TURSKI VETO ZA FINSKU? Napetosti oko nastojanja Helsinkija da se učlani u NATO rastu, već su se pojavili otvoreni glasovi neslaganja

KRAJ vojne neutralnosti Finske bio bi greška, poručio je u subotu ruski predsednik Vladimir Putin. Moskva je već stavila do znanja da bi, u slučaju da se Helsinki učlani u Severnoatlantsku alijansu, Rusija "vojnotehnički reagovala".

Foto AP

Najavljeni finski zahtev bio je glavna tema dvodnevnog neformalnog sastanka ministara spoljnih poslova zemalja članica NATO koji je u subotu započeo u Berlinu. Istovremeno, finsko, ali i švedsko članstvo u Alijansi mogla bi da stopira Turska, koja se tome odlučno protivi, kao i, eventualno, Hrvatska.

Finski predsednik Sauli Niniste pozvao je u subotu telefonom ruskog šefa države, u okviru nastojanja ove zemlje da se priključi NATO. Tim povodom, zvanični Helsinki je poručio da je konverzacija bila direktna uz poruku da je bilo važno izbegavanje tenzija.

Očekuje se da Finska u nedelju zvanično saopšti svoju volju da se pridruži NATO. S tim se slaže oko 75 odsto stanovništva ove zemlje koja se od carske Rusije odvojila 1917. godine, a postoji i politički konsenzus u zemlji oko ovog pitanja. Ovu odluku je podstakla situacija u Ukrajini, iako zvanična Moskva ističe da Finska ni na koji način nije ugrožena od Rusije.

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg raširenih ruku očekuje Finsku, čiji primer bi po kratkom postupku mogla da sledi i Švedska, gde 50 odsto građana odobrava ovaj potez. Međutim, neće sve ići tako glatko. Jer, za prijem je potreban konsenzus, a zvanična Ankara, članica još od 1952, već je najavila veto.

Zbog svega su predstavnici Švedske i Finske, koji su pozvani na sastanak NATO u Berlinu, najavili razgovor s turskim šefom diplomatije, da bi pokušali da odobrovolje Ankaru. Turski predsednik Tajip Redžep Erdogan je dan ranije naglasio da "skandinavske zemlje imaju običaj da se gostoljubivo odnose prema teroristima koje puštaju u parlament."

Erdogan Švedsku i Finsku vidi kao "sklonište" za članove Radničke partije Kurdistana. Poručio je i da Turska ne želi da napravi još jednu grešku, posle ulaska Grčke u NATO.

Druga zemlja koja bi mogla da spreči članstvo Finske je Hrvatska, čiji je predsednik Zoran Milanović početkom maja naglasio da će se tome usprotiviti, ali je i dodao da neće moći da spreči ambasadora Hrvatske pri NATO da uradi drugačije, ukoliko on bude prisutan kada se bude donosila odluka. U svakom slučaju, o članstvu će morati da se izjasni i hrvatski Sabor, a ministar spoljnih poslova Gordan Grlić Radman je stavio do znanja da Hrvatska podržava članstvo Finske i Švedske.

Ukoliko bi Finska, ipak, ušla u NATO, to bi značajno podiglo već velike tenzije. Koliko je finska neutralnost važna, govori i činjenica da reč "finlandizacija" podrazumeva stav kojim se previše ne provociraju susedi. Svetski vokabular bi, tako, ostao siromašniji za važnu stavku.

Rusija uverava Finsku da joj od nje ne preti opasnost, ali napetost između dva bloka bi svakako značajno porasla. Vojno-tehničko reagovanje o kome govori Moskva odnosi se izvesno na premeštanje značajnog dela ruskih trupa na granicu s Finskom dugu čak 1.340 kilometara (čime bi se granica Rusije s NATO udvodstručila), kao i moguće razmeštanje bojevih nuklearnih glava u ovom delu Baltika, zavisno od toga na koji bi način zapretila Alijansa.

Kao prvu preventivnu meru, Rusija je, uz razlog neplaćanja, Finskoj u subotu ukinula isporuku struje. Iz Helsinkija poručuju da od Rusa uvoze manje od 10 odsto svojih potreba, odnosno oko 900 megavata, da su od aprila već smanjili ovu zavisnost koja je do tada iznosila 1.300 megavati i da će nedostatak nadoknaditi većim uvozom iz Švedske i Norveške.

MILITARIZACIJA SEVERA

Bez obzira na najavu Finske i Švedske da nameravaju da uđu u NATO, Rusija nema prema njima neprijateljske namere. Ali, njihov ulazak u NATO dovešće do militarizacije severa, izjavio je zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Aleksandar Gruško.On je dodao da je rano da se govori o tome hoće li biti razmešteno rusko atomsko oružje u baltičkom regionu.

Gruško objašnjava da će ulazak Finske i Švedske u NATO uticati na strateške korake, što će sigurno dovesti na političke reakcije i analize novih konfiguracija snaga.

- Odgovor Rusije biće donesen ne na osnovu emocija, već na osnovu pravih analiza - objasnio je Gruško.

VOJNA VEŽBA IZNAD KALINjINGRADA

RUSKA Baltička flota održala je u subotu vojne vežbe sa borbenim avionima Su-27 čiji je zadatak bio odbijanje simuliranog vazdušnog udara na rusku enklavu Kalinjingrad.

U vežbi je učestvovalo više od deset letačkih posada aviona Su-27 Baltičke flote.

U saopštenju ove flote navodi se da su borbeni avioni Su-27 "uništili" avione simuliranog protivnika tokom vežbi.

Ove aktivnosti ruske vojske su održane dva dana nakon što je Finska objavila da planira da podnese zahtev za pridruživanje NATO.

Preporučujemo

Svet

0 0

PODRŠKA KURDIMA PROBLEM ZA TURSKU: Čavušoglu kritikovao Švedsku i Finsku zbog njihovog odnosa prema PKK

14. 05. 2022. u 20:17

Svet

0 3

ULAZAK U NATO POD USLOVIMA: Šta Turska zapravo hoće od Švedske i Finske?

14. 05. 2022. u 16:07

Svet

0 0

"FINSKA ĆE PRISTUPITI NATO SAVEZU" Predsednik Niniste obavestio Vladimira Putina

14. 05. 2022. u 13:50

Svet

0 1

KANADSKA MINISTARKA SPOLjNIH POSLOVA: Ubrzati pristup Švedske i Finske u NATO

14. 05. 2022. u 12:37

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije