Panorama

ONO NAM POMAŽE DA DIŠEMO: Koliko kiseonika proizvodi drvo

Бојана Јовановић

03. 08. 2024. u 16:33

DRVEĆE diše, baš kao i mi. Ali, za razliku od nas, ono tom prilikom ne uvlači kiseonik već ugljen-dioksid. Potom otpušta kiseonik, pomažući i nama da dišemo.

ОНО НАМ ПОМАЖЕ ДА ДИШЕМО: Колико кисеоника производи дрво

Foto Shutterstock

Drveće diše, baš kao i mi. Ali, za razliku od nas, ono tom prilikom ne uvlači kiseonik već ugljen-dioksid. Potom otpušta kiseonik, pomažući i nama da dišemo. Kao i svaki drugi živi organizam, drveće uzima hranljive materije, vodu i sunčevu svetlost da bi proizvodilo energiju i raslo. Međutim, pošto nema pluća, ovaj proces ne možemo videti, jer se dešava na ćelijskom nivou, nevidljivom ljudskom oku. To ga ne čini manje važnim. Zapravo, većina biljaka diše na ovaj način, pročišćavajući vazduh koji nas okružuje.

Sada kada to znamo, hajde da saznamo koliko kiseonika drveće proizvodi. Na to utiče nekoliko faktora, uključujući vrstu drveta, njegovu starost, zdravlje i okruženje. Takođe, drvo ne proizvodi istu količinu kiseonika tokom cele godine, kao ni tokom dana ili noći.

Stara, zrela stabla proizvode više kiseonika od mlađih. Tako, recimo, zrelo drvo hrasta može proizvesti, u proseku, 100.000 litara kiseonika godišnje. To je oko 274 litra kiseonika dnevno – gotovo polovina količine potrebne prosečnom čoveku. Drveće duglazije, bukve, smrče i javora spada među ono koje proizvodi najviše. Vredi znati i da prosečan čovek unese u organizam oko 550 litara kiseonika dnevno. Oni koji vežbaju ili su aktivniji tokom dana mogu u proseku da unose i više, u zavisnosti od nivoa aktivnosti. U svakom slučaju, jednom čoveku dva drveta su dovoljna da bi mu obezbedila kiseonik neophodan za život. Zato nema razloga da čekate – koliko sutra posadite drvo, naravno na odgovarajućem mestu i, što da ne, brinite o njemu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

MOGLO BI UMRETI 4.500 LJUDI Ova zemlja je najugroženija na Zapadnom Balkanu, hitan sastanak u SZO zbog vrućina u Evropi
Svet

0 8

"MOGLO BI UMRETI 4.500 LjUDI" Ova zemlja je najugroženija na Zapadnom Balkanu, hitan sastanak u SZO zbog vrućina u Evropi

JUŽNA Evropa suočava se sa žestokim toplotnim talasom - temperature prelaze 40 stepeni Celzijusa, a u španskoj pokrajini Uelva izmereno je rekordnih 46 stepeni, što je najviša junska temperatura u istoriji zemlje. Istovremeno, Italija, Grčka, Portugalija i Zapadni Balkan takođe beleže rekordne vrućine, praćene šumskim požarima i ljudskim žrtvama.

01. 07. 2025. u 11:45

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
LUKAŠENKO PORUČIO VARŠAVI: Ako Poljska ponovo želi da nestane sa svetske mape - to će biti njen izbor

LUKAŠENKO PORUČIO VARŠAVI: Ako Poljska ponovo želi da nestane sa svetske mape - to će biti njen izbor