MILIJARDE ZA BOKAL ČISTE VODE: Evropska unija traži odgovor za sve veću štetu od problema s vodom na Starom kontinentu

EVROPA, poput ostatka sveta, sve više kuburi s vodom.

Foto: Goran Čvorović

Tome u najvećoj meri doprinosi otopljavanje, pa će, ako se ništa ne učini, ceo kontinent imati ozbiljne probleme do kraja ovog veka. Evropska unija je zato nedavno izašla s akcionim programom koji zbog "blagog" pristupa nije zadovoljio poslanike ekološkog opredeljenja u Evropskom parlamentu.

Milioni Evropljana, u razvijenom svetu, danas nemaju dostojan pristup najosnovnijoj životnoj potrebi. Čak 34 osto populacije i 40 procenata teritorije EU se suočava sa sezonskim nestašicama vode. U južnim delovima kontinenta, tokom leta, taj postotak se penje i do 70.

Sve to izaziva velike poteškoće za poljoprivredu i, lačnano, na čitav život. Značajno je pogođen i turizam, jer ljudi izbegavaju da idu tamo gde nema dovoljno vode, naročito u toplim danima. Manjak vode u budućnosti bi mogao da dovede i do smanjenja dostupne vode za hidroelektrane ili, recimo, za hlađenje u nukelarkama.

Izračunato je da će se svi žitelji Velike Britanije do 2050. godine na ovaj ili onaj način suočiti s nedovoljnom količinom pijaće vode. Osim s nestašicom, Stari kontinent se sve više susreće i s problemom zagađenosti, ali i poplava i suša u isti mah.

Sve to dovodi i do značajnih ekonomskih posledica. Jedno međunarodno istraživanje pokazalo je da bi do 2050. godine cena koja se plaća za suše u EU mogle da poraste sa 9 na 65 milijardi dolara godišnje.

Do kraja veka šteta bi mogla da bude mnogo veća. Jedno drugo istraživanje je pokazalo da će suše samo pariski region do 2100. godine koštati 2,5 milijarde evra! A šta tek reći za uticaj otopljavanja na porast nivoa mora, što bi Evropi moglo da ispostavi vrtoglavi račun od čak 872 milijarde evra do kraja ovog veka.

Foto: Shutterstock

Ne treba zanemariti ni nove migratorne talase iz tzv. "trećeg sveta" ljudi koji će bežati od žeđi, ali, paradoksalno, i od previše vode koja će, preko porasta nivoa mora i okeana, poplavljivati čitave teritorije.

Na osnovu nalaza evropske agencije za očuvanje čovekove okoline, samo 37 odsto pijaće vode u sistemima na kontinentu danas je dobrog ekološkog sastava. Stanje je, ističe se, alarmantno i nije poboljšano poslednjih desetak godina. Ima više razloga za nedovoljan kvalitet vode i nestašice, među kojima su klimatske promene, ali i slabo prečišćavanje, zastarela infrastruktura i nedovoljna ulaganja u mrežu.

Svi ovi problemi naterali su EU da reaguje, pa je nedavno u Briselu predstavljena strategija za poboljšanje pristupa vodi do 2030. godine. Na prvom mestu je – štednja. Evorpska komisija je pozvala sve građane i firme da do tog perioda uštede 10 odsto u potrošnji.

- Već danas, 30 osto evropske teritorije je suočeno s nedostatkom vode. Naša budućnost zavisi od načina na koji ćemo upravljati vodom već od sada. Deset odsto uštede je ostvarljivi minimum – poručila je evropska komesarka za čovekovu okolinu Džesika Rozval.

Drugi pravac je renoviranje infrastrukture. Rozval ističe da se trenutno na curenju cevovoda gubi u proseku čak 30 odsto vode. Situacija je različita od zemlje do zemlje, a u EK naglašavaju da se ovaj postotak kreće od 8 pa sve do 57 odsto. U Francuskoj, na primer, iznosi 20 odsto.

Treći smer hitnog reagovanja je okretanje modernoj tehnologiji. Evropska izvršna vlast je najavila digitalizovanje sektora koji se bavi distribucijom vode, uvođenjem "pametnih brojila", što bi trebalo da olakša i ubrza otkrivanje pukotina u sistemu snabdevanja. U te svrhe, Evropska investiciona banka će, u saradnji s EK, izdvojiti 15 milijardi evra za period do 2027. godine.

Foto: Profimedia

Uz poboljšanje lošeg upravaljanja, u EU nameravaju i da omoguće pristup čistoj vodi svim građanima. Sa zamljama članicama kreću u proces utvrđivanja rizika i potreba koji će definisati nacionalne politike. Što se tiče borbe protiv zagađenja, najavljena je za 2027. godinu javno-privatna inicijativa za detektovanje i eliminisanje "trajnih", odnosno sitntetičkih i teško uništivih materija koje prljaju vodu. Njihov uticaj na zdravlje košta godišne od 52 do 84 milijarde evra.

U moru, očekuje se usklađivanje zakonodavstva svih članica. Što se tiče okeana, u Nici je pre nekoliko dana održana i međunarodna konferencija kojom je predsedavao francuski šef države Emanuel Makorn. Cilj je da se zaštiti ciklus korišćenja vode iz mora i okeana i smanji rizik od poplava.

 Ekolozi, međutim, traže mnogo konkretnije reakcije da bi se sprečila katastrofa. Za početak, "zeleni" u EP ističu da su potrebne ciljane i konkretne investicije za modernizovanje infrastrukture, razvijanje trajnih prirodnih i tehnoloških odgovora, bolje prilagođavanje na klimatske promene pri uređivanju teritorija, uključivanje veštačke inteligencije u inoviranje i stvaranje sistema za automatsko uključivanje alarma u realnom vremenu, uz daleko veću štednju. Sve, s ciljem da u bliskoj budućnosti imamo na raspolaganju, čistu, ali i dovoljnu količinu vode za osnovne potrebe.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije