NOTR DAM PONOVO OČEKUJE POSETIOCE: Otvaranje katedrale pet godina nakon velikog požara

PET i po godina nakon razornog požara 2019. godine, gotički dragulj Pariza je potpuno rekonstruisan i ponovo otvoren za posetioce kojima će biti "vizuelna poslastica koja oduzima dah".

Foto: Printskrin

Predsednik Francuske Emanuel Makron u pratnji svoje supruge Brižit i nadbiskupa Pariza Lorana Ulriha, započeće program ceremonije otvaranja koja uključuje i zvaničan ulazak u katedralu 7. decembra i prvom katoličkom misom sledećeg dana.

Nakon što budu prikazani najvažniji delovi renoviranja zgrade čija je vrednost od 700 miliona eura, uključujući i masivnu drevnu građu koja zamenjuje srednjovekovni okvir koji je izgoreo u požaru, gde će biti održan govor zahvalnosti pred oko 1300 zanatlija.

Preuređena unutrašnjost je i dalje strogo čuvana tajna, ali sa samo nekoliko slika objavljenih tokom godina označavaju napredak radova.

Ljudi koji su nedavno imali prilike da vide unutršanjost katerdale izjavili su da je "iskustvo zadivljavajuće" i da podignuta katedrala ima "novi sjaj" koji daju oštar kontrast sa prožimajućim mrakom ranije.

- Reč koja će najbolje dočarati taj dan je "sjaj" - rekla je osoba uključena u restauraciju za Bi-Bi-Si i dodao da će ljudi otkriti "sjaj klesanog kamena koji je besprekorne beline kakva nije viđena u katedrali vekovima".

Uveče 15. aprila 2019, širom sveta kružili su snimci vaterne stihije koja je zahvatila krov katedrale, a kasnije kako se toranj iz 19. veka ruši.

Foto: Goran Čvorović

Katerdala čija je struktura već izazivala zabrinutost građana, u to vreme je prolazila kroz rekonstrukciju fasade, a prema teorijama, uzrok požara je cigareta koju je ostavio radnik ili kvar na struji,

Na licu mesta bilo je 600 vatrogasaca koji su se borili sa plamenom 15 sati.

U trenutku se strahovalo za osam zvona koji su se nalazili na severnoj kuli zbog opasnosti od pada što bi srušilo ceo toranj i veći deo zidova katedrale, međutim struktura je sačuvana.

Ono što je uništeno jeste toranj, drvene krovene grede i kameni svog nad središtem transepta i delom naosa, a pričinjena je i velika šteta od pada drva i zidova, kao i od vode iz vatrogasnih ceva.

Srećom, spisak stvari koje su spašene je znantno veći i uključuje sve vitraže, većinu statua i umetničkih dela, kao i svetu relikviju Krunu od trnja.

Oruglje koje važe za druge po veličini u Francuskoj, bile su teško pogođene i oštećene usled dima i prašine ali su uspeli da ih vrate u prvobitno stanje.

Katedralno sveštenstvo je takođe proslavilo određena "čuda", kao što je statua iz 14. veka poznatu kao Bogorodica od stuba koja je za dlaku izbegla da bude smrvljena prilikom pada zida.

Šesnaest masivnih bakarnih statua apostola i jevanđelista koje su okruživale toranj su skinute uled renoviranja fasade samo četiri dana pred požar, te će one ponovo krastiti katedralu.

Predsednik Makron je dan nakon požara obećao ono što se činilo nemogućim, da će Notre Damn biti ponovo otvoren za posetioce u roku od pet godina.

Zakonom je formiran javni organ za upravljanje, a nakon apela je prikupljeno ukupno 846 miliona eura, uglavnom od velikih spozora, ali i od stotina hiljada malih donatora.

Odgovornost je snosio Žan Luis Žorželin, vojni general koji je delio nestrpenje sa odborima i establišmentom.

Njemu se pripisuje univerzalna zasluga za nesumnjivi uspeh projekta, međutim je poginuo u nesreći na Pirinejima u avgustu prošle godine, a nešto kasnije ga je zamenio Filip Jost.

Procenjuje se da je oko 2.000 zidara, stolara, restauratora, krovopokrivača, livničara, stručnjaka za umetnost, vajara i inženjera radilo na projektu - pružajući ogroman podsticaj za francusku umetnost i zanat.

Mnogi zanati - kao što je klesanje kamena - doživeli su veliki porast šegrtovanja kao rezultat publiciteta.

- Projekat Notr Dam bio je ekvivalent Svetskog sajma, na način na koji je bio izlog našeg zanatskog umeća. To je izvanredan izlog na međunarodnom nivou - rekao je Paskal Pajen-Apenseler, čije udruženje promoviše tradicionalne građevinske veštine .

Prvi zadatak bio je da se lokacija učini bezbednom, a zatim da se demontira masivni splet metalnih skela koje su prethodno okruživale toranj, ali su se istopile u vatri i stopile sa kamenim zidovima, prenosi Bi-Bi-Si.

Na početku je morala da se donese odluka o prirodi renoviranja, to jest, da li će se verno rekonstuisati srednjovekovna zgrada i neogotičnke promene koje je Ežen Viole le Dik izvšrio u 19. veku ili će se iskoristiti prilika da zgrada dobije savremeniji izgled.

Pristalice novog dizajna imale su neobične ideje koje uključuju stakleni krov, zeleni "eko krov", masivni plamen umesto tornja i toranj na čijem vrhu je vertikalni laser.

S obzirom na protivljenje stručnjaka i javnost, sve ideje su odbijene i rekonstrukcija je ostala verna originalu, uz ustupke kada su u pitanju savremeni materijali i bezbednosni zahtevi.

Foto: Printskrin

Na primer, krovna drva su sada zaštićena prskalicama i pregradama.

Jedna od preostalih tačaka koja je sporna jeste Makronova želja za modernim dizajnom vitraža u šest bočnih kapela.

Umetnici su podneli prijave na konkurs, međutim postoji oštro osuđivanje mnogih iz sveta francuske umetnosti.

Markon je pokušao više puta da renoviranje ovog spomenika bude tema i simbol, usko se bavio projektom i nekoliko puta je postio katedralu prilikom rekonstrukcije.

U trenutku kada je njegova politička popularnost bila na istorijski niskom nivou, ponovno otvaranje predstavlja preko potreban podsticaj.

Lokalni mediji navode da se vratio u centar pažnje organizovanjem ceremonije u petak kako bi zvanično označčio kraj projketa nedelju dana pre zvaničnog ponovnog otvaranja, što znači da će se nakon prve i dugo očekivane slike unutrašnjosti katedrale neizbežno dobiti i pažnju.

Foto: Printskrin

Zvaničnici Jeliseja ističu da katedrala, kao i svi francuski verski objekti prema zakonu koji je stupio na snagu 1905. godine, pripada državi a da je katolička crkva njen "dodeljeni korisnik".

Takođe su naglasili da bez Makronove inicijative posao hnikada ne bi bio završen tako brzo.

- Pre pet godina svi su mislili da će presednikovo obećanje biti teško održati. Danas imamo dokaz ne samo da je to bilo moguće, već je ono što su svi žarko želeli. Ono što će ljudi videti u novom Notr Damu je sjaj i snaga kolektivne volje. - rekao je zvaničnik.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije