ŠTA JE RADIKULOPATIJA: Bol praćen smanjenim osećajem za dodir

Sigurno nije prva bolest koja bi vam pala na pamet ako biste kod sebe primetili smanjen osećaj za dodir, utrnulost prstiju, bol, pa i paresteziju. I, dok pijete suplemente na svoju ruku uz neizbežno bodrenje sebe rečenicom „proći će, nije mi ništa“, pa potom, kad ipak ne nestane kao rukom odnešeno, lutate od doktora do doktora u potrazi za dijagnozom, radikulopatija može da napreduje u vašem organizmu, sve više vas onesposobljavajući za obavljanje svakodnevnih aktivnosti.

Foto Shutterstock Privatna arhiva

Šta je radikulopatija, zbog čega nastaje, kako se leči i još mnogo toga vezano za ovu temu objašnjava nam pukovnik prof. dr sc. med. Ranko Raičević, načelnik Klinike za neurologiju VMA:

- Radikulopatija je klinički entitet koji podrazumeva fenomenologiju koju prati oštećenje jednog ili više živaca kao posledica trpljenja mehaničkim pritiskom, a zbog degenerativnih promena struktura pršljenova i/ili intervertebralnih diskusa. Ovaj klinički sindrom obuhvata znake i simptome oštećenja korenova i živaca i zavisi od segmenta kičmenog stuba koji je zahvaćen, kao i od toga koji deo živca je oštećen: motorni, senzitivni, oba, autonomni.

Koji deo kičme najčešće zahvata?

- Moguća je u svakom segmentu kičmenog stuba, ali je zbog povećane mobilnosti ovih regija najčešća u cervikalnom i lumbalnom segmentu. Ako se radi o radikulopatiji u cervikalnom segmentu, bolovi, utrnulost, parestezije, smanjena trofičnost se javljaju u rukama i šakama, a ako je u lumbalnom i sakralnom segmentu onda su simptomi i znakovi trpljenja živaca vezani za noge. Retko mogu biti oštećeni i kontrola mokrenja i stolice (sindrom konjskog repa: syndrom caude equine). Ovo poslednje je hitno neurološko stanje zbog moguće retencije (zadržavanje urina, nemogućnost pražnjenja bešike).

Zbog čega nastaje?

- Radikulopatije su najčešće posledica degenerativnih promena kičmenih pršljenova, tela i nastavaka kao degeneracije i hernijacije međupršljenskih - intervertebralnih diskova između pršljenskih tela, koje inače amortizuju efekat kompresije na kičmene korenove i periferne nerve.

Kako teče taj proces?

- Sam proces hernijacije se odvija kroz nekoliko faza: prvo se javlja anularno bubrenje diska, potom dolazi do prskanja fibroznog omotača i minimalnog „curenja“ diskalnog sadržaja, a potom i do prolapsa (ispadanja, protruzije) kada značajan deo diskalnog materijala pritiska pripadajuće korenove i izaziva najčešće bolove u određenim regionima. Ako proces traje ili progredira na ovo se nadovezuje slabost mišića, koji su inervisani od pritisnutog živca, te se javljaju slabost ruke, šake, stopala i slično. Sa napredovanjem degenerativnih promena kičmenog stuba, sa potencirajućim efektom skolioze ili kifoze, može doći i do suženja stenoze spinalnog kanala koji takođe predstavlja uzrok radikulopatija u značajnom broju slučajeva. Takođe, u uzroke radikulopatije spadaju i spondiloza i tumori kičmenog stuba, ovojnica, korenova i same medule.

BITNO JE KAKO PODIŽEMO TERET

Koji simptomi ukazuju na nju?

- Tipična klinička slika radikulopatija obuhvata bol koji može biti umeren do izuzetno jak, potencira se pokretima, zatezanjem mišića, stajanjem i sedenjem. Bol je najčešće praćen oštećenjem osećaja za dodir uz prisutne znake snižene, ili pak pojačane, bolne osetljivosti pojedinih regija tela u zoni inervacije kompromitovanog živca. Neretko se javljaju parestezije, tj. peckanje, mravinjanje, žarenje, iako su ovo simptomi više vezani za čisti neuropatski bol. Ponekad kod pacijenta može da postoji i nesiguran hod.

Kako se dijagnostikuje?

- Dijagnoza radikulopatije se postavlja na osnovu iscrpne anamneze - razgovora o tegobama, načinu ispoljavanja i nastanka, trajanju i širenju smetnji. Uz ovo je nezaobilazan detaljan neurološki klinički pregled, gde se registruju simptomi i znaci trpljenja korenova i njihova fenomenologija. Potvrda se postiže RT pregledima, a definitivna dijagnoza postavlja se putem MRI pregleda, sa i bez kontrasta (ređe KT), uz nezaobilaznu elektromioneurografiju. Ove metode pokazuju morfologiju pogođenih struktura (MRI i KT), a EMNG ukazuje na karakter, kvalitet i stepen oštećenja.

Može li se lečiti i izlečiti?

- Lečenje je u većini slučajeva konzervativno: koriste se nesteroidni antireumatici, kortikosteroidi, miorelaksansi, sedativi, vitamini, fizikalna terapija.

Dolazi li nekada i do operacije?

- U jasno definisanim slučajevima kod značajnog dela pacijenata neophodno je hirurško lečenje, bilo klasičnim metodama, bilo mikrodisekcijom pod mikroskopom, a uključuje diskotomiju, laminoktomiju, sa ili bez spinalne fuzije i stabilizacije. U novije vreme se primenjuju i metode endoskopske operacije diskus hernija sa povoljnim ishodom. Uz ovo, u strogo definisanim slučajevima, ima mesta za kiropraktične metode, ali samo od strane lekara sertifikovanih za ovu metodu, a u mere fizikalne terapije odavno je uključena i akupunktura.

Šta bi moglo preventivno da se uradi da bi se izbegla bolest?

- Prevencija radikulopatije se svodi na redovnu fizičku aktivnost, vođenje računa o telesnoj težini, pravilan stav tokom fizičkih aktivnosti i podizanja tereta, kao i izbegavanje dugotrajnog sedenja.

Ako se ne dijagnostikuje na vreme i ne leči, da li se može iskomplikovati i kako?

- Radikulopatija, ako se zanemari, a osobito ako se nastavi sa neadekvatnom fizičkom aktivnošću, može napredovati i izazvati trajnu slabost mišića ruku ili nogu, sa trajnim invaliditetom. Ili može imati za posledicu nekontrolisanje mokrenja i stolice i seksualnu disfunkciju.

Da li i bavljenje određenim vrstama profesija utiče na obolevanje od radikulopatije?

- Nema posebne profesije koja je diskluzivno opasnija za ovaj problem, ali generalno rad sa teškim teretom u nepovoljnom položaju je način najlakšeg nastanka i progresije poremećaja. Osim nabrojanih mera lečenja potrebno je obezbediti uslove za rad sa razumevanjem teškoća kroz koje ovi pacijenti prolaze: češće pauze, promena radnog mesta, solidarnost, a potrebna je i empatija - i porodice i radnog okruženja.

Razvijaju li se i neke prateće, pridružene bolesti uz nju?

- Najčešći pratilac hronične radikulopatije je poremećaj raspoloženja koji se može razviti u pravu depresiju.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije