Svet

OČAJNIČKA POTRAGA ZA ZAJEDNIČKIM IDENTITETOM: Knjiga intrigantnog naziva "Mi", nemačkog predsednika Štajnmajera

Ивана Станојевић
Ivana Stanojević

23. 04. 2024. u 07:00

KNjIGA intrigantnog naziva "Mi", iz pera nemačkog predsednika Frank-Valtera Štajnmajera, od juče na policama knjižara po ceni od 15 evra, stiže u susret 75 godina od proglašenja Ustava Nemačke, a 35 od pada Berlinskog zida. Neubičajeno da čelnik države sedne da piše, međutim, kako navodi tamošnja štampa, dovoljno je razloga za bilans stanja, pogled unazad i unapred. "Štajnmajer je veoma zabrinut za svoju zemlju i ovo je napisao, jer se loše oseća zbog stanja u njoj", piše Dojče vele.

ОЧАЈНИЧКА ПОТРАГА ЗА ЗАЈЕДНИЧКИМ ИДЕНТИТЕТОМ: Књига интригантног назива Ми, немачког председника Штајнмајера

Foto: EPA

Jubilej Ustava, ili kako se u Nemačkoj zove, Osnovnog zakona, Štajnmajer vidi kao razlog slavlja svih Nemaca. Iako građani nekadašnje NDR 1989/90. godine nisu nužno težili Ustavu, "čeznuli su za pravima koja su imali zapadni sunarodnici i tražili ih i za sebe", komentariši izveštači nemačke DPA.

Štajnmajera veoma plaše nerešena pitanja, pre svih migracija, ali i širenje desničarskog populizma i "sveopšta malodušnost zbog sumnje u demokratiju".

- Onaj ko nikada ne može da bude spokojan, nego stalno mora da očekuje neočekivano, kao što je, recimo, bila pojava korona-virusa koja je paralisala javni život, ili rat u Ukrajini, zbog kog preti da nestane gasa za grejanje, taj gubi poverenje i u najosnovnije, u ono što se podrazumeva - vajka se Štajnmajer, koji neumorno putuje diljem Nemačke, nastojeći da nađe nit koja Nemce, ipak, još povezuje.

Tragajući za tim "Mi", on nailazi na brojne prepreke, koje rastu iz dana u dan. Dojče vele, nemačkom predsedniku, čija je funkcija, doduše, ponajviše protokolarna, ali ipak čelna, postavlja pitanje da li iz svoje vizure, treba da zauzme tako eksplicitan stav o društvenim promenama i političkim kontroverzama kao što čini u svojoj knjizi?

Kritičari, pak, pitaju da li je baš on taj koji treba da prodrma nemačko društvo, govoreći o greškama u prošlosti, "o prijatnom osećaju zavisnosti od američke bezbednosti, ili jeftinog ruskog gasa"? Jer, kao dugogodišnji šef diplomatije, Štajnmajer je saučestvovao u stvaranju lažnog osećaja nemačke sigurnosti. Bio je glavni diplomata od 2005. do 2009. godine i ponovo, od 2013. do 2017, dakle i u vreme kad je Rusija vratila Krim, i time, kako tvrdi Zapad, navodno, prekrišila međunarodno pravo.

Na to bi Štajnmajer verovatno odgovorio da se veliki deo nemačke politike nije držao dijaloga sa Moskvom sve do početka rata u Ukrajini, a ne samo on. Većina Nemaca, sigurno će se složiti sa mnogim stavovima u njegovoj knjizi. Kad, na primer, piše da nemačko društvo nikada nije bilo homogeno, da su u zemlju uvek dolazili ljudi iz drugih zemalja i kultura, koji su se odomaćili i integrisali. Ali, krajnja desnica kategorički odbacuje upravo takve izjave O desničarskim populistima.

- Neki od njih čak silom hoće da stvore takvu homogenost i oduzmu državljanstvo Nemcima koji im se ne uklapaju u sliku. Ali, većina građana se protivi tim neustavnim fantazijama. - Naše "mi" je raznoliko društvo koje treba da redefiniše ono što ga drži na okupu - kaže Frank-Valter Štajnmajer.

Od vlasti do opozicije

NEMAČKI predsednik Frank-Valter Štajnmajer se, između ostalog, zalaže za "premošćivanje" između vlasti i opozicije, kao što je to bio slučaj u važnim političkim odlukama poslednjih decenija. On se, takođe, zalaže za državnu reformu "koja ne košta ni evro od poreza, a štedi na troškovima koji se mogu izbeći".

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
NIKO NIJE PITAO JESAM LI UMRO: Čuveni Faruk iz serije Lud, zbunjen, normalan teško bolestan

"NIKO NIJE PITAO JESAM LI UMRO": Čuveni Faruk iz serije "Lud, zbunjen, normalan" teško bolestan