IMPERIJA BEZ VOJNE ČIZME: Povlačenje Amerike iz Avganistana najavljuje novu eru globalnog poretka

D. SAVIĆ

03. 09. 2021. u 13:21

AMERIČKI predsednik Džozef Bajden je povlačenje iz Kabula objasnio kao želju da, kao četvrti američki predsednik koji vodi rati protiv Avganistana, i suočen sa izborom između eskalacije i izlaza, izabere ovo drugo, jer ne vidi dalje smisao beskrajne misije.

ИМПЕРИЈА БЕЗ ВОЈНЕ ЧИЗМЕ: Повлачење Америке из Авганистана најављује нову еру глобалног поретка

Foto AP

Ali, on je prvi put javno poručio i da da američko povlačenje signalizira "kraj ere vojnih operacija za preoblikovanje drugih zemalja".

Šef Bele kuće je, tako jasno i glasno izgovorio ono što je nagovestio Barak Obama u vreme kada je Bajden bio potpredsednik SAD, a činio njegov republikanski prethodnik Donald Tramp. Bajdenov najavljeni zaokret u odnosu na politiku Trampa, kada je o američkom ratovanju reč, jednostavno je doživeo neuspeh.

Američko povlačenje sa strateški važne tačke u centralnoj Aziji dobija i nastavak na Bliskom istoku. Bajden je najavio da se, do kraja ove godine, američka vojska povlači i iz važnog bliskoistočnog uporišta, Iraka.

Džo Bajden, Foto AP

Oba povlačenja praćena su, istina, američkim novim bojnim pokličom protiv terorista Islamske države, ali on više ne podrazumeva masovno prisustvo američke vojne čizme u tačkama koje, nepisanim pravilom, pokazuju svetsku nadmoć "imperije".

Na dugoj listi američkih "poučnih" vojevanja, uključujući korejski, invazije na Grenland, Panamu, Zaliv svinja, da ne pominjemo naše prostore, među najistaknutije primere fijaska spadaju Vijetnam, Somalija. Prvi nagoveštaj promene u američkom potpomaganju vojnom silom u "osvešćivanju" nacija bilo je oklevanje u udaru na Siriju posle navodnog napada hemijskim oružjem.

Ali, prava potvrda zaokreta u američkoj politici intervencionizma stiže iz Avganistana, a posle Bajdenovih reči "o kraju ere vojnih operacija", uskoro i iz Iraka.
Čak ni među američkim političkim analitičarima nema nesaglasja da je haotično povlačenje iz Avganistana nanelo tešku štetu Bajdenu. Samo se spore koliko će dugo nacija ostati fokusirana na rat, kome se, inače, protivila većina Amerikanaca.

Foto Arhiva

Na odgovor se neće čekati predugo. Već dogodine Amerikanci izlaze na kongresne izbore, a ako se po jutru dan poznaje, Bajdenove demokrate su u opasnosti da izgube oba doma Kongresa. Istraživanje javnog mnjenja u SAD pokazuje da Bajdena posle nedavnog povlačenja iz Avganistana, podržava manje od polovine Amerikanaca.

Republikanci, na čelu sa bivšim predsednikom Donaldom Trampom, ne popuštaju u rafalnoj paljbi na Bajdena. Posle fijaska u Avganistanu već su pokrenuli proces opoziva u Kongresu. Impičment nije verovatan, ali teško da će konzervativci propustiti priliku da ih podsećaju na hiljade izgubljenih života, milijarde dolara utrošene na rat i američko moderno oružje u rukama talibana.

Predsedavajući Odbora za spoljne poslove Predstavničkog doma Kongresa, demokrata Gregori Miks pokušava da ublaži stvar nagoveštajem mogućnosti američkog priznanja talibana, uz njihovo poštovanje ljudskih prava. Podsećajući da su se odnosi sa vijetnamskom vladom posle povlačenja SAD smatrali nemogućim, ali da Vašington sad ima "tople odnose" sa Hanojem. "Dakle, nikad ne reci nikad", smatra on. No, republikanski senator Ben Sas za televiziju Ej-Bi-Si ocenjuje da će povratak talibana na vlast postati pravi raj za međunarodne terorističke organizacije.

- Talibani su u prošlosti već pružali utočište teroristima. Ima mnogo organizacija koje žele da pretvore Avganistan u prestonicu džihada, a ova administracija nema plan - smatra Sas.

Profesorka političkih nauka sa Univerziteta Fordhem, Monika Mekdermot, ocenjuje da će republikanci koristiti Avganistan kao predizborni adut da ubede birače da demokrate ne treba da imaju kontrolu i nad Kongresom, već da republikanci treba da kontrolišu demokratskog predsednika.

Foto AP

RUSIJA NEĆE DA POSREDUJE

RUSIJA ne namerava da predloži sebe kao posrednika u pregovorima između talibana i drugih političkih snaga u Avganistanu, izjavio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov.

"Mi smo dugo pozivali talibane i druge etničke političke grupe u Avganistanu da pregovaraju o stvaranju inkluzivne tranzicione vlade", rekao je Lavrov. "Trenutno ne planiramo da budemo posrednik u takvim pregovorima", naveo je on. Kada je reč o otporu u dolini Pandžšir, Lavrov je dodao da posebna uloga pripada ruskom savezniku Tadžikistanu.

* * * * * * *

DANAS TALIBANI OBJAVLjUJU SASTAV VLADE

LIDER talibana Hajbatula Ahundzada biće na čelu nove avganistanske vlade, javlja lokalna TV stanica Tolo njuz, dok se očekuje da će nova vlada biti formirana danas.

Foto AP

Prema medijskim najavama, za ministra spoljnih poslova imenovan je šef političke kancelarije talibana mula Abdula Gani Baradar. Sin osnivača pokreta, mula Jakub Ahund, biće na čelu Ministarstva odbrane, dok će sin jednog od lidera radikalnih snaga Halifa Hakani biti na čelu Ministarstva unutrašnjih poslova. Najavljeno je da će žene, možda, imati neku od uloga u novoj vladi, ali da je malo verovatno da će se naći na ministarskim pozicijama. U međuvremenu, domaći letovi sa aerodroma u Kabulu biće nastavljeni od danas, ali se očekuje da će za obnovu međunarodnih letova "biti potrebno vreme", prenosi Rojters. Al Džazira je ranije javila da tehnički tim iz Katara procenjuje štetu na aerodromu i planira da ga "uskoro" vrati u operativno stanje.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

HRVATI ŠOKIRALI RUSIJU: Uradili ono što čak ni Amerikanci nisu bili spremni da učine