Panorama

TRANSGENERACIJSKI PRENOS OBRAZACA PONAŠANJA: Kako nam preci utabavaju životni put

Бојана Јовановић

03. 07. 2024. u 07:30

"Spretnost je prešla sa dede na unuka, ista si pokojna prababa, moji nisu bili takvi, tu si na očevu familiju..." samo su neke od rečenica koje smo često čuli tokom života, a odnose se na osobine koje nas obeležavaju, nasleđene od predaka.

ТРАНСГЕНЕРАЦИЈСКИ ПРЕНОС ОБРАЗАЦА ПОНАШАЊА: Како нам преци утабавају животни пут

Foto Shutterstock

Međutim, to je samo lako vidljivi vrh ledenog brega kada je reč o svemu onome što se prenosi iz generacije u generaciju, dobrom i lošem, što nas određuje kao ličnost, a čega najčešće nismo ni svesni. Ponekad osećamo kao da nam nešto "jače od nas" šapuće kako da se ponašamo, a najčešće čak ni to ne primećujemo, već samo živimo po različitim obrascima ponašanja. Šta su transgeneracijska prenošenja i još štošta značajno o ovoj zanimljivoj temi objašnjava nam profesor Vlado Ilić, učitelj "Poretka ljubavi":

- To je osnova na kojoj je baziran naš život, hteli mi to ili ne. Nismo samonikli. Nismo pali ni sa Venere ni Marsa, iako ponekad to tako deluje. Iza nas su naši preci. Oni su sejali, mi danas žanjemo. Uzmimo, na primer, samo roditelje jednog deteta i njihove roditelje. U tri generacije koliko nas ima? Sedmoro: mama, tata, babe, dede sa obe strane. Ako na isti način pogledamo samo poslednjih nepunih hiljadu godina, približno nas ima osam i po milijardi. Za samo hiljadu godina bilo je neophodno osam i po milijardi direktnih predaka da biste vi sada sedeli ovde sa mnom, a čovek postoji više miliona godina. Možete li da zamislite tu ogromnu reku predaka? Svi su oni stajali u životu, odvajkada život dobijali i davali ga dalje, do vas. Da ne uzimamo u obzir život koji je u drugim oblicima i formama postojao pre nastanka čoveka. U ontogenezi imamo proktično brzu rekapitulizaciju filogeneze. Gotovo deset odsto informacija u našoj DNK strukturi sačinjeno je od genetskih informacija virusa.

Prepoznajte matricu ponašanja

Kako da prepoznamo da nešto nije naše, autentično, već je "kodirano" ranije?

- To uglavnom ne prepoznajemo odmah. Najčešće krivimo onog drugog, bivšeg pa sadašnjeg ili nekog trećeg, i dok krivimo druge ne dozvoljavamo sebi da se suočimo sa sobom. Da bismo prepoznali matricu našeg ponašanja neophodno je da dozvolimo sebi da se odmaknemo korak i pogledamo širu sliku. Kada nam se, na primer, uvek dešava isto, kada u partnerskim odnosima uvek dođemo do jedne tačke i tu se posvađamo, napustimo voljenu osobu ili ona nas, to nam na vrlo jasan način govori da takvo ponavljanje ne mora da ima veze sa nama već s nečim što iz prošlosti nosimo u svojoj genetskoj strukturi.

Šta to znači?

- Da li smo bolesni ili zdravi, plašljivi ili hrabri, neraspoloženi ili srećni, kockari, gubitnici ili pobednici, žrtve ili ubice, da li smo uspešni.., zavisi u velikoj meri od toga šta su proživeli naši preci. Svaka emocija, sve što su oni doživeli, kroz šta su prošli, sve je zapisano u našim genima. Kada neko svira violinu ili je dobar umetnik, dobar ekonomista, onda se kaže "kako si dobar ekonomista na dedu, ili dobra umetnica na babu, ili dobar violinista na tetku"... Retko čujemo da se za nekoga kaže "kakav si kriminalac na pradedu". Volimo da gledamo i vidimo pozitivne stvari. Ali u naše gene su utisnute sve informacije, pa i negativne. To je davno spoznala i medicina, pa lekari pri anamnezi pitaju o naslednim bolestima. Dakle, sve informacije od prapočetka postojanja života utisnute su u našu genetsku strukturu.

Da li, uz genetiku, postoji još nešto što ima uticaja na nas?

- Da, mi nismo samo puki produkt genetike, to je samo jedan deo, a drugi je morfogenetika, ono što se prenosi energetski, morfogenetskim poljima. Kada se spoje jedno sa drugim (genetika i morfogenetika), to može na život da utiče veoma produktivno, ali istovremeno može da bude i osnova za nastanak blokada sa kojima se nosimo u životu. Treći deo čine sva naša iskustva u ovom životu. Mnoga su determinisana genetskim i morfogenetskim zapisima koje nosimo, ali ne sva. Veliki uticaj na naš život ima, pre svega, ono što nam se desilo u detinjstvu, nezavisno od toga da li je to sistemsko ponavljanje genetske informacije koju nosimo. Na primer, ako neko rano ostane bez roditelja, ili doživi zlostavljanje ili neku drugu traumu, ili je rođen u ratnim uslovima.., to ostavlja odjek za čitav život.

U PROŠLOSTI JE IZVOR BLOKADA I STRAHOVA

Do koliko kolena unazad može da doseže uticaj transgeneracijskih prenosa na nas?

- O tome imamo vrlo malo informacija. Tako, recimo, u nekim indijanskim kulturama važi mišljenje da možete reći da ste starosedeoci određenog zavičaja tek kada je na tom mestu pokopano sedam prethodnih generacija. Možda zbog toga postoji ideja o tome da se transgeneracijski uticaj može ograničiti na sedam kolena. Neki to ograničavaju na tri, drugi na deset kolena... Iz iskustva mogu reći da to uopšte ne možemo da ograničimo. U jednom konstalacijskom radu smo, na primer, otišli 17 generacija unazad. To je bio rad učesnika koji je tada prvi put bio na seminaru. Ne dešava se često da svesno odemo tako daleko. Istovremeno imamo situacije u konstalacijskim radovima u kojima, na nivou koji nije dostupan našoj kognitivnoj svesti, odemo mnogo dalje u prošlost dok ne dođemo na mesto izvora blokada, strahova ili bolesti u ovom životu ovde i sada. Govorimo o genetskom nasleđu, genetskim bolestima.., ali ne znamo dokle to doseže. Ne samo zato što više ne poznajemo naše pretke. Možda znamo do prababe ili čukundede, retko ko zna dalje. Nema priča i saznanja o tome ili, ako ih ima, one su uglavnom umotane i ko zna koliko puta ispričane, možda ulepšane, u svakom slučaju promenjene, tako da nemamo autentičnih kognitivnih saznanja, ali imamo emotivnih i energetskih.

Dozvolite sebi da budete drugačiji

Kako se suprotstavljamo transgeneracijskom prenosu?

- Neophodno je da se suočimo sa uzrokom teme koja nas "žulja" i da dozvolimo sebi da smemo biti drugačiji. Iako je iz mog iskustva transformacija najčešće moguća, to se ne dešava uvek odmah, nekad treba vremena za nju... Za suočavanje i promenu treba hrabrosti, jer je jednostavnije ići kolotečinom, dobro utabanom stazom ponavljati isto. Kada priznamo da smo isti kao naš predak, s kim smo upleteni, otvaramo sebi vrata da postanemo drugačiji.

Kako to izgleda u praksi?

- Ispričaću vam primer učesnika koji je pre više od 10 godina došao na seminar zbog svoje zdravstvene teme - tromboze, zbog čega je redovno morao da pije lekove. Kako više nije želeo da bude ovisnik o medikamentima, došao je da se suoči sa uzrokom svoje bolesti. U konstalacijskom radu smo stigli do 30-godišnjeg rata u 15. veku, kada je jedan od njegovih predaka iskrvario od zadobijenih povreda na ratištu, naočigled voljene supruge i njihovog malog sina. Ta duboka trauma doprinela je da se u njegovoj genetskoj strukturi etablira informacija koja je dovela do pojave tromboze kao nasledne bolesti u najmanje pet poslednjih generacija. Da se to ne bi ponovilo, organizam u narednim generacijama generiše sve gušću krv – kako ne bi ponovo došlo do smrti iskrvarenjem, što prelazi u drugi ekstrem i doprinosi trombozi. Kada je u radu uzrok izašao na videlo, došlo je do spontanog isceljenja, on je u roku od jednog meseca prestao da pije lekove i dobro mu je i dan-danas.

Šta sve može da se prenese na ovaj način?

- I loše i dobro. Na početku sam pomenuo neke od naslednih vrlina. Ali isto tako i inteligencija, izgled, boja kose i očiju, oblik nosa, veličina polnog organa, interesovanja, matrice ponašanja, ljubavni i drugi partnerski odnosi, strahovi, blokade, bolesti, loš ili dobar imunitet... Možda bi u ovom kontekstu bilo jednostavnije odgovoriti na pitanje šta se ne prenosi na ovaj način. Kako na ličnom, tako i na kolektivnom nivou. Različite teme se sistemski ponavljaju, kako u malom tako i u velikom. Sistemska ponavljanja možda jednostavnije možemo shvatiti ako ih pogledamo u velikom istorijskom kontekstu.

Možete li navesti neka?

- U toku sveopšteg velikog stradanja u Drugom svetskom ratu, imali smo i do tada nezapamćeno stradanje i genocid nad Srbima, Romima i Jevrejima. Nakon nepune polovine veka to se ponavlja na našem podneblju, pa smo opet imali stradanje u bratoubilačkom ratu pri raspadu Jugoslavije, pre svega stradanje Srba, Hrvata, Bosanaca i svih drugih koji su učestvovali u tome. Znanje o tome se politički zloupotrebljava, pa smo danas ponovo svedoci kako se unosi nemir i zvecka oružjem na prostorima Balkana. Sistemsko ponavljanje imamo i na Bliskom istoku. Jevreji, koji zbog velikog stradanja na poklon dobijaju državu, ne uspevaju da sebi priušte život u miru. Previše žrtveno-ubilačke energije nose u svom genetskom zapisu. I tako bivše žrtve postaju ubice nad komšijama Palestincima, koji postaju nove žrtve. Slično se desilo i Ircima koji su se otisnuli u Novi svet, kako više ne bi bili ugnjetavani od strane Engleza. Žrtveno-ubilačka energija i njihov zavet "nikad više žrtva" dovode do toga da bivše žrtve postaju nove ubice - nad starosedeocima američkog kontinenta ubijajući do istrebljivanje Indijance. To je jedan nivo.

Ima ih više?

- Ima ih mnogo, kako na kolektivnom tako i na individualnom nivou. Jedan od nivoa je zdravlje, drugi je vezan za nasledne bolesti, sledeći za uspešnost, pa za činjenicu da je neko pobednik a neko gubitnik, naredna se ogleda u kukavičluku ili hrabrosti, u lošem ili dobrom raspoloženju, zatim u osećanju manje vrednosti, sreće, u bolesnoj ili zdravoj seksualnosti, u dobrim ili lošim partnerskim odnosima...

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
Stigla vam je jedna 110 godina stara poruka sa fronta

Stigla vam je jedna 110 godina stara poruka sa fronta