MUKE FRANCUZA S RODNOM RAVNOPRAVNOŠĆU U JEZIKU: Problemi s novogovorom, ko su i šta rade građan.i-ke?

Rodna ravnopravnost u jeziku zadaje muke i drugim nacijama, kao što je Francuska koja izuzetno vodi računa o svom jezičkom nasleđu. Promene koje se zbog toga dešavaju u jeziku, stigle su i pred Senat.

Foto: Goran Čvorović

I ovde se, u poslednje vreme, vode polemike oko toga da li treba reći profesor ili profesorka, a nije zanemarljiva ni rasprava oko toga da li se, zapravo, reče profesorka ili profesorica.

Na kraju, u direktnom obraćanju i govoru, u principu važi ono pravilo koje odabere sam sagovornik, odnosno sagovornica. U opštoj konverzaciji, vodi se računa da se rodovi ispoštuju.

Ali, iza svega toga pojavio se još jedna fenomen, koji je ozbiljno zapretio da potpuno promeni strukturu francuskog jezika. Reč je o takzovanom "inkluzivnom pisanju", koje, u stavari, sintetiše pravopis u traženju ekonomičnije korespondencije, pa neka dokumenta tako, danas, ne liče ni na šta.

Po primeru gore navedenih reči "sagovornik" i "sagovornica", u inkluzivnom, odnosno skraćenom pisanju, to bi izgledalo "sagovorni.k-ca". Da se niko ne uvredi i da sve bude brzo i štedljivo napisano. Ali, jezik zbog toga trpi drastične vizuelne promene, protiv kojih su ovih dana ustali francuski senatori.

U Senatu je upravo izglasan predlog zakona kojim bi se ovakve rogobatne "prečice" u pisanju zabranile, da bi se sačuvao duh i izgled francuskog jezika, onakvim kakvim ga svi poznaju u celom svetu.

Predlog zakona o zabrani inkluzivnog jezika u službenoj korespondenciji podnela je senatorka desničarskih republikanca Paskal Grini, ističući da ustaje u odbranu jezika u kome je sve počelo da se meša.

Pre 8 godina, 2015, francuski Visoki savet za ravnopravnost je preporučio institucijama ovu vrstu pisanja koja je ocenjena kao zgodno grafičko i sinktaksičko sredstvo da bi se osigurala ravnopravnost između muškaraca i žena.

Među ovim pravilima su, na primer, načini pisanja kao što su "građan.i-ke" umesto građani i građanke. Insistiralo se i na obaveznom pisanju "Francuskinje i Francuzi" umesto samo "Francuzi", da se ne bi mislilo isključivo na muški rod, iako ova reč podrazumeva oba pola.

Došlo je, čak, i do novih kovanica, kao što bi, prevedeno na srpski jezik, bilo "onei" za lične zamenice "one" i "oni". Piše se sada i "prava čovečanstva" umesto "ljudska prava", da se reč "ljudi" kod nekih, slučajno, u podudarnom značenju francuskih reči, ne bi poistovećivala s muškarcima, pa bi onda trebalo pisati i "ženska prava."

Predlogom zakona bi u zvaničnim dokumentima bile zabranjene ove tačke, crtice i neologizmi nepoznati u francuskom jeziku, već bi morao pojedinačno da se pominjanje svaki pol, u duhu zvaničnih postojećih jezičkih pravila i gramatike.

Predsednik poslaničke grupe Republikanaca  u francuskom Senatu poručio je da je inkluzivno pisanje "neizgovorljivo" i da ne može da se "dešifruje". Zakonski predlog ima za cilj da zabrani tu vrstu pisanja u administraciji, u domenima kao što su, na primer, ugovori o radu. Neke sredine, poput departmana Sena Sen Deni, severno od Pariza, ovakva pravila odavno su već uvele u svoju zvaničnu prepisku.

Ukoliko se predlog zakona konačno prihvati, zvanična dokumenta gde god bi se takvo pisanje i dalje pojavljivalo, bila bi nevažeća. Tekst bi po proceduri trebalo da prođe i skupštinsku raspravu, gde se očekuje mnogo teža debata, imajući u vidu drugačije političke odnose u ovoj instituciji i gde levica ima puno veću snagu. Razmatranje ovog predloga zakona u francuskoj Skupštini još nije ni stavljeno na dnevni red.

Simbolično mesto

Igrom slučaja, debata u Senatu pogodila se sa otvaranjem Međunarodnog centra za francuski jezik, koji je inaugurisao predsednik Emanuel Makron, u dvorcu Vilijer Kotere, upravo tamo gde je 1539. godine kralj Fransoa Prvi uveo obaveznu upotrebu francuskog jezika u administraciji umesto latinskog.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije