TRAŽIO JE ČUDA MALIH STVARI: U Krakovu preminuo veliki poljski pesnik i esejista Adam Zagajevski

UZ svu tehnologiju i revoluciju u nauci i medicini, i dalje imamo dušu, mada nisam siguran da je svi ljudi imaju.

Foto L. Brajović

Možda je vešto skrivaju... Poezija je stvar duše, zapravo, dijalog između jezika i duše, a tehnologija se duši ne odaziva. Iako smo ostvarili progres u tehnologiji, još ne znamo smisao života...

Govorio je ovako, u jednom intervjuu za "Novosti", veliki poljski i svetski pesnik i esejista Adam Zagajevski. Preminuo je preksinoć u Krakovu, verovatno ne slučajno, na Međunarodni dan poezije.

Rođen je u Lavovu, u današnjoj Ukrajini, 1945. godine. Posle okončanja Drugog svetskog rata, porodica Zagajevski preselila se u Gljivice, grad u Šleskoj. Studirao je filozofiju i psihologiju u Krakovu, gde je, radeći kao profesor filozofije, živeo do 1980. Bio je istaknuti predstavnik poljskog književnog novog talasa. Početkom osamdesetih godina Zagajevski se preselio u SAD, gde je bio univerzitetski profesor u Teksasu, dok je jedan deo svake godine živeo u Parizu. Posle pada Berlinskog zida, Zagajevski gradovima u kojima živi ponovo pridružuje i Krakov, u kome je poslednjih godina najviše i boravio.

- Bio sam proteran iz doma još kao beba i važna mi je potraga za njim. Uvek sam video nešto romantično i lepo u tome da novo mesto prilagodim sebi - pričao nam je Zagajevski.
Njegova poezija je jedan je od najizrazitijih primera susreta poezije i stvarnosti u modernom evropskom pesništvu.

- Ta stvarnost se menjala, u njoj su se taložili i vrtložili različiti procesi i događaji, ukazivala nova lica aktera i novi izazovi sasvim konkretnih situacija, pa se, saglasno tome, nužno menjala i poezija koja je sa zadatom i prepoznatom stvarnošću bila u dinamičkom i nikada ravnodušnom odnosu - kaže, za "Novosti", Gojko Božović, koji je kao glavni urednik "Arhipelaga", objavio njegove pesničke knjige "Antene" i "Nevidljiva ruka", kao i knjigu eseja "Odbrana vatrenosti", u prevodu Biserke Rajčić.

U poeziji ovog pesnika, po rečima Božovića postoje dva toka:

Foto  Promo

- Njegove pesme pisane tokom sedamdesetih i osamdesetih godina predstavljaju jedan od najupečatljivijih primera socijalnog verizma u evropskoj poeziji tog vremena. Druga velika faza u poeziji ovog pesnika počinje devedesetih godina. Obeležena poetikom magijskog verizma, poezija Adama Zagajevskog u ovom periodu okreće se tihom, suptilnom i promišljenom preispitivanju ljudske svakodnevice, kao i malim čudima i mistici malih stvari u svakodnevnim okolnostima.

Cenjen i poštovan u nekoliko generacija srpskih pesnika, Zagajevski je boravio u aprilu 2008. u Beogradu i Novom Sadu, kao gost svog srpskog izdavača "Arhipelaga".

- Njegovo književno veče u Kulturnom centru Beograda jedan je od najposećenijih književnih događaja u Beogradu u toj deceniji. Iz pesnikovog susreta s Beogradom nastala je i pesma "Autoportret" koja je objavljena u knjizi "Nevidljiva ruka": "april u Beogradu, boginje nedavnog rata, / nabujao Dunav podseća na bezbrižnu mladost u Nemačkoj..."

Poslednji put video sam ga u Podgorici i na Skadarskom jezeru, početkom marta 2019, kada je primio nagradu "Književni plamen" i bio među nama, tih i skroman, veliki pesnik u potrazi za čudima svakodnevice - kaže Božović.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije