PRANJE POČINJE VEĆ OD PRVOG ZUBIĆA: Važnost primarne prevencije u dečjoj stomatologiji

"Mama, boli me zub!". U momentu u kom vam dete ovo kaže, već je kasno za preventivni pregled stomatologa, pa morate hitno da rešavate nastale posledice.

Foto Shutterstock

No, da biste uzroke otkrili na vreme, potrebno je sa održavanjem oralne higijene kod vašeg mališana započnete odmah po rođenju. Poznato je da deca (a i pojedini odrasli) imaju strah od stomatologa, a zube peru nevoljno, neredovno i neadekvatno. Roditelje mahom to previše ne zabrinjava, jer se vode parolom da je reč o mlečnim zubima koje će svakako naslediti stalni, pa će se o njihovom zdravlju "propisno" brinuti. Međutim, to je velika greška koja može da ostavi trajne ili teže izlečive posledice na dečje zube i vilicu uopšte. Da je, naročito kod najmlađih, bolje sprečiti nego kasnije dugotrajno lečiti, potvrđuje nam i prof. dr Zoran Mandinić, specijalista preventivne i dečje stomatologije sa Klinike za dečju i preventivnu stomatologiju, Stomatološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu:

 U kom uzrastu bi deca trebalo da počnu da peru zube?

- Sa održavanjem oralne higijene treba započeti odmah po rođenju kada bi majke, tada još bezube zubne lukove novorođenčeta, trebalo da nakon svakog podoja prebrišu sterilnom gazom ili silikonskim naprstkom. Sa pranjem zuba se započinje čim nikne prvi mlečni, a to je najčešće oko šestog meseca života novorođenčeta, mada se dešava da iznikne i ranije, oko četvrtog meseca. Preporuka je da se i jedan jedini iznikao mlečni zub četka četkicom predviđenom za taj uzrast i pastom za zube sa fluoridima.

Foto: Free Images Pixabay

 Na koji način i koliko često bi mališani trebalo da ih peru? Kako ih privoleti na to?

- Za uspešno održavanje oralne higijene neophodno je zadovoljiti pet faktora, a to su: tehnika održavanja, sredstva za održavanje oralne higijene, učestalost, redovnost i dužina trajanja četkanja. Od svih njih najvažniji je dužina četkanja zuba, jer i sa nepravilnom tehnikom održavanja oralne higijene, ukoliko je dužina četkanja adekvatna, uklonićemo više dentalnog plaka u odnosu na "kratko" četkanje pravilnom tehnikom. Kada je reč o učestalosti pranja, preporuka je da to radimo posle svakog obroka tokom 24 časa. Minimalno, ono obavezno koje ne bismo smeli da propustimo, je prvo jutarnje četkanje i pranje zuba pred spavanje. Motivacija pacijenta je od izuzetnog značaja, a postiže se prvom posetom dečjem stomatologu, kroz njegov individualno-zdravstveno-vaspitni rad prvenstveno sa roditeljem.

* Kako bi u tom periodu trebalo da održavaju higijenu usta i zuba?

- U zavisnosti od uzrasta deteta, primenom odgovarajućih sredstava za održavanje oralne higijene, savetuje se četkanje zuba uz pomoć roditelja, koji je glavni supervizor do šeste ili sedme godine života, dok dete ne stekne dovoljnu manuelnu spretnost da samo to radi. Slikovito, mi volimo da naglasimo da "roditelji peru zube deci dok god ih i kupaju".

Kakvim četkicama je preporučljivo da to čine?

- Preporuke stomatologa o izboru sredstava, četkice, interdentalne četkice i konca, paste za zube i rastvora za ispiranje usta od velike su važnosti. Postoje manuelne i električne četkice. Deca su često motivisanija da četkaju zube električnim četkicama zbog nedovoljne manuelne spretnosti u tom periodu rasta i razvoja, ali i dovitljivosti proizvođača da izradom "muzičkih" četkica i onih sa junacima iz crtanih filmova, stimulišu mališane da održavanje oralne higijene za njih bude prijatna aktivnost. Sa druge strane, za manju decu se savetuje da glava četkice bude što manja, a telo, odnosno drška, što masivnija radi lakše manipulacije u malim ustima deteta. Istovremeno, savetuje se da tvrdoća vlakana, i kod manuelnih i električnih četkica, bude mekana - "soft", što je preporuka Svetske zdravstvene organizacije i Evropske akademije za dečju stomatologiju, u svrhu prevencije nastanka erozivnog trošenja tvrdih zubnih tkiva vlaknima četkica koja su srednje tvrda ili tvrda.

Kojom vrstom paste bi trebalo to da rade?

- Paste su pomoćno sredstvo za održavanje oralne higijene, pa je četkanje zuba moguće i bez njih, primenom osnovnih sredstava (četkice, interdentalne četkice, konca za zube, aparata sa vodenim mlazom). Međutim, paste sa fluoridima predstavljaju "nosač" fluorida, pa je njihova upotreba esencijalna u profilaksi karijesa, naročito u Srbiji, gde je voda za piće siromašna ovim jedinjenjima fluora. Roditeljima se savetuje da uvek biraju pastu sa fluoridima u koncentraciji od 1000 ppmF, za uzrast od nicanja prvog mlečnog zuba do šeste godine života deteta. Razlika je u tome što bi količina istisnute paste za uzrast od nicanja prvog mlečnog zuba do druge godine trebalo da bude veličine zrna pirinča, a od druge do šeste kao zrno graška, čime se sprečava zadesno gutanje paste sa fluoridima i ostvaruje optimalan karijes protektivni efekat.

U čemu najčešće greše roditelji kada je u pitanju briga o zubima mališana?

- Najviše u neadekvatnoj ishrani. U najranijem periodu po rođenju, važno je obratiti pažnju na dojenje, naročito na noćne podoje, koji se savetuju samo do nicanja prvog mlečnog zuba, a dnevni do prve godine života, uz izbegavanje bočice sa cuclom i prelazak na ishranu uz pomoć kašičice i čaše nakon dojenja. Humano mleko bogato je mlečnim šećerom-laktozom i izaziva cirkularni karijes.

Kada mogu da se nagoveste buduće poteškoće poput potrebe za protezom zbog nepravilnog položaja zuba?

- Nepravilnosti rasta i razvoja vilica mogu da se uoče u prvim godinama života deteta, još dok su prisutni samo mlečni zubi. Zbog toga je neophodan što raniji kontakt sa dečjim stomatologom kako bi se na vreme izbegle loše navike koje doprinose nastanku ortodontskih anomalija, tiskanje jezika, sisanje prsta, grickanje olovke i stranih predmeta. Najčešća ortodontska anomalija koja se najranije ispoljava je frontalno otvoren zagrižaj, nastao kao posledica dugotrajnog dojenja ili sisanja palca. Korigovanjem štetnih navika uz pomoć vestibularne ploče i promene ponašanja deteta, ali i roditelja, delovanjem blagih korektivnih interceptivnih zahvata, mogu da se spreče veće ortodontske nepravilnosti.

Foto: Shutterstock

Koliko često bi mališani sa mlečnim zubima trebalo da idu na kontrole, a koliko deca sa stalnim zubima?

- U zavisnosti od rizika pacijenta za nastanak karijesa, kod onih sa visokim rizikom savetuje se dolazak na kontrolne preglede svaka tri meseca.

Koji su prvi pokazatelji da nešto sa zubima nije u redu?

- Kavitet ili "rupa u zubu" predstavlja terminalni simptom karijesa-oboljenja koje je u usnoj duplji prisutno mnogo pre nego što se kavitet na zubu javio. Unutar redovnih kontrolnih pregleda trebalo bi da kroz anamnezu-razgovor sa pacijentom ustanovimo njegove navike u ishrani, oralnoj higijeni i fluor profilaksi. Ako su prisutna odstupanja, neophodno je upozoriti ga o mogućim posledicama, karijesu. Takođe, postoje i fabrički, gotovi testovi, kojima se meri puferski kapacitet pljuvačke, pH, nivo streptococcus mutansa i lactobacillusa, mikroorganizama zaduženih za nastanak karijesa. Na osnovu vrednosti testova za dijagnostiku rizika za nastanak karijesa, pacijente svrstavamo u grupu niskog, srednjeg i visokog rizika. Upražnjavanjem loših navika kod kuće, poput neadekvatne ishrane i oralne higijene, kao i nedovoljne fluor profilakse, pacijent je već oboleo od karijesa, a da toga nije svestan, pa je samo pitanje vremena kada će se pojaviti na nekom od prisutnih zuba kavitet tj. "rupa u zubu". Istovremeno, bela mrlja predstavlja ranu karijesnu leziju gleđi i prvi pokazatelj njene demineralizacije. U toj fazi karijesa, korekcijom ishrane, pravilnom oralnom higijenom i adekvatnom fluor profilaksom, moguće je zaustaviti dalje napredovanje karijesne lezije, bele mrlje, bez upotrebe stomatološke mašine.

U kojoj meri vrsta hrane ili pića koju konzumiraju utiče na bolesti i loš kvalitet zuba?

- Hrana bogata ugljenim hidratima pogubna je za zdravlje tvrdih zubnih tkiva. Kada govorimo o kariogenoj hrani (slatkiši, šećeri u voću pa čak i ceđenom, sokovi), moramo biti svesni i skrivenih šećera prisutnih u slanim grickalicama, čak i kečapu. Učestalo unošenje šećera pomalo a često pogubno je za gleđ zuba, pa se savetuje uobročenost (tri do pet obroka dnevno), sa konzumiranjem slatkiša samo jednom dnevno, najčešće posle ručka. Skandinavci imaju tokom nedelje sweet day (slatki dan) kada je dozvoljeno konzumiranje slatkiša, uz apsolutnu apstinenciju tokom ostalih dana u sedmici. Poseban osvrt je na sokovima i mleku, jer su čak i prirodni, ceđeni sokovi, veoma kariogeni. Savetuje se konzumiranje vode kao jedinog "zdravog napitka" između obroka, a naročito noću.

Preporučujemo

Dr Novosti

0 0

SUPLEMENTACIJA, ZA ILI PROTIV: I previše vitamina C može da naškodi

10. 04. 2024. u 06:45

Dr Novosti

0 9

OD BOLOVA U STOMAKU, DO MRŠAVLjENjA: 7 blagotvornih uticaja pirinčane vode na organizam

09. 04. 2024. u 07:30

Dr Novosti

0 7

MLADI CRNI LUK: Zašto treba jesti što više ovog povrća

07. 04. 2024. u 06:45

Dr Novosti

0 4

RAMONDA NIJE SAMO JAK SIMBOL: Biljka feniks - Nada za Parkinsonovu i Alchajmerovu bolest

04. 04. 2024. u 15:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije