UDAR NA TREĆINU SVETSKE PRIVREDE: Rat tarifama Vašingtona i Brisela vodi u recesiju, ministri EU u Briselu spremali odgovor

Odgovoriti i pregovarati. U ove dve reči sažet je moto evropske administracije kojim će se povoditi prema "carinskom ratu" sa SAD.

Foto AP

U sedištu EU juče je organizovan ministarski savet za spoljne poslove u komercijalnom domenu koji se bavio "razmenom mišljenja" oko trgovinskih veza sa Vašingtonom. Cilj ovog okupljanja je bio da se blagovremeno i promptno odgovori na tarife koje je uvela administracija Donalda Trampa.

Kao znak dobre volje i konstruktivnog pristupa Brisela, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je napravila prvi konkretan korak i juče predložila poptuno i recipročno ukidanje carina na industrijske proizvode.

- Spremni smo da odgovorimo – poručila je Fon der Lajenova, ali istovremeno ostavila vrata otvorenim, naglašavajući da su u Briselu spremni i da pregovaraju. Upravo je stepenovani odgovor, u dve etape, osmišljen da se u međuvremenu ostavi prostor za dijalog. Recipročni odgovor na prvi tarifni talas se očekuje sredinom ovog meseca, a sledeći već krajem aprila. U međuvremenu, stoji uzak procep mogućnosti za eventualni dogovor s Vašingtonom.

EU je dodatno ocarinjena sa 20 odsto, dok su u prvom talasu uvedene tarife od 25 procenata na aluminijum i čelik. Sličan odgovor, ali sa drugačijom vrstom robe, sledi sada iz Brisela prema Vašingtonu. Ne treba biti ekspert za ekonimiju pa zaključiti da ta spirala može samo da dovede do potresa na berzama (što upravo čini), povećanja inflacije i recesije, gurajući čitav svet u krizu neslućenih razmera.

Komercijalni odnosi između EU i SAD predstavljaju suštinsku razmenu na svetskom nivou. Između ove dve sile ostvari se 30 odsto planetarne razmene roba i 43 odsto usluga. Razmena je u 2023. godini dosegla rekordnih 1.600 milijardi evra, što je više od, recimo, BDP cele Španije. Deset godina ranije iznosila je samo 670 milijardi, što pokazuje značajnu skalu uspona. Iz Evropskog saveta poručuju da svakoga dana Atlantik pređu roba i usluge u visini od 4,4 milijarde evra. Sve je to sada dovedeno u velike teškoće.

Na osnovu podataka kojima raspolažu u Briselu, EU je imala trgovinski deficit u odnosu na SAD od 48 milijardi evra, kada se saberu svi aspekti ekonomskih odnosa. Prema podacima "Jurostata", EU je ka SAD izvezla robe za 532 milijarde evra, a uvezla 334. Amerikanci imaju sasvim drugačiju računicu, pa Tramp tako govori o "trista milijardi dolara deficita".

SAD su prvi komercijalni partner EU za izvoz sa preko 20 odsto, a drugi za uvoz, sa blizu 14, posle Kine s 21. U Ameriku se iz Evrope najviše izvoze medicinski i farmaceutski proizvodi, automobili i industrijske mašine. Uvoze se u velikim količinama naftni proizvodi, lekovi i oprema za proizvodnju struje. Kada je reč o dobrima, ukupna razmena iznosi 746 milijardi. Od toga, EU uvozi iz SAD u vrednosti od 427 milijardi, dok izvozi 319. Na prvom mestu izvoza su naučne i tehničke usluge, telekomunikacione i informatičke aktivnosti i saobraćaj, dok su na vrhu uvoza nadoknada za intelektualnu svojinu, naučne i tehničke usluge, kao i telekomunikacione i informatičke delatnosti.

Takođe, u 2022. direktne investicije u oba pravca premašile su 5.300 milijardi evra, što, kako podsećaju u Briselu, u poređenju predstavlja zbir francuske i italijanske privrede. Oko trećine investicionih projekata iz EU nalazi se u SAD ili odatle dolazi. To je četiri puta više nego što se, recimo, ostvari sa azijsko-pacifičkim regionom. Direktna investiciona ulaganja EU u SAD su deset puta veća od onih u Indiju i Kinu zajedno.

U Briselu ističu da od toga zavise i mnogobrojna radna mesta. Izračunato je da američki izvoz ka EU održava 2,3 miliona radnih mesta u SAD, a da evropske investicije zapošljavaju još 3,4 miliona. Smanjenjem trgovine deo ovih zaposlenja bio bi ozbiljno ugrožen.

TEČNI GAS

Komercijalni rat imao bi uticaj i na tesnu transatlantsku energetsku saradnju, imajući vidu da je zbog rata u Ukrajini, EU deo uvoza ruskog gasa zamenila za američki tečni gas. Prošle godine, EU je tako uvezla više od 45 milijardi kubnih metara iz SAD. To predstavlja preko 16 odsto ukupnog evropskog uvoza gasa i 45 odsto uvoza tečnog gasa. Na to, u pregovorima, kao na elemenat pritiska, svakako računa Trampova administracija. Ali, ni Vašingtonu se ne isplati da ugrozi ovako veliko tržište.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije