom Nobelove nagrade za književnost Bobu Dilanu, dala pun legitimitet rok poeziji, tako u našoj sedini, nedavno otvaranje Legata Milana Mladenovića u Narodnoj biblioteci Srbije, predstavlja mnogo više od odavanja počasti pre tri decenije preminulom gitaristi, pevaču, tekstopiscu, kompozitoru i lideru EKV.

Foto Zadužbina Milana Mladenovića

Pesme kojima je posvetio kratak i kreativno prebogat život dobile su time još davno zasluženo mesto u našoj književnosti, a rokenrol drugačiji status, koji mu donosi novo vrednovanje, prema kome više neće biti nešto što nastaje i ostaje na umetničkoj, kulturnoj i društvenoj margini (mada ga je zbog mnogih složenih, i često retrogradnih procesa, sve manje u našoj stvarnosti, među savremenim stvaraocima, i u Srbiji, i u svetu).

Legat pesnika koji je ovekovečio "oči boje meda", dospeo je u našu najstariju kulturnu instituciju, prema rečima njenog direktora, književnika Vladimira Pištala, potpuno spontano, kroz inicijativu da se stručno pomogne zadužbini sa njegovim imenom u sređivanju zaostavštine, da bi potom građa bila ustupljena na brigu i čuvanje NBS:

- Narodna biblioteka Srbije prepoznala je delo velikog umetnika, kao ono koje s punim pravom može da nađe mesto u njoj. Iako se radi o delu koje predstavlja spoj različitih umetničkih jezika, u njemu značajnu ulogu igra upravo književni jezik, a najdragoceniji deo legata upravo čine rukopisi tekstova, tj. sveske i pojedinačni listovi, koji čine integralni deo sinkretičke umetnosti Milana Mladenovića, koja svojom beskompromisnom potragom za istinom, predstavlja protivtežu gotovo celom današnjem svetu.

Foto Tanjug

Tako je u ovu svojevrsnu "rok kapsulu", poput onih koje se šalju u svemir, u susret nepoznatom životu, stalo sve što svedoči o nezaboravnih "par godina za nas", a pod krovom zdanja u Skerlićevoj ulici, ona je ravnopravno stala uz ostale legate velikana naše kulture i umetnosti - Crnjanskog, Rakića, Cuce Sokić... Autor te stalne postavke koju čine rukopisi, beležnice, fotografije, razglednice, kasete, kasetofon, prva Milanova gitara, citati iz pesama i intervjua, ali i niz drugih, njegovih ličnih predmeta je istoričarka umetnosti Dobrila Denegri.

- Njegova poezija je bila asocijativna, naizgled hermetična, ali ni za koga nedostupna jer je svaki stih bio odraz proživljenih emocija i stanja - smatra kustoskinja legata. - Milan je koristio reči da bi stvorio vizuelne predstave koje su odslikavale njegov i život generacija formiranih na urbanom duhu Beograda osamdesetih, novom talasu, alternativnoj kulturi, kao i na svesti o društvenoj krizi koja je eskalirala do tragedije devedesetih. Za Milana pisanje pesama je bio, kako je govorio - "misionarski posao".

Izložba je izbor iz bogatog materjala predatog na staranje NBS, a koji čini veliki broj pesama u rukopisu, lična biblioteka sa 200 publikacija, fotografska arhiva sa 260 snimaka, kolekcija ploča... Koncipirana je kao kolaž sastavljen od reči i slika, pesama i fotografija.

- Profesionalna karijera, ali i privatni život, slava i intima, to su elementi koje je postavka želela da označi kroz izbor predmeta koji su pripadali Milanu, a sada postaju deo šireg narativa koji je puno značio prethodnim i, nadamo se, značiće novim generacijama - zaključuje Denegrijeva.

I verovatno će najveće postignuće ovoga legata biti, da generacija mališana, kojoj pripadaju članovi "Rochoir kids"-a ("Deca rok hora") koji su na otvaranju otpevali pesmu "Budi sam na ulici" (rukopis se nalazi na postavci), nastavi da traga za "svetom otvorenim za poglede". Jer, tako će i Milan nastaviti da živi u njegovoj i našoj "zemlji za nas, zemlji za sve naše ljude".

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije