VOJSKO, PO ZEMLJAMA RAZBROJS'! Evropska unija rešena da nastavi sa pružanjem podrške Ukrajini, dok muku muči s odbranom

Vodeće zemlje EU i briselska administracija nastavljaju da pružaju podršku Ukrajini, i pored toga što kraj rata zagovaraju i Vašington, i Moskva.

Foto: Tanjug/AP

U tu svrhu najavljuju dalju pomoć koja će se krojiti na današnjem vanrednom samitu na programu u evropskoj prestonici.

Paralelno sa skupljanjem finansijskog priloga sa mnogo nula za Kijev i, pre svega, za opremanje evropske vojske, Pariz, Berlin, Hag, ali i London, potpomognuti još nekim evropskim zemljama žele da pošalju sopstvene trupe u Ukrajinu da bi, kako kažu, obezbedili mir i sprečili Moskvu da se dalje "širi".

Jedan od glavnih incijatora, francuski predsednik Emanuel Makron poručio je da će trupe biti poslate, ali da će se to dogoditi tek kada bude sklopljen mir, a svi progatonisti budu prihvatili prisustvo evropskih soldata.

Istovremeno, u evropskim prestonicama se prebrojavaju i razmišljaju s koliko snaga u ljudstvu raspolažu. To se tiče i slanja vojnih snaga u Ukrajinu, ali i, generalno, pregrupisavanja koje će uslediti zbog okretanja Amerikanaca samima sebi, s obzirom na to da će, najverovatnije, morati da se ubuduće brane sami.

Tako se pojavila statistika kojom se porede efektivi na Starom kontinentu i među najvećim svetskim silama. Sajt "Tuterope" prenosi podatke referentne asocijacije "Global Fajer Pauer" prema kojima Kina trenutno poseduje više od dva miliona vojnika, a Indija 1,45, uz podatak da obe zemlje trenutno imaju po 1,4 milijarde stanovnika.

Foto: EPA

Zanimljivo je da se u ovoj studiji ne iznosi podatak za Rusiju, zemlju sa 144 miliona stanovnika. Referentni francuski Institut za međunarodne odnose (IFRI) naveo je nedavno podatak da su Rusi podigli broj vojnika za 350.000 ljudi i da sada iznosi oko 1,5 miliona. "Global Fajer Paure" ističe da SAD imaju 1,3 miliona vojnika, na 342 miliona stanovnika.

EU bi, u zbiru svih svojih zemalja, teoretski, ako se uračuna i rezervni sastav, mogla da bude rame uz rame s Rusima i pre SAD, s oko milion i po soldata, ali "vojske nisu samo brojke u ljudstvu". Evropa nema jedinstvenu komandu, poseduje različito naoružanje i nije ni izbilza vojno uigrana kao njeni konkurenti. To sada pokušavaju da promene, zbog čega je i organizavan predstojeći samit u četvrtak. Ali, za dostizanje nivoa konkurentnosti, biće potrebno da protekne mnogo vode Senom i Rajnom.

Tek nekoliko zemalja imaju postojeći aktivni vojni rok, poput Grčke, Austrije, Danske ili Finske. Neke zemlje, kao što je Francuska, upražnjavaju "nacionalnu službu" koja se svela na uvođenje u evidenciju i nekoliko časova o važnosti odbrane otadžbine. Takođe, mnoge, vojno manje razvijene evropske zemlje, daleko zaostaju po broju oficira za drugim geopolitičkim takmacima. Ne treba zanemariti ni činjenicu da neke države, poput Austrije, izvajaju svega 1 odsto svog BDP za naoružanje ili Irske sa samo 0,2!

Najviše aktivnih vojnika u EU prema ovim podacima ima Poljska, sa 202.100 vojnika u redovnom sastavu, na 37 miliona stanovnika. Na drugom mestu je Francuska sa 200.000 redova i 41.000 rezervista, s ukupnom populacijom od 68 miliona. Treća je Nemačka, koja, kao najmogoljudnija, sa 83 miliona žitelja, broji 181.600 aktivnih vojnika i 33.000 rezervista.

Četvrta je Italija, sa stanovništvom od 58 miliona, koja ima 165.500 aktivnih snaga i 18.000 rezervnih. Među zemljama EU s više od sto hiljada efektiva, nalaze se Grčka, sa 142.700 i Španija sa 133.282. Rumunija, kao 51. vojna sila na svetu, broji 81.300 aktivnih i 55 vojnika rezervnog sastava.

Vojske srednje veličine imaju Mađarska (41.600) Holandija (41.380), Bugarska (37.000), Češka (28.000), Belgija (25.000), Švedska (24.400)… Manje su Slovačka sa 19.500, Letonija sa 17.250, Austrija sa 16.000, Hrvatska sa 14.325, Kipar sa 12.000, Irska sa 7.765, Estonija sa 7.700, Slovenija sa 7.300, Malta sa dve hiljade vojnika, Luksemburg sa hiljadu…

Foto: Profimedia

Ističe se, međutim, da se vojna snaga ne meri samo brojem ljudstva u sastavu, već da je zasnovana na trima kriterijumima, među kojima su jačina privrede, tehnologije i rasploživa vojna sredstva, uključujući i posedovanje nuklearnog naoružanja.

Tako u EU najjaču vojsku ima Francuska, koja se nalazi na 7. mestu u svetu, odmah iza Velike Britanije. Italija je na 10. mestu, Nemačka na 14, a Španija na 17. Navodi se, poređenja radi, i da Ukrajina zauzima 20. poziciju.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije