PUTIN SPREMAN DA SE ODREKNE DELA TERITORIJE: Najnovija ponuda ruskog lidera na stolu, evo šta nudi Ukrajini

VLADIMIR Putin zahteva da Ukrajina preda ceo istočni deo svoje države poznat kao Donbas, da se odrekne ambicija da se pridruži NATO, ostane neutralna i drži zapadne trupe van zemlje, rekla su za Rojters tri izvora upoznata sa razmišljanjem na najvišem nivou Kremlja.

Foto: AP

Ruski predsednik sastao se sa Donaldom Trampom na Aljasci u petak na prvom rusko-američkom samitu za više od četiri godine i gotovo ceo njihov tročasovni zatvoreni sastanak potrošio na diskusiju o tome kako bi mogao izgledati kompromis o Ukrajini, naveli su izvori koji su tražili anonimnost da bi razgovarali o osetljivim pitanjima.

Govoreći kasnije pored Trampa, Putin je rekao da će sastanak, kako se nada, otvoriti put ka miru u Ukrajini - ali nijedan lider nije izneo detalje o tome o čemu su razgovarali.

U najdetaljnijem ruskom izveštavanju do sada o Putinovoj ponudi na samitu, Rojters je uspeo da iznese konture onoga što bi Kremlj želeo da vidi u mogućem mirovnom sporazumu kojim bi se okončao rat u kojem su poginule i povređene stotine hiljada ljudi.

U suštini, rekli su ruski izvori, Putin je ublažio teritorijalne zahteve koje je izneo u junu 2024, kada je tražio da Kijev ustupi čitave četiri oblasti koje Moskva smatra delom Rusije: Donjeck i Lugansk u istočnoj Ukrajini - koji čine Donbas - plus Herson i Zaporožje na jugu.

Kijev je te uslove odbio kao ravne kapitulaciji.

U svojoj novoj ponudi, ruski predsednik ostaje pri zahtevu da se Ukrajina potpuno povuče iz delova Donbasa koje još kontroliše, rekla su tri izvora. Zauzvrat, međutim, Moskva bi zamrznula borbene linije u Zaporožju i Hersonu, dodali su oni.

Rusija kontroliše oko 88% Donbasa i 73% Zaporožja i Hersona, prema procenama SAD i otvorenim izvorima.

Moskva je takođe spremna da preda male delove oblasti Harkov, Sumi i Dnjepropetrovsk u Ukrajini koje kontroliše, kao deo mogućeg sporazuma, rekli su izvori.

Putin ostaje pri svojim ranijim zahtevima da se Ukrajina odrekne svojih ambicija za pristupanje NATO-u i da se dobije pravno obavezujuće obećanje vojnog saveza pod vođstvom SAD da se neće dalje širiti na istok, kao i da se uvedu ograničenja ukrajinskoj vojsci i postigne dogovor da nijedne zapadne trupe neće biti raspoređene na terenu u Ukrajini kao deo mirovnih snaga, rekli su izvori.

Ipak, dve strane ostaju daleko jedna od druge, više od tri godine nakon što je Putin poslao hiljade ruskih vojnika u Ukrajinu u punu invaziju koja je usledila nakon aneksije Krimskog poluostrva 2014. i produženih borbi na istoku zemlje između separatista koje podržava Rusija i ukrajinskih trupa.

Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine nije odmah dalo komentar na predloge.

Predsednik Volodimir Zelenski je više puta odbacio ideju povlačenja sa međunarodno priznatih ukrajinskih teritorija kao deo sporazuma, i rekao da industrijski region Donbas služi kao tvrđava koja zadržava ruske prodore dublje u Ukrajinu.

"Ako govorimo o jednostavnom povlačenju sa istoka, mi to ne možemo učiniti", rekao je on novinarima u komentarima koje je Kijev objavio u četvrtak. "To je pitanje opstanka naše zemlje, koje uključuje najsnažnije odbrambene linije."

Pridruživanje NATO-u, u međuvremenu, predstavlja strateški cilj upisan u ustav zemlje i Kijev ga vidi kao svoju najpouzdaniju bezbednosnu garanciju. Zelenski je rekao da nije na Rusiji da odlučuje o članstvu u savezu.

Bela kuća i NATO nisu odmah odgovorili na zahteve za komentar na ruske predloge.

Politički naučnik Semjuel Čarap, predsednik za Rusiju i Evroazijsku politiku u RAND-u, američkom globalnom tink-tenku, rekao je da svaki zahtev da se Ukrajina povuče iz Donbasa ostaje apsolutno neprihvatljiv za Kijev, i politički i strateški.

"Otvorenost za 'mir' pod uslovima koji su kategorički neprihvatljivi za drugu stranu može biti više performans za Trampa nego znak istinske spremnosti na kompromis", dodao je on. "Jedini način da se to proveri jeste da se započne ozbiljan proces na radnom nivou kako bi se razradili ti detalji."

Tramp: Putin želi da se rat okonča

Ruske snage trenutno kontrolišu petinu Ukrajine, područje približno veličine američke savezne države Ohajo, prema procenama SAD i otvorenim izvorima.

Tri izvora bliska Kremlju rekla su da je samit u gradu Enkoridž na Aljasci doneo najbolju šansu za mir od početka rata jer su postojali konkretni razgovori o ruskim uslovima i jer je Putin pokazao spremnost da popusti.

"Putin je spreman za mir - za kompromis. To je poruka koja je preneta Trampu", rekao je jedan od ljudi.

Izvori su upozorili da Moskvi nije jasno da li bi Ukrajina bila spremna da ustupi ostatak Donbasa, i da će, ako to ne učini, rat biti nastavljen. Takođe, nije bilo jasno da li bi Sjedinjene Države dale bilo kakvo priznanje teritorijama pod ruskom kontrolom u Ukrajini, dodali su oni.

Četvrti izvor rekao je da, iako su ekonomska pitanja za Putina sekundarna, on razume ekonomsku ranjivost Rusije i razmere napora potrebnih da se ide mnogo dalje u Ukrajinu.

Tramp je rekao da želi da okonča "krvoproliće" i da bude upamćen kao "predsednik mirotvorac". On je u ponedeljak rekao da je počeo da organizuje sastanak između ruskog i ukrajinskog lidera, kojem bi usledio trilateralni samit sa američkim predsednikom.

"Verujem da Vladimir Putin želi da se rat okonča", rekao je Tramp pored Zelenskog u Ovalnoj kancelariji. "Uveren sam da ćemo uspeti da rešimo to."

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je u četvrtak da je Putin spreman da se sastane sa Zelenskim, ali da sva pitanja prvo moraju biti razrađena i da postoji pitanje o autoritetu Zelenskog da potpiše mirovni sporazum.

Putin je više puta dovodio u pitanje legitimitet Zelenskog jer mu je mandat isticao u maju 2024, ali zbog rata novi predsednički izbori još nisu održani. Kijev kaže da Zelenski ostaje legitimni predsednik.

Lideri Britanije, Francuske i Nemačke rekli su da su skeptični da Putin želi da okonča rat.

Bezbednosne garancije za Ukrajinu

Trampov specijalni izaslanik Stiv Vitkof imao je ključnu ulogu u pripremi puta za samit i najnoviji pokušaj mira, rekla su dva ruska izvora.

Vitkof se sastao sa u Kremlju 6. avgusta sa Putinom, rekao je njegov savetnik Jurij Ušakov. Na sastanku, Putin je jasno preneo Vitkofu da je spreman na kompromis i izneo konture onoga što bi mogao da prihvati za mir, prema dva ruska izvora.

Ako bi Rusija i Ukrajina mogli da postignu dogovor, postoje različite opcije za formalan sporazum - uključujući mogući trostrani sporazum Rusija-Ukrajina-SAD koji bi bio priznat u Savetu bezbednosti UN, rekao je jedan od izvora.

Druga opcija je povratak na neuspele istanbulske sporazume iz 2022, gde su Rusija i Ukrajina razgovarale o trajnoj neutralnosti Ukrajine u zamenu za bezbednosne garancije od pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN: Britanije, Kine, Francuske, Rusije i Sjedinjenih Država, dodali su izvori.

"Postoje dva izbora: rat ili mir, a ako nema mira, onda je više rata", rekao je jedan od ljudi.

(Rojters)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije