KROV SE POPRAVLJA, A ULUS ČEKA POMOĆ: Od jeseni, Paviljon "Cvijeta Zuzorić" neće prokišnjavati, a pokrenuta i donatorska kampanja

BUDE li se sve odvijalo po planu, Umetnički paviljon "Cvijeta Zuzorić", ove jeseni i zime, posle dužeg vremena neće - prokišnjavati!

Foto Nikola Snekderija

 U finalizaciju je ušla popravka krova, i to od sredstava koja im je pre dve godine odobrilo Ministarstvo kulture, koja nisu utoršena u toj kalendarskoj godini, ali su preneta na ovu, pa su početkom leta krenuli radovi.

- To je novac koji nam je odobren za tekuće održavanje, tako da nije reč ni o kakvoj rekonstrukciji, niti podrazumeva bilo kakve promene na samom objektu - kaže, za "Novosti", Mirjana Odić, podpredsenica Upravnog odbora ULUS, čije je sedište upravo ovo zdanje na Malom Kalemegdanu. - Sve se radi u saradnji sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture Beograda, kao veliko udruženje imamo sreću da su neki od članova i zaposleni u Zavodu, što je dodatna supervizija. Tako se i ovaj projekat odvija i pod budnim okom naše koleginice Maje Rakočević Cvijan, koja mu se baš posvetila. A dodatno postoji i nadzor samog ULUS.

Foto Nikola Snekderija

Kako su prvi meseci 2025. obilovali padavinama, radovi su započeti tek u maju, iako su i izvođači bili spremni, a na račun ULUS već bila prebačena sredstva Ministarstva kulture, nastavlja sagovornica:

- Stanje u kome je bio krov ugrožavalo je ne samo "Cvijetu", kao zdanje, već i ljude koji ovde rade, izlažu, eksponate na izložbama... U sklopu tog tekućeg održavanja postoje pripremljeni planovi i za obnovu terase i podruma. Cela terasa je u rušnom stanju, a podrum je značajan, jer služi za čuvanje izuzetno vredne zbirke, "Fond mladih" koji baštinimo, pa mora da ima karakeristike ozbiljnog umetničkog depoa, bez prisustva vlage. Posedujemo kompletnu dokumantaciju, jer je već podnošena na neke prethodne konkurse i nameravamo da to opet uradimo. Nećemo odustajati, jer je to važno.

Prema rečima Odićeve, ULUS je dužan da se prema tom Fondu ponaša kao savestan čuvar, kao i prema zgradi koju koriste od 1947. godine.

- Mi smo čuvari Umetničkog paviljona, ne želimo da budemo vlasnici zgrade, već da "Cvijeta", kao spomenik kulture i javno dobro bude na opštu korist, a na ULUS je da je koristi i pazi, dok god postoji - objašnjava sagovornica. - Ako se razmišlja u kontekstu dobre kulturne politike, za tako neophodnu, kompletnu rekonstrukciju "Cvijete Zuzorić", ne bi onda trebalo da bude nikakvih pravnih problema. Posebno ako prihvatamo jasno određene parametre i vrednosti koje želimo da sačuvamo kao kulturni identitet. Mogli bismo da razmišljamo kapitalistički i da dokazujemo da je paviljon naše vlasništvo, ali ne želimo, jer ovde nije poenta u imovini, već za šta se ona koristi. Zgrada je i podignuta namenski da služi za umetničke projkte. Udruženje likovnih umetnika Srbije ne samo da je koristi bezmalo osamdeset godina, već je i od svog osnivanja 1919. bilo inicijator da se podigne takvo zdanje.

Snaga pokreta građana

Foto Nikola Snekderija

 

"DRUŠTVO prijatelja umetnosti 'Cvijeta Zuzorić'" osnovano je 1922. pa se jedna renesansna pesnikinja našla ne slučajno u Beogradu, u centru pažnje - priča Odićeva. - I sama je bila mecenar i imala humani karakter, pa su osnivači društva dajući mu ime po poetesi, hteli da prigrle te vrednosti. Ti fini građani i umetnici shvatili su da je neophodno da jedan grad koji se širi mora da ima takav prostor namenjen isključivo stvaralaštvu. ULUS je bio deo snage tog pokreta, zajedno sa građanima koji su davali dobrovoljne priloge, kao i sa Branislavom Nušićem kao ministrom, koji je pokrenuo tu priču u državi. U vreme kada je napravljen, Umetnički paviljon je bio poput nekog multimedijalnog centra, gde su se održavale pesničke, muzičke večeri i naravno, izlagačka delatnst, otpočeta 1929. Jesenjom izložbom, koju do danas čuvamo. 

Još jedna od tradicija iz minulih vremna, na koju sada žele da podsete u ULUS, kao svojevremeno kada se paviljon gradio sredstvima članova "Društva ljubitelja umetnosti 'Cvijeta Zuzorić'" je donatorstvo. Građane su pozvali da pomognu udruženju, tako što bi postali članovi Društva ljubitelja umetnosti.

- Mi kao udruženje, ali i nama slične institucije i udruženja u kulturi, posebno ona koja se bave poverenim poslovima za samostalne umetnike, nalazimo se, ne svojom, nego odgovorniošću države, u teškoj finansijskoj situaciji - tvrdi Odićeva. - Ove godine ispalećeno je čak 25 odsto manje novca za poverene poslove, odnosno deo plata za zaposlene i tekuće troškove. Takva situacija za ULUS, koji ima više od 2.000 članova u celoj Srbiji je izuzetno loša.

Kada je u aprilu, na izbornoj skupštini, ULUS u kome je kriza nastupila ostavkom prethodne uprave, dobio novo rukovodstvo, kako svedoči sagovornica, suočili su se sa velikim dugovanjima, a samo zahvaljujući velikim naporima radne zajednice uspeli su da opstanu.

- Udruženje mora da se očuva, posle ćemo da ga razvijamo - uverava Odićeva, koja se prihvatila pozicije iz dubokog ubeđenja da nešto može da se promeni, uprkos tome što "nije dobila preporuku lekara". - Inače, ovo je jedan UO koji fino komunicira. Imamo različita mišljenja, ali ih izgovaramo. I ne svađamo se. A sistemsko rešenje za ULUS, koji postoji 107 godina bi moglo da bude jednostavno: da troškovi plata, kao i operativnih i poslova vezanih za programe, budu pokriveni iz državne kase. To nije velika cifra, i oko toga čak ne bi trebalo ni da se pregovara. To je normalna stvar.

Kako je to trenutno neizvodljivo, a godinu moraju da preguraju, okrenuli su se zajednici, zatražili pomoć društva i dobrih ljudi.

- Kako živimo u vremenu interneta, to dobrovoljno finasiranje preneli smo na jednu internet stranicu i kampanju nazvali "2.000 sa 2.000", sa idejom da trenutno postoji dve hiljade filantropa, velikodušnih osoba, koji vole umetnost i smatraju da u nju vredi ulagati, da ima smisla očuvati i "Cvijetu" i ULUS. U "Društvu ljubitelja umetnosti" želimo da okupimo ljude koji dele iste vrednosti u odnosu na umetnost i kulturu, kao i mi. Nadamo se da ćemo na kraju ove kampanje stvoriti jedan krug ljudi koji će biti spremni da doniraju i u budućnosti.

Programe, kako kaže Odićeva, trenutno realizuju na "o-ruk" i na entuzijazmu, jer ni oni, kao ni druge institucije, nisu dobili sredstva sa konkursa:

- Naša radna zajednica se, i pre izbora novog rukovodstva, prijavila na sve konkurse na kojima inače učestvuje udruženje, ali odgovor od države ne stiže. Ti rezultati konkursa trebalo je da budu objavljeni još u martu, tako da je verovatnoća da ćemo tu dobiti nešto, realno, veoma mala. A Grad je objavio konkurs, za koji smo sve pripremili, ali se od njega odustalo. Ipak, Jesenje izložbe će biti - zaključuje Mirjana Odić.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije