DAN SVESTI O GUBITKU I RASIPANJU HRANE: Iako jedan deo stanovnika planete gladuje, skoro trećina prehrambenih proizvoda završi na deponijama
MEĐUNARODNI dan svesti o gubitku i rasipanju hrane je globalna inicijativa čiji je cilj da podigne svest o problemu koji utiče na milione ljudi, životnu sredinu i ekonomiju. Ovaj dan se obeležava 29. septembra svake godine, počevši od 2020. godine, kada ga je proglasila Generalna skupština Ujedinjenih nacija.
Gubitak hrane se odnosi na količinu hrane koja se proizvede, ali ne stigne do potrošača, zbog različitih razloga kao što su: loše skladištenje, transport, distribucija ili marketing.
Prema podacima Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO), oko 13% proizvedene hrane na svetu propadne u lancu snabdevanja hranom, a dodatnih 17% se baci ili propusti na nivou potrošača. To znači da se skoro trećina proizvedene hrane ne iskoristi za ishranu ljudi, već završi na deponijama, gde doprinosi emisiji gasova staklene bašte i zagađenju životne sredine.
Ovogodišnja tema Međunarodnog dana svesti o gubitku i rasipanju hrane: „Smanjenje gubitka i rasipanja hrane: preduzimanje akcija za transformaciju sistema hrane“ ima za cilj da podstakne akcije na svim nivoima - od proizvođača, preko trgovaca, do potrošača - kako bi se sprečilo i smanjilo rasipanje dragocene hrane.
Prema najnovijem izveštaju o sigurnosti i kvalitetu ishrane u svetu, oko 690 miliona ljudi je gladno, a više od 3 milijarde ljudi nema pristup zdravoj i pristupačnoj hrani. Smanjenje gubitka hrane bi moglo da poveća dostupnost i pristupačnost hrane za milione ljudi.
Ovaj dan je takođe prilika da se promovišu dobre prakse i inovativna rešenja, koja mogu da doprinesu efikasnijem i održivijem upravljanju hranom. Neki od primera su: poboljšanje infrastrukture i tehnologije za skladištenje i transport hrane; primena standarda i oznaka za kvalitet i rok trajanja hrane; podsticanje doniranja viška hrane humanitarnim organizacijama; edukacija potrošača o planiranju kupovine, čuvanju i pripremi hrane; kompostiranje organskog otpada.
Zašto je važno smanjiti gubitak i rasipanje hrane?
Smanjenje gubitka i otpada hrane je ne samo moralna i humanitarna dužnost, već i ekonomska i ekološka potreba. Svako od nas može da doprinese rešavanju ovog problema, tako što će biti odgovoran i racionalan u proizvodnji, kupovini i konzumiranju hrane. Pored toga što ćemo uštedeti novac i resurse, time ćemo poboljšati naše zdravlje i kvalitet života.
Gubitak hrane i otpad podrivaju održivost naših prehrambenih sistema. Kada se hrana izgubi ili rasipa, svi resursi koji su korišćeni za proizvodnju ove hrane - uključujući vodu, zemlju, energiju, rad i kapital - odlaze u otpad. Pored toga, odlaganje hrane i otpada na deponijama, dovodi do emisije gasova staklene bašte, čime se utiče na klimatske promene. Gubitak i rasipanje hrane takođe mogu negativno uticati na sigurnost, dostupnost hrane i doprineti povećanju cena.
Da li ste znali?
* Globalno, oko 13% proizvedene hrane gubi se između žetve i maloprodaje. Značajne količine se takođe rasipaju u maloprodaji i na nivou potrošnje.
*Procenjuje se da se 17% ukupne globalne proizvodnje hrane baca u domaćinstvima, u prehrambenim uslugama i u maloprodaji zajedno.
*Između 691 i 783 miliona ljudi suočilo se sa glađu 2022.godine.
*Hrana koja je izgubljena i bačena čini 38% ukupne potrošnje energije u globalnom sistemu ishrane.
TAČNO NA OVOM MESTU BI MOGAO POČETI TREĆI SVETSKI RAT: Putin ga smatra svojom teritorijom, NATO trupe već raspoređene
OVAJ snegom prekriveni granični most između dve srednjovekovne tvrđave u delu Estonije gde se govori ruski, mogao bi biti mesto gde će započeti treći svetski rat, piše Politiko.
26. 12. 2024. u 08:55
POJAVILA SE ŠOK TVRDNjA: "Rusi su oborili avion u Kazahstanu, pogledajte tragove eksplozije na repu letelice"
AVION Azerbejdžan erlajnsa, koji se 25. decembra srušio na putu za Rusiju, možda je oboren ruskom raketom zemlja-vazduh, prema izveštajima ruskih medija koji nisu naklonjeni Kremlju i ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.
26. 12. 2024. u 07:44
A POSLEDICE? Kina gradi najveću hidroelektranu na svetu - iseliće milione ljudi, "keširaće" neverovatne 35 milijarde dolara
PROIZVODIĆE trostruko više od 88.2 milijarde kWh, koliki je projektovani kapacitet trenutno najveće hidroelektrane na svetu - "Tri klanca" u centralnoj Kini.
26. 12. 2024. u 14:37
Komentari (0)