BINDŽOVANJE NAJNOVIJA DROGA: Pasionirano "vezano" gledanje više epizoda jedne serije pravi haos u lučenju većeg broja hormona

BINDžOVANjE, kako se u slengu naziva gledanje više epizoda, ili čak cele sezone jedne serije bez prekida, postalo je nova droga. I kako sa opijatima obično biva, uvode čoveka u vrtlog. U ovom začaranom krugu, hormon stresa, kortizol, podstiče na beskonačno druženje sa ekranom, a obratno, dugo gledanje u virtuelne sadržaje, nanovo podiže nivo kortizola. Ono što je jednima mobilni telefon - beg od stresa, briga i bezizlaza, ali i razbibriga i vreme posvećeno sebi - drugima je dug boravak u sadržaju koji u realnosti ne postoji. Manje vremena i volje ostaje za stvarnost, prijatelje sve ređe poželimo da vidimo, a neuporedivo primamljivija verzija punjenja baterija, postaje nam fotelja i izlazak u svet "iza ogledala".

Foto Shutterstock

Američki klinički psiholog dr Džon Majer, tvrdi da angažovanje u TV seriji definitivno oslobađa od stresa, jer pruža privremeni beg od svakodnevnih briga, a bez imalo napora. Taj blagotvorni efekat rezervisan je, međutim, za ograničenu konzumaciju virtuelnih sadržaja, koja spušta nivo kortizola, ali kad se pretera, hormon opet raste. Tako se ovaj alat za ublažavanje stresa, lako pretvara u nezdravu naviku. Bindžovanje često ide pod ruku sa grickalicama, pa eto i prekomernog gojenja.

Mehanizam na kome sve funkcioniše je takozvano aktiviranje nagrađivanja mozga, odgovornog za proizvodnju dopamina, hormona dobrog osećaja. Ali, kad dođe do zavisnosti, mozgu je potrebno više sati pred ekranom da proizvede potreban nivo dopamina. Žudnja za dopaminom, međutim, nije ograničena, te podizanjem lestvice u vis, dovodi do "pseudo-zavisnosti" od bindžovanja pa čovek sebe zavarava obećanjem "samo još jedna epizoda i gasim TV". Pri tome više ne registruje umor, često ni glad, baš kao i kod pasioniranih vlasnika mobilnih telefona. Ovi drugi, odavno se već leče u ustanovama za odvikavanje, a kako upozoravaju stručnjaci, i ljudima predanim bindžovanju, to bi uskoro mogao da bude jedini izlaz.

U međuvremenu, kod njih se javlja nedostatak pospanosti, što je, kažu naučnici, logična posledica neprirodne plave svetlosti koja se odbija od TV, laptop, ili ekran mobilnog telefona. Osim toga, budući da je dan rezervisan za brojne obaveze, većina ljudi bindžuje noću, u vreme kad telo proizvodi njviše melatotina, hormona koji diktira i san i budnost. Plava svetlost, stimuliše nervni put od oka do delova mozga, odgovornih za kontolu melatonina, zato oni koji bindžuju često pate od nesanice i umora tokom dana.

Osim kortizola, prekomerno se luči i andrenalin, mahom usled neizvesnosti koja postoji u tuđim životima, onim, u koje se ulazi bindžovanjem. Ta dva hormona, ostaju povišena u organizmu gledaoca i po završetku gledanja, što čoveka čini anksioznim, a da ni sam ne zna zašto. Identifikacija sa likovima je posebna priča. Psiholozi, naime, upozoravaju da bindžovanje koje traje godinama može da dovede do toga da čovek više ne želi prijatelje u realnosti, nego druguje samo sa izmišljenim bićima.

Pojedini provajderi su, imajući uvid u najnovije naučne studije, počeli da emituju samo po jednu epizodu nove serije nedeljno, ali je to odmah izazvalo ljutnju i proteste gledalaca. Oni tvrde da plaćaju uslugu strimovanja, te stoga žele i da je dobiju, ali, suština njihovih protesta ne leži u novcu, nego u "navučenosti" na bindžovanje, ističu eksperti.

U stručnim časopisima, naučni timovi koji su okupili psihologe, neurologe i endokrinologe, navode kao svoj zaključak još jednu tmurnu činjenicu, a to je da su studije dokazale da je strah zarazan ne samo u životu, nego i da se transponuje sa ekrana u gledaoce. Drugim rečima, kad se likovi iz serija suočavaju sa stresnim situacijama i ljudi ispred ekrana osećaju taj stres. Ovo se, bez sumnje, multiplikuje bindžovanjem, naročito onim, lišenim bilo kakve kontrole i ograničenja. To ponajviše pogađa gledaoce čiji izbor uglavnom pada na psihološke drame, kao i one koji uvek bindžuju trilere, akcione i krimi radnje, pa u jednom trenutku više ne mogu da žive bez adrenalina, iako se u njihovom organizmu on ne luči zbog realnog, fizičkog izazova.

Istraživači sa nemačkog Instituta Maks Plank za kognitivne i nauke o mozgu i Tehničkog univerziteta u Drezdenu, regrutovali su 211 ljudi za testiranje da li posmatranje drugih u stresnim situacijama izaziva takozvani empatični stres i rast nivoa kortizola. Svaki četrvti ispitanik, pokazao je ogroman skok ovog hormona. Zaključak glasi da u ljudskom organizmu apsolutno isti efekat može da ima kad neko poznat, u realnom životu, prolazi kroz stresne situacije i kad se iste muke događaju liku iz serije. Na duže staze, to obara imunitet i dovodi do različitih, pre svih, metaboličkih problema.

Na sreću, nije svaki organizam podjednako podložan tome, a ima i mnogo ljudi koji bindžuju komedije i romanse u kojima je, doduše posle malih peripetija, obavezan hepi end.

Američki crni rekordi

SVEOBUHVATNA anketa Forbsa kojom je, lane, ispitivana striming kultura u Americi, sprovedena na demografski šarolikoj grupi od 1.000 ljudi, pokazala je da Amerikanci u proseku svakodnevno strimuju sadržaje digitalnih medija u trajanju od tri sata i devet minuta, odnosno, više od 21 sat nedeljno. To je ekvivalentno obavljanju posla sa skraćenim radnim vremenom. Na jednu ili više uslugu striminga (u proseku tri), pretplaćeno je čak 99 odsto američkih domaćinstava. Ovo pokazuje i da gledaoci sve više napuštaju tradicionalne modele, poput kablovske televizije i potvrđuje da striming više nije izuzetak, nego nova norma.

Pretplatnici

VODEĆA striming kompanija, od svojih ukupno 247 miliona korisnika, u SAD i Kanadi ima gotovo trećinu, više od 80 miliona. U Evropi, Africi i na Bliskom istoku, ima 34 odsto, ili bezmalo 89 miliona pretplatnika. U Latinskoj Americi i Azijsko-pacifičkom regionu upola manje, oko 46 miliona. Ovo potvrđuje ne samo raznolikost i privlačnost sadržaja Netfliks mreže u različitim regionima i kulturama, nego upravo i činjenicu da se zavisnost ne kreće u državnim, ili etničkim granicama, te da su joj podložne sve rase, na svim kontinentima. Broj pretplatnika, međutim, s vremena na vreme, privremeno smanji poskupljenje striming usluga, a trenutno je s te strane najugroženija striming kompanija koja je treća po broju pretplatnika, sa  150 miliona. Na drugom mestu je kompanija koja ima  200 miliona gledalaca.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije