Svet

APENINI GUBE LJUDSKI KAPITAL: Koliko je Italiju koštao ubrzani odliv mozgova u poslednjih 12 godina

Milica Ostojić

07. 02. 2025. u 20:30

LjUDSKI "kapital" koji je emigrirao iz Italije između 2011. i 2023. godine koštao je nacionalnu privredu oko 134 milijarde evra.

АПЕНИНИ ГУБЕ ЉУДСКИ КАПИТАЛ: Колико је Италију коштао убрзани одлив мозгова у последњих 12 година

Foto: AP

Jasno je da odliv visokokvalifikovanih ljudi predstavlja ozbiljan gubitak za zemlju iz koje je u poslednjih 10 godina otišlo više od 1,3 miliona mladih.

Takav egzodus ne samo da oduzima dragocene ljudske resurse, već dovodi i do značajnih ekonomskih gubitaka, ugrožavajući budućnost zemlje. Najveći deo emigranata su mladi od 25 do 34 godine, od kojih mnogi imaju najviše kvalifikacije. Emigracija talenata je posebno zabrinjavajuća s obzirom na nizak broj osoba sa diplomom u Italiji, odnosno, 18,5 procenata u poređenju sa 31,5 u evropskim zemljama.

Razlozi za odliv mozgova su višestruki, ali su generalno povezani sa problemima italijanskog tržišta rada, koje karakteriše preduzetnička struktura malih i srednjih preduzeća, koja se bore da konkurišu na međunarodnom nivou. Štaviše, ograničena ulaganja u inovacije i obuku doprinose stagnirajućoj produktivnosti, što dovodi i do stagniranja plata, smanjenih mogućnosti profesionalnog rasta, sve do slabog tržišta rada. 

Nedostatak dinamike sprečava sistem da se prilagodi potrebama tržišta, što za posledice ima da kompanije malo zapošljavaju, a zaposleni retko menjaju posao, čak iako su nezadovoljni i sa malo mogućnosti za karijeru, ili povećanje plata.

Bolje zarade u inostranstvu

MLADI diplomac koji ode da radi u inostranstvo zarađuje godinu dana posle diplomiranja u proseku neto mesečnu platu od 1.963 evra, u poređenju sa 1.384 evra za one koji ostanu u Italiji. I ekonomska prednost diplome u Italiji je niža - premija na plate među diplomcima je samo 30 odsto, što je znatno niže od 48 procenata evropskog proseka.

Stagnirajuće okruženje ogleda se i u nesigurnosti ugovora i visokim stopama nezaposlenosti mladih, koje u Italiji dostižu 17,7 procenata, premašujući evropski od 15,2. Ovome se dodaje i činjenica da plate nisu rasle više od 20 godina i da nisu konkurentne u odnosu na one u inostranstvu.

Posledice tog odliva i cene po nacionalnu ekonomiju povezane su i sa povraćajem poreza, mladi ljudi se školuju u Italiji, obučavaju u italijanskim institucijama, ali potom daju fiskalni doprinos stranim zemljama. Još teži problem je demografski pad, jer mladi formiraju porodicu u inostranstvu, dok italijansko stanovništvo stari.
Važno je napomenuti da 87 odsto iseljenika iskustvo u inostranstvu ocenjuje kao pozitivno.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
pogledaj sve

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
NE ZNAM ŠTA SE DOGODILO: Prve reči Horhe Martina pred operaciju (VIDEO)

"NE ZNAM ŠTA SE DOGODILO": Prve reči Horhe Martina pred operaciju (VIDEO)