Kultura

LJUBAV PREMA SVAKOJ TRAVKI I MRAVU: Fotografije hilandarskog monaha Teodosija, na izložbi "Bogorodičin vrt" u Muzeju primenjene umetnosti

Miljana Kralj

08. 02. 2026. u 17:47

TRI teme izdvojio je monah Teodosije iz svetog manastira Hilandara kao centralne za fotografije na izložbi "Bogorodični vrt", premijerno predstavljenoj pred doslovno prepunom beogradskim Muzejem primenjene umetnosti minule srede.

ЉУБАВ ПРЕМА СВАКОЈ ТРАВКИ И МРАВУ: Фотографије хиландарског монаха Теодосија, на изложби Богородичин врт у Музеју примењене уметности

Jedna od njih potiče iz stihova iz psalma, u kojima se kaže "upoznaj oca kroz njegovu tvorevinu".

Tako je, tvrdi, kao monah počeo da još bliže upoznaje tvorevinu božju, i kroz to što je foto-aparatom slikao "neke bubice i travke" oko manastira:

- Slikajući ih, imao sam taj osećaj božanske lepote u tim stvorenjima koje ne vidimo - objasnio je autor izložbe. - Ono što mi je bilo iznenađujuće u tim razmišljanjima o samoj tvorevini je da Gospod nije stvorio ta stvorenja da bismo ih mi videli. Jer, Gospod je stvorio ceo svet kao lepotu, a ne da mi budemo u centru tog sveta i mislimo da imamo pravo da bez problema možemo da uništavamo te komarce, mrave i mušice.

Druga tema koja ga je potakla, kako je rekao, vezana je za misao Dostojevskog da će lepota spasiti svet:

- Razmišljao sam koja je to lepota, kakva je to definicija, i kako je to moguće? Kada sam počeo da upoznajem svet oko sebe kroz lepotu biljaka i insekata, video da ona utiče na mene, tako što postajem osetljiviji prema celom tom svetu. Zbog te osetljivosti, osećam u svojoj duši i srcu veliko nadahnuće.

Zato se monah Teodosije nada da će njegove fotografije tu istu lepotu pobuditi i u gledaocima:

- Ali i ljubav, ne samo prema najbližima, nego prema svakoj tvari koja se nalazi oko nas. Kada budemo počeli da volimo i te komarce, još ćemo više voleti i ljude. Često smatramo da su sitne stvari nebitne, već samo one najkrupnije. Mi kada dođemo u monaštvo, prvih godina razmišljamo o toj uzvišenoj molitvi, kako se nebesa otvaraju i postajemo svetitelji. A u stvari uopšte nije tako. Iz svog iskustva, od 18, 19 godina života u manastiru, vidim da moram da krenem baš od tog komarca i mrava, da bih stigao do Boga.

POGLEDAJ GALERIJU

Treća tema koju je pomenuo je ljubav, od koje sve počinje:

- Mi sve to znamo, ali je to teško pokazati. Imao sam smelosti da ovim fotografijama iskažem tu ljubav, iako često nemam snage da je pokažem ljudima oko sebe. Ono što se na izložbi vidi to je najbolji deo mene. Mogu slobodno da kažem, najlepši deo. Fotografije, a posebno kratki filmovi, najbolje pokazuju kako sam se osećao dok sam gledao kroz objektiv. Ovo je moj način da pokažem koliko vas volim - zaključio je monah Teodosije.

Sve boje ljubavi

VERUJEM da sveti manastir Hilandar i otac Teodosije znače i privlače posebnim magnetizom - istakao je dr Stevan Martinović, v. d. direktora MPU, izražavajući zadovoljstvo neobično velikim interesovanjem za postavku. - Jevanđeoska poruka da duh diše tamo gde hoće, u slučaju oca Teodosija pokazuje, da je to u pravcu umetnosti, iako je on skromni monah. Sama izložba pokazuje jednu slojevitost života. Sa jedne strane su insekti i biljke iz Bogorodičinog vrta, a sa druge monasi. I ma koliko bile jarke boje svih onih skakavaca i ostalih insekata, nekada su te boje, jače na osmesima samih monaha, na crno belim snimcima. Za mene su te boje u srcima svih nas, i postoje dokle god postoji ljubav između nas.

Izložbu "Bogorodični vrt" u galeriji "Žad" MPU, koja spaja duboku duhovnu poruku i suptilan, virtuozan umetnički rukopis, a nastalu kao nastavak višedecenijske, institucionalne saradnje Hilandara i MPU, koju je otpočeo istoričar umetnosti, teoretičar, publicista i kustos Dušan Milovanović (1947-2022), otvorio je vladika Ilarion. On je podsetio da je postavka dobila blagoslov patrijarha Porfirija i arhimandrita hilandarske carske lavre Metodija.

- Najdublje verujem da postoji jedna tajanstvena veza između svetog manastira Hilandara i naše celokupne zavetne zajednice, i kada je u Hilandaru dobro, i kada Hilandar napreduje, onda ima nade da će i naša liturgijska zajednica da napreduje - primetio je vladika Ilarion. - Posebno se radujem kada se neko posveti kreativnom stvaralaštvu i izađe iz svoje zone komfora, okvira konvencija, iako je delovanje monaha prevashodno molitva. Ali, postoji svedočenje te molitve na različite načine.

Prvo javno predstavljanje

O AUTORU izložbe monahu Teodosiju, stoje veoma svedeni biografski podaci. Rođen je 1968. godine. U manastiru Hilandaru je od 2007. godine. Fotografijom se kao monah bavi od 2021. i ovo mu je prva izložba. Fotografije su nastale u Hilandaru i njegovoj neposrednoj okolini.

Na postavci, kako je naglasio vladika Ilarion, posetioci kroz oči jednog hilandarskog monaha, i njegov objektiv, vide darovito predstavljene likove ostalih monaha, ali i pogled u često pogrešno percipirani svet sitnog, kroz prirodne lepote Bogorodičinog vrta:

- Ove fotografije nas podsećaju na to da često prolazimo sa nipodaštavanjem kraj nečeg što deluje beznačajno, nevidljivo, a u stvari je čudesno, tvoračko delo našega Boga koji iz ljubavi stvara.

Čempresi kao stražari

HILANDAR koji na ovim fotografijama živi i diše, zapisuje Gordan Matić u katalogu:

- Doslovno - dim se diže iznad krovova kao da nosi molitve ka nebu. Kiša pada na drevne kupole, a mi gotovo čujemo taj zvuk, to tapkanje kapljica po kamenu starom vekovima. Čempresi stoje kao stražari. Stara vrata, istrošena hiljadama ruku koje su ih otvarale i zatvarale, pričaju svoje priče. I kada pomislimo da smo razumeli o čemu je reč, pojavljuje se stena u moru. Sama, okružena vodom i nebom. Tišina pretvorena u sliku.

Grupni portreti bratstva su dar ove izložbe, smatra reditelj Gordan Matić, koji je pisao tekst u katalogu:

- Ovo su uhvaćeni trenuci života - monasi razgovaraju, okreću se jedni ka drugima, smeju se nečemu što mi ne čujemo, razmenjuju poglede. Kamera ih nije prekinula. Kamera im se pridružila. U tim kadrovima vidimo mlađe i starije, ozbiljne i nasmejane, svakoga sa svojom pričom isklesanom na licu, u pogledu, osmehu. Dok ih gledamo kroz objektiv oca Teodosija, njegovim pogledom punim ljubavi i poštovanja, vidimo slojevitost života koji su izabrali.

Rajko Karišić, veteran naše fotografije koji je više od 50 puta pohodio Svetu Goru i Hilandar i tu napravio čak 90.000 snimaka objavljenih u nekoliko monografija, visoko ocenjuje zanatske i umetniče domete radova monaha Teodosija.

- Sa ocem Teodosijem poznajem se mnogo godina, i znam da je njegova ljubav prema fotografiji veoma izražena, i posvetio joj se i pored svojih mnogih poslušanja koje ima i kao monah i kao prvi epitrop, odnosno zamenik arhimandrita Metodija - kaže za "Novosti" Karišić, fasciniran originalnim pristupom ukazivanja Bogorodičinog vrta i sasvim drugačijim načinom predstavljanja lepote Svete Gore. - To je uspeo fotografijama snimanim makro objektivima, gde se vide detalji cveća i tih malih živiljaka, koje se oko njega nalaze. I sam vizuelni identitet izložbe veoma je upečatljiv.

Pored oca Teodosija, u Hilandaru postoji još jedan izuzetan umetnik iz ove oblasti, otkriva Karišić, monah Milutin, koji je po poslušanju oficijelni fotograf manastira i bibliotekar.

- Njih dvojica svojim svetlopisima beleže istoriju tog svetog mesta - zaključuje sagovornik, koji je sa svojim foto-aparatom bio jedini kome je posle velikog požara bilo dopušteno da uđe u Hilandar.

09. 02. 2026. u 15:30

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ODLUKA KOJA MOŽE DA PROMENI SVE: Rusija razmatra Trampovu ponudu

Svet

0 7

ODLUKA KOJA MOŽE DA PROMENI SVE: Rusija razmatra Trampovu ponudu

RUSKO ministarstvo spoljnih poslova, zajedno sa svojim saveznicima i partnerima, razmatra predlog američkog predsednika Donalda Trampa za pridruživanje Odboru za mir, izjavio je danas portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

09. 02. 2026. u 11:26

ORBAN OTKRIO ŠOK DETALJE: Odbio sam poziv Klintona da uđem u rat sa Srbijom 1999. godine

Politika

0 2

ORBAN OTKRIO ŠOK DETALjE: Odbio sam poziv Klintona da uđem u rat sa Srbijom 1999. godine

MAĐARSKI premijer Viktor Orban izjavio je da je 1999. godine, tokom svog prvog premijerskog mandata, dok su trajali sukobi u AP Kosovu i Metohiji i NATO agresija, dobio poziv od tadašnjeg američkog predsednika Bila Klintona da Mađarska otvori drugi front i napadne Srbiju ili "bar da puca iz Mađarske preko Vojvodine sve do Beograda", ali da je odbio takav poziv, preneo je danas Telex.

09. 02. 2026. u 11:13